“TOMA JE VOLEO KOCKU I ALKOHOL, NE SILVANU” Čuveni harmonikaš progovorio o tajnoj ljubavi pevača, stravičnoj nesreći i bakšišu od 8.000 dolara

Ljubiša Pavković, virtuoz na harmonici i čovek koji je tri decenije proveo na čelu Narodnog orkestra RTS-a, podelio je neverovatne detalje iz svog života i blistave karijere. Njegova sećanja na najveće legende domaće muzike, Tomu Zdravkovića i Silvanu Armenulić, ruše mitove u koje je javnost decenijama verovala.

Iako su mnogi romantizovali odnos između Tome i Silvane, Pavković iz prve ruke tvrdi da tu nije bilo ničega.

– Ljubav između Silvane i Tome nije postojala uopšte, jer da jeste, svi bi to znali, ceo Beograd. Toma je bio zaljubljen u alkohol i kocku – izričit je muzičar.

Silvanu pamti kao izuzetnog prijatelja i profesionalca, a malo je poznato da je upravo on oblikovao njen najveći hit.

“Sticajem okolnosti, sve četiri pesme sa prve ploče sam ja aranžirao kao klinac, imao sam 23 godine. Tako da je uvod pesme ‘Šta će mi život’ mojih ruku delo – priseća se Pavković.

Jezivi detalji nesreće: “Našli su samo sandalu”

Sećanja na 10. oktobar 1976. godine kod harmonikaša ni danas ne blede. Tog fatalnog dana, Pavković otkriva zašto je pevačica predala volan u ruke šefa orkestra Radeta Jašarevića.

– Verovatno mu ne bi ni dala da vozi, ali imala je burnu noć pre toga u Požarevcu, udarila je glavom, šta li je bilo, i ne sećam se više. Smatrala je da će on biti najsigurniji, dala mu je auto – objašnjava on.

Prizor sa mesta nesreće bio je apokaliptičan.

– To je gorelo nebo i zemlja! Ja to nikada u životu nisam video, kola nisu postojala! Tu su završili, kod Kolara, na 55. kilometru. Iz ovog ugla, ona je imala 37 godina, Mirjana je imala 25, i još trudna, i da se to tek tako desi… Nije se našlo ništa, tražili su stvari sto metara po njivi i našli su samo sandalu – svedoči muzičar.

Od sirotinje i prevelikih džempera do bakšiša od 8.000 dolara

Pre nego što je postao legenda, Pavković je živeo u teškoj nemaštini na Banovom brdu.

– Kao i sva deca u onom vremenu, rođeni smo u sirotinji. Nije bilo ničega, ali bilo je mnogo dece, radosti i sreće i u najmanjem- priča Pavković i slikovito opisuje svoje odrastanje.

– Dobije najstariji brat džemper i preraste ga, ali meni velik. Ja kao imam devojku, koja ima 11 ili 12 godina, i sad ne mogu nikako da mu ga uzmem da izađem napolje jer mi je velik”.

Kada je počeo da svira u čuvenom beogradskom restoranu “Park”, bio je toliko patrijarhalno vaspitan da je odbijao bakšiš.

– Prvo veče se završava i zove mene šef. Odem ja u sobu, a oni dele bakšiš. To je za mene bilo… Ne znam, kao da me neko ubio! Ja da uzimam bakšiš?! Pa to je kao da prosiš po ulici! Ja ga odbijem i svi su mi se smejali – seća se on.

Ipak, talenat ga je ubrzo doveo do zarada od kojih mu se vrtelo u glavi. Filmska situacija dogodila se u Moskvi pre 20 godina, kada je svirao za jednog ambasadora.

– Završi se ono i krenuli smo kolima, daju mi torbu i kažu: ‘Ovo je za našeg Milančeta, da mu malo krene.’ A u torbi 8.000 dolara! A ja sam svirao tri sata. Brdo para je bilo, stvarno – zaključuje proslavljeni muzičar svoju neverovatnu priču.

Smrt Silvane Armenulić je i dan danas MISTERIJA, a ovako njen muž i sestra pričaju o tragediji

(Kurir)