JUNAJTED grupa ima probleme praktično svuda gde posluje – u našoj zemlji, Crnoj Gori, BiH, Grčkoj, Hrvatskoj… ali samo u Srbiji kažu da im je za sve kriva država i vode negativne kampanje protiv tržišne konkurencije, izjavio je generalni direktor Telekoma Srbija Vladimir Lučić.
Vladimir Lučić, Foto Tanjug
Najugledniji grčki nedeljnik „To Vima” objavio je da je Junajted grupa prevarila Vladu Grčke i izneverila obećanje o investiranju dve milijarde evra u toj zemlji, a kao dodatni skandal naveli su da je grupacija Dragana Šolaka na ime nerealizovanog projekta iz fondova EU dobila čak 100 miliona evra.
Predstavnici Junajted grupe su neispunjeno obećanje o ulaganju od dve milijarde evra u razvoj optičke i 5G mreže dali na sastanku sa lično premijerom Grčke Kirijakosom Micotakisom u septembru 2022, a „do danas ništa nije urađeno”, a s obzirom na ogromna dugovanja te grupacije od bar oko pet milijardi evra, pitanje je da li će ikada, upozorio je nedeljnik iz Atine.
„To Vima” je tekst o najnovijem skandalu Junajted grupe objavila na naslovnoj strani portala i pod naslovom „Velika investicija je ostala na papiru, uloga Šolaka i Statopulosa”, koji je glavni partner srpskog tajkuna u toj zemlji.
Gostujući na TV Prva, upitan da prokomentariše informacije najuglednijeg grčkog nedeljnika, Vladimir Lučić je izjavio da je to „zanimljivo”.
– Junajted grupa nema probleme samo u Srbiji, pali su sa tržišnim učešćem u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, imaju ozbiljne probleme u Hrvatskoj i Grčkoj, svuda imaju probleme, a samo u Srbiji zbog toga napadaju državu i vode kampanje protiv konkurencije. Zašto je to tako, odgovor je vrlo jednostavan: samo u Srbiji manjinski akcionari Junajted grupe imaju političke ambicije i samo u Srbiji su dugi niz godina imali praktično monopol i iznosili ogroman novac iz zemlje, pa su mogli da pokrivaju troškove u inostranstvu, a sada to više nisu u stanju, što vidimo i na primeru dešavanja u Grčkoj – objasnio je Vladimir Lučić.
Kompanija SBB iz sastava Junajted grupe ovih dana vodi najnoviju medijsku kampanju protiv konkurentskog Telekoma, koji optužuje za „opstrukcije”, „monopole”, da im „koči širenje na celu Srbiju” i slično.
Kampanja se, po običaju, vodi preko televizija i portala N1 i Nova S, takođe u vlasništvu Junajted grupe, koji su za protekle četiri godine o Telekomu objavili preko 4.000 negativnih priloga.
Dok je Telekom kao TV i internet operater bio mali i slab, a to je situacija do 2018. godine, bio im je tema na nivou servisnih informacija, a kako je kompanija krenula da jača i postaje lider tako su negativne kampanje postale praktično svakodnevne.
Srećom ima nas koji pamtimo razvoj telekomunikacija u Srbiji ovih 25 godina, uvek ću se boriti za istinu, protiv amnezije i izmene prošlosti, naglasio je Vladimir Lučić.
– Pre svega, SBB nije ono što za sebe kažu – strana investicija, to je bio mali operater iz Kragujevca, koji je postao veliki jer mu je Telekom omogućio da prvo besplatno, a onda za simbolično mali novac koristi njegovu infrastrukturu, isto kao što su radili EPS-u. Nesređena situacija na tržištu omogućila im je i izbegavanje poreza, u ogromnim iznosima, kao i pravljenje kartela, pa su postali dominantni igrač i praktično monopolista na tržištu – objasnio je Lučić i istakao da ne postoji primer u Evropi da se jedan privatni operater tako ponašao, a da se operater u državnom vlasništvu strateški gušio.
Posebno su paradoksalne optužbe SBB da država Srbija i Telekom guše konkurenciju.
– Paradoks je da SBB optužuje Telekom za monopolsko ponašanje, a SBB je 2018. godine imao 55 odsto tržišnog učešća, dok je Telekom imao manje od 20 odsto i u najvećim gradovima praktično nije postojao. Postoji i naša tužba Komisiji za zaštitu konkurenciju, tržište je bilo kartelizovano, SBB je sa manjim operaterima imao dogovore o nenapadanju i „podeli teritorije”, a da svi napadaju Telekom, ali zato se niko nije bunio. Telekom Srbija sada ima 52 odsto tržišta, SBB oko 42-43 odsto, a ima i novih manjih igrača poput Yettel i A1, konkurencija je mnogo veća nego što je ikada bila. Ali problem za SBB je to što su tada pravili ogromne pare, koje su iznosili i koristili za razvoj van Srbije, sada ne mogu da iznose toliki novac i zato nas napadaju – zaključio je Vladimir Lučić.
Srpski Telekom od sada i u Nemačkoj
Telekom Srbija je u ponedeljak, 17. jula, u Nemačkoj pustio u rad mobilnu mrežu i počeo da dobija prve korisnike, čime je nastavljena međunarodna ekspanzija srpske kompanije.
– Veoma smo ponosni na širenje na Nemačku, posle Austrije i Švajcarske, kao i Severne Makedonije. To je vrlo bogato tržište sa 100 miliona ljudi, gde pre svega računamo na one poreklom iz Srbije, BiH i Hrvatske, ali imamo ambiciju da atraktivnom ponudom uzmemo i deo nemačkog tržišta. Početno interesovanje je ogromno. Nudimo vrlo atraktivne pakete, korisnici neće imati roming u svim zemljama gde postoji naš „mts”, i jedini ćemo imati potpuno legalnu ponudu svih regionalnih TV kanala, uz naše Arenu sport i Superstar kanale – naglasio je Vladimir Lučić.
Telekom će u narednih godinu dana u Nemačkoj otvoriti čak 30 poslovnica, prve u septembru i oktobru u Diseldorfu, Minhenu i Frankfurtu, a potencijalni korisnici mogu da se prijave preko internet sajta „mts” i pozivom kol-centru kompanije.
Veliki uspesi Arene u regionu eks-Ju
Vladimir Lučić je ovih dana u Sarajevu potpisao ugovor kojim će Arena sport kanali zadržati ekskluzivno pravo na TV prenose fudbalske Prve lige BiH.
– Produžili smo na još pet godina da imamo pravo da prenosimo sve utakmice Premijer lige Bosne i Hercegovine, za koju postoji veliko interesovanje i u samoj BiH i u dijaspori, a mi imamo licencu koja se odnosi na ceo svet. To je bio naš cilj, da u ponudi Arene imamo sve najatraktivnije svetske fudbalske lige, od Lige šampiona i Lige Evrope, preko engleske Premijer lige, Primere, Kalča, do nacionalnih fudbalskih liga iz našeg regiona, i taj cilj je ostvaren – izjavio je Lučić.
Arena je tako postala najjača medijska kuća u regionu bivše Jugoslavije, prisutna u preko četiri miliona domaćinstava, a uz sportski program i Telekomov filmsko-serijski kanal Superstar postaje sve atraktivniji za publiku u regionu i svetu.
