BRISANJE SRPSKIH ŽRTAVA Kurti usvojio rezoluciju koja mu omogućava da još lakše “lovi” Srbe za navodne ratne zločine na KiM

U prištinskom parlamentu u petak je usvojena rezolucija o zaštiti “istorijske istine i dostojanstva žrtava rata”. I dok je za pravnike reč o jednostranom političkom aktu koji može proizvesti “pravno dejstvo”, iz Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica sa KiM upozoravaju da je ovaj dokument novi oblik napada na sve žrtve i nastavak negiranja postojanja srpskih žrtava na Kosovu i Metohiji.

Za rezoluciju su glasali predstavnici svih albanskih političkih stranaka, a u dokumentu se zahtevaju nove istrage, hapšenja i suđenja za navodne ratne zločine protiv albanskog stanovništva tokom 1998. i 1999, kao i kažnjavanje onih koji ih “negiraju ili umanjuju”.

Takođe, traži se i uvođenje kazni za sve koji počine delo “kršenje dostojanstva žrtava, odobravaju, veličaju ili opravdavaju tiraniju i proizvoljnu vladavinu Srbije, kao i zločine koje je počinila na Kosovu, ili šire srpsku propagandu“.

– Jedini potvrđeni podaci o srpskim zločinima na Kosovu su zvanični podaci Instituta za ratne zločine na Kosovu – navodi se u rezoluciji prištinskog parlamenta.

Brisanje srpskih žrtava sa KiM

Iz Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica na KiM upozoravaju da, kao ni u ranijim slučajevima, ni ova deklaracija o ratnim zločinima ne pominje stradanje Srba, čime se stvara lažan narativ da su na Kosovu i Metohiji samo Albanci bili žrtve.

Na teritoriji KiM donošenje svakog vida rezolucije ili zakona predstavlja vrstu napada na sve žrtve srpske i drugih nacionalnosti koje se nigde ne pominju u njihovim zakonima i rezolucijama.

U Udruženju smatramo da postoji mogućnost da se na ovakav način nastavi put kojim Priština pokušava da prikaže da nije bilo žrtava ni jedne druge strane, osim albanske i da su samo albanske žrtve pretrpele štetu.

Sve ostale nacije koje su živele na KiM, pre i posle 1999, pokušavaju da se stave van značaja”, smatra zakonski zastupnik ovog Udruženja, pravnik Slaviša Vuksanović.

Sreća je, dodaje, što ovakva rezolucija nema nikakav uticaj na moguće nove krivične postupke, ali i upozorava da može biti “alibi” za presude koje se očekuju pred Specijalizovanim većima u Hagu protiv Hašima Tačija i još trojice lidera tzv. OVK.

– Ova rezolucija ostaje samo kao pokušaj da se na Kosovu stvori slika da presuda koja treba da se donose predstavlja vid političke, a ne stvarne odluke i stvarne situacije koja se događala na terenu tokom 1998, 1999. i 2000. godine – smatra Vuksanović.

Politička platforma za zatvorske kazne

Bivši vojni tužilac, advokat Dragan Pašić kaže da usvojena prištinska rezolucija “predstavlja jednostrani politički akt, koji nema uporište u međunarodnom pravu”.

– U tome nije učestvovala srpska strana, a ne postoje ni međunarodni arbitri. To je politička platforma koja daje instrukciju pravosudnim institucijama Kosova da usvoje izmenu krivičnog zakonika, u kojem bi bilo definisano novo krivično delo – negiranje ili minimiziranje zločina na Kosovu i gde bi bile propisane stroge krivične sankcije od tri do deset godina zatvora – smatra Pašić.

U rezoluciji se od ministarstva spoljnih poslova i predsedništva traži da, u slučaju da se na međunarodnim forumima ili javnim izjavama “napada istina”, reaguju u “realnom vremenu”.

– Nadležne institucije se obavezuju da svaka javna aktivnost, izložba ili publikacija koja se bavi periodom rata bude zasnovana na izvorima koje je verifikovao i potvrdio Institut za ratne zločine na Kosovu, kao ‘naučno kredibilna istraživačka institucija’, kao i na konačnim odlukama pravosudnih institucija, kako bi se izbegla bilo kakva interpretacija koja narušava dostojanstvo žrtava i istinu o oslobodilačkom ratu – navodi se u rezoluciji.

Pašić nema dileme da će ovakve “instrukcije” proizvoditi pravno dejstvo, ali samo na teritoriji KiM.

– To nikako ne može biti pravno obavezujući dokument u međunarodno-pravnom smislu jer Evropski sud za ljudska prava, čiji je osnovni dokument Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i sloboda, dozvoljava javno izražavanje i iznošenje mišljenja i slobodu govora. To definiše član 10 Evropske konvencije – ističe Pašić i izražava nadu da ovakav akt neće pravno opstati jer će međunarodne institucije učiniti sve da “neutrališu pravno dejstvo tog dokumenta”.

Račak kao “centralna tačka”

Upitan koji bi to događaji iz bliže istorije KiM mogli da budu predmet “kažnjavanja”, ovaj pravnik nema dilemu da je “Račak centralna tačka”.

– Pominju se i druga mesta, kao selo Prekaz ili Meja, Jadem Ašari… Postoji spisak mesta koja predstavljaju nesporne istorijske događaje i za kosovsku policiju i tužilaštvo ne treba da budu sporne, sa aspekta donete rezolucije. To je nešto poput ‘res judikata’, presuđena stvar – smatra Pašić.

Uveren je prištinska rezolucija ima nameru ne samo da ograniči, već da – ukine dijalog.

– Ovo je korak unazad, a ne unapred. Na ovaj način se ne rešavaju sporna pitanja između Albanaca i Srba. Ne rešava se ni jedno sporno pitanje koje sadrži bilo koju vrstu zločina – naglašava Pašić.

Upozorava da, sem ministarstva pravde koje će biti zaduženo za pripremu izmena krivičnog zakona, rezolucija obavezuje da do izmena dođe i u prištinskom obrazovnom sistemu.

– Ministarstvo obrazovanja treba da pripremi komisiju koja treba da izvrši reviziju istorijskih činjenica, pa će biti neupitna uloga tzv. OVK, a ličnosti za koje međunarodna zajednica tvrdi i za koje je dokazano da su ratni zločinci, biće heroji u kosovskom društvu. To je ono pogubno što će se deca u osnovnim i srednjim školama, na fakultetima učiti u pogrešnom smeru – da su heroji lica za koja ne samo da postoji osnovana sumnja da su ratni zločinci, već su i, dokazano pred međunarodnim institucijama, izvršioci najtežih krivičnih dela iz oblasti međunarodnog humanitarnog prava – zaključuje Pašić.

(RTS)