Kada je 2021. godine preuzeo funkciju direktora Košarkaške lige Srbije, pred Aleksandrom Grujinom bio je zadatak potpune transformacije takmičenja. Pet godina kasnije, domaće prvenstvo beleži značajne promene u poslovanju – od modela u kojem su klubovi sopstvenim članarinama finansirali sistem, KLS je evoluirala u samoodrživu organizaciju koja danas u potpunosti pokriva troškove svojim učesnicima.
U intervjuu za Sportinjo, Grujin rezimira sve ono što je do sada urađeno od kada je na mestu direktora KLS i predstavlja strateške planove koji bi mogli da redefinišu strukturu srpske klupske košarke. Fokus razgovora obuhvata odluku o uvođenju fajnal-for formata završnice u Nišu i inicijativu o integraciji svih srpskih klubova u jedinstven sistem takmičenja od samog početka sezone, uključujući Crvenu zvezdu i Partizan.
Pored klupskih pitanja, Grujin otvoreno govori o kompleksnim odnosima sa vrhom Košarkaškog saveza Srbije, pravnim procesima u vezi sa novim Statutom, kao i o različitim vizijama budućeg razvoja i funkcionisanja stručnih tela unutar krovne organizacije.
Kada ste 2021. godine preuzeli funkciju direktora KLS, situacija u budžetu i marketingu bila je znatno drugačija. Koji su bili najveći sistemski izazovi u transformaciji lige od takmičenja koje su finansirali klubovi do samoodrživog modela koji danas vidimo?
– Pre nego što počnem, moram da Vam se zahvalim na tome što ste prepoznali rad, napredak i kvalitet Košarkaške lige Srbije, kao i to što nas pratite kao najviši rang domaćeg košarkaškog takmičenja. Složio bih se sa Vama da je rast KLS primetan iz godine u godinu i da smo dostigli određeni nivo, ali ima tu još mnogo prostora za napredak, čemu, kao rukovodstvo lige i težimo. Ove godine smo radili na postavljanju čvrstih temelja kako same lige, tako i klubova koji se takmiče u KLS. Kada sam 2021. dobio poverenje velikog broja klubova i postavljen na mesto direktora KLS, za mene je to bila velika čast i obaveza, ali i odgovornost, jer sam znao da je pred nama težak posao. Situacija koju sam zatekao nije bila za pohvalu, budžet lige je bio skroman, dve trećine činile su članarine klubova, dok se jedna trećina obezbeđivala prodajom licence za TV prava. Reorganizacijom same kancelarije, a potom i dobrim i kvalitetnim radom svih zaposlenih, došli smo do toga da već naredne sezone obezbedimo naslovnog sponzora, koji je bio od izuzetnog značaja za funkcionisanje same lige. To je bio pokretač da krenemo u akciju kako bi obezbedili dodatna sredstva i animirali još sponzora, a sve kako bi kroz umanjenje kotizacija olakšali rad klubovima. Cilj nam je bio da se postigne kontinuitet u radu i da u periodu od četiri godine umanjimo članarine klubovima, a da veći deo troškova snosi sama liga. Taj cilj smo postepeno ostvarili.
KLS postala samoodrživa
Kada govorimo o finansijskoj održivosti, kolike troškove danas snose klubovi učesnici KLS-a i šta, pored ekonomske stabilnosti, vidite kao ključne rezultate modernizacije lige u svom mandatu?
– Od tekuće sezone, ulaskom kompanije Meridian kao naslovnog sponzora, KLS je za sve klubove potpuno besplatna. Kroz naslovnog i druge sponzore, kao i prodaju TV prava, klubovi su oslobođeni članarina, a liga snosi sve troškove. Takođe, obezbeđena im je i sva potrebna oprema, tako da su troškovi koje imaju, nakon formiranja ekipa, samo organizacija utakmica, hala i putovanja. Pored toga, jedan od zadataka koje smo postavili ispred sebe bio je i da svim službenim licima, koja su jako bitne karike u sportu, obezbedimo status i finansijska sredstva, kako bi bili adekvatno plaćeni za odgovoran posao koji rade. Jedan parametar – budžet lige ove sezone je trostruko veći od onog iz 2020/2021, dok su sudijske takse duplo uvećane, sa plaćenim porezima i doprinosima.
Šta smatrate ključnim stubovima modernizacije KLS-a u Vašem mandatu i na koji način liga danas pomaže razvoj košarke u regionima širom Srbije?
– Sa napretkom i stabilizacijom KLS, stvorili su se uslovi da i drugima pomognemo, pa smo Jagodinskom sportskom savezu JASSA donirali dve konstrukcije koševa. Donirali smo sredstva za kupovinu sportske opreme i Košarkaškom savezu Vojvodine, a finansijski smo pomogli organizaciju prvog Memorijalnog turnira “Dejan Milojević”. Uveli smo KLS u 21. vek i kada je u pitanju tehnologija – imamo IRS, digitalne zapisnike, a edukacioni skup pred početak svake sezone na Staroj planini postao je tradicionalan. Kroz njega radimo na podizanju standarda i na uspostavljanju što bolje i uspešnije saradnje, kao i razumevanja između same lige, klubova i službenih lica. Ono što moram da istaknem jeste da KLS sve svoje obaveze u protekle četiri godine izvršava u istom danu, bez ikakvih kašnjenja ili ma kakvih dugovanja. Za to nije zaslužan samo Aleksandar Grujin kao direktor, već kompletan tim obrazovanih i sposobnih ljudi iz kancelarije KLS, koji se vodi isključivo zajedničkim interesom – razvojem i promocijom lige na svim poljima. I kada sve ovo pogledate, jasno je da je put bio jako izazovan, trnovit, ali ne i nemoguć, što smo i pokazali. Napravljen je jedan potpuni zaokret, u smislu poslovanja, vidljivosti, pozicioniranja na društvenim mrežama i u javnosti, da košarkaška Srbija može da vidi da se ulaže veliki trud kako bi se KLS, kao najviši rang takmičenja u našoj zemlji, postavio na noge. Jer, moram biti iskren, malo koga je domaće prvenstvo zanimalo – od sponzora, do medija.
Aleksandar Grujin, direktor Košarkaške lige Srbije KLS
Dostupnost prenosa je na najvišem nivou do sada – svaka utakmica se može gledati uživo, dok Arena Sport prenosi dva meča po kolu. Koliko je ova saradnja doprinela privlačenju novih sponzora u ligu?
– Veliku zahvalnost dugujem direktoru TV Arena Sport, gospodinu Nebojši Žugiću, koji je u KLS-u video pravog partnera i prepoznao značaj domaćeg šampionata za razvoj srpske košarke i sporta u celini. Uz pomoć TV Arene Sport i Telekoma, ušli smo u program Arena Clouda, koji obezbeđuje prenos svih utakmica na ovoj platformi, a sada imamo i dva direktna prenosa po kolu na TV Arena Sport. Verujem da će se u narednom periodu broj utakmica u direktnom TV prenosu povećati na 50 posto po kolu, jer vidljivost ima veliki značaj ne samo za KLS, već za sve klubove, ali i košarkaške centre u Srbiji. Prvenstveno finansijski, jer smo u poslednje dve, tri godine, zahvaljujući upravo TV prenosima, imali veće interesovanje sponzora, koji su i ušli u Košarkašku ligu Srbije. U ovom trenutku, prodaja licence TV prava je najveća stavka u budžetu KLS. Ono što ne može da se ne pomene jeste ogromna podrška države srpskom sportu, naročito košarci, jer je već drugi put izdvajanjem značajnih sredstava država pomogla svim klubovima članicama UK KLS. Ne treba trošiti reči koliko finansijska injekcija znači za funkcionisanje i stabilnost klubova. Hvala predsedniku Republike Srbije, gospodinu Aleksandru Vučiću, na razumevanju, pomoći i nemerljivoj podršci.
Šampion podiže pehar u Nišu
Odluka o uvođenju F4 turnira kao formata završnice izazvala je veliku pažnju. Šta je uticalo na tu odluku i koliki je organizacioni izazov pripremiti ovakav događaj u Nišu, naročito ako u finalu budemo gledali večiti derbi?
– Moram priznati da je više faktora uticalo da donesemo tu odluku, a jedan od glavnih jeste što je postalo trend da se na taj način dolazi do najboljeg u nekom takmičenju. Sa druge strane, kalendar ekipa koje se takmiče na međunarodnoj sceni, prevashodno Crvene zvezde i Partizana, ali i onih koji igraju ABA ligu i FIBA takmičenja, je izuzetno zgusnut. Veliki je broj utakmica, a mi moramo da mislimo o reprezentativnim selekcijama Srbije, koje već u junu mesecu kreću sa pripremama i takmičenjima. Fajnal-for se tako i nametnuo kao najbolje rešenje, čemu se radujem, iz prostog razloga što već sada imamo veliko interesovanje košarkaške javnosti. Kada već sada imate pitanje gde se i kada mogu kupiti ulaznice za završni turnir, vidite da ste sa svojim saradnicima uradili mnogo i da je KLS mnogo više prepoznatljiva. Svaki posao je zahtevan, pa će i organizacija završnog turnira iziskivati dodatne napore. Ipak, uz pomoć Grada Niša, kao i Regionalnog Košarkaškog saveza Istočne Srbije, koji su se pokazali kao besprekorni organizatori završnica takmičenja, kao što je slučaj sa Kupom “Radivoja Koraća”, mislim da će organizacija biti na visokom nivou i da će zadovoljiti i najistančanije ukuse ljubitelja košarke u Srbiji. Ukoliko dođe do finala između večitih rivala, verujem da će to biti pravi spektakl i svi zajedno potrudićemo se da sve protekne u najboljem redu.
Odluka da se prvak Srbije dobije u Nišu naišla je na pozitivne reakcije. Koliko ovakvi potezi doprinose buđenju novih košarkaških centara i jačanju baze našeg najtrofejnijeg sporta?
– Kao društveno odgovorni, mi već uveliko radimo na tome da kroz programe pomoći i donacija sredstava osnažimo već postojeće i podstaknemo razvoj nekih novih košarkaških centara. Nije samo floskula, košarka se ne igra samo u Beogradu. Košarku žive i njom se bave širom Srbije i mi smo u obavezi da, zajedno sa regionalnim Savezima, sa kojima imamo odličnu saradnju, radimo na razvoju ovog sporta u svim sredinama. Takođe, naša obaveza je da unapredimo sistem takmičenja i nadam se da ćemo već od naredne sezone, 2026/2027 imati takmičenje u kome će od početka do kraja učestvovati svi klubovi članovi UK KLS. Prevashodan cilj je razvoj mladih igrača i centara širom Srbije, kao i da svi klubovi budu usmereni ka razvoju srpske košarke, upravo kroz stvaranje reprezentativaca naše zemlje.
Novi sistem takmičenja i povratak večitih
KLS je postala idealna i za mlade igrače koji dobijaju ozbiljne minute. Kako motivisati klubove da nastave sa forsiranjem domaćih talenata u eri kada je tržište preplavljeno stranim igračima sumnjivog kvaliteta?
– U Košarkaškoj ligi Srbije ove godine već imamo značajan broj mladih igrača, koji kroz domaće takmičenje krče svoj put ka seniorskoj košarci. Ideja je da kroz reorganizaciju takmičenja smanjimo broj stranaca u KLS. Moj lični stav jeste da bi to bilo veoma bitno i delotvorno za srpsku košarku, jer bi naši mladi igrači kroz to dobili više minuta, što je neophodno za njihov razvoj. Mi već imamo predlog novog sistema takmičenja, sa kojim ćemo jako brzo izaći u javnost. Osnov svega je da se svi klubovi vrate u KLS i da je igraju od prvog do poslednjeg kola, čime bismo dobili mnogo na razvoju igrača i košarkaških centara. Sportska javnost zaslužuje da gleda Partizan, Crvenu zvezdu, Megu, Borac i ostale širom Srbije tokom čitave sezone, a ne samo u završnicama takmičenja.
Sve su glasnije priče o tome da ABA liga, u formatu koji ne garantuje sigurno mesto u Evroligi, gubi prioritet. S obzirom na težnje Crvene zvezde i Partizana ka dugoročnim evroligaškim licencama, smatrate li da je ovo idealan trenutak za njihov potpuni povratak u KLS od samog početka takmičenja?
– Upravo tako. Pri tom, zaista nemam ništa protiv ABA lige, niti bilo koje lige koju naši klubovi žele da igraju, ali sada je idealan tajming da se svi klubovi u punom kapacitetu vrate u KLS. Crvena zvezda i Partizan, kao nosioci košarkaškog sporta u Srbiji, trebaju da budu viđeni i u Užicu, Valjevu, Somboru, Kragujevcu… Od trenutka od kada su večiti dobili licence za višegodišnji nastup u Evroligi, potreba za regionalnim takmičenjem za naše klubove praktično više ne postoji, što nas dovodi da zaključka da mi već od naredne sezone trebamo da imamo abaligaške klubove u domaćem takmičenju. I ne samo njih, nego i sve druge, jer moramo raditi na stvaranju ambijenta u kome ćemo osnažiti i jačati košarkaške centre, kako bi aktivno učestvovali u razvoju mladih igrača. Zašto to kažem? Iz prostog razloga što iskustvo govori da klubovi koji izađu iz elitnog ranga takmičenja veoma brzo nestaju sa košarkaške mape, što za posledicu ima njihovo gašenje, a to ne smemo da dozvolimo. Svi klubovi koji se sada takmiče u KLS su stabilni i zdravi i zavise isključivo od košarkaškog rezultata. Neki od jakih centara ove godine su zbog loših rezultata podbacili, ali ne smemo da ih izgubimo, već moramo da ih sačuvamo i pronađemo način da funkcionišu na najvišem nivou. Imamo jasan plan i ideju, koja je već predstavljena našim najvećim klubovima, a oni su na nju pozitivno odgovorili. U narednim danima, sa svim klubovima ćemo krenuti aktivno da radimo na razvoju tog plana, u kome neće biti prostora za lične interese i sujete, već jedino za zajedničko angažovanje na rastu i razvoju srpske košarke.
Da li ste imali priliku da razgovarate sa predstavnicima dva najveća srpska kluba?
– Zajednički sastanci sa večitima su postali uobičajeni i ono što ohrabruje jeste da nema ničega lošeg između njih i da je ono što nas sve okuplja – interes srpske košarke.
Nesuglasice u Košarkaškom savezu Srbije
Najavljeno je formiranje novog lanca takmičenja od strane predsednika KSS, kako Vi vidite budućnost KLS-a u potencijalno novom sistemu i postoji li komunikacija sa vrhom Saveza po tom pitanju?
– O tome se ne pita direktor lige niti predsednik KSS. Statut UK KLS je jasan – o tome odlučuju klubovi koji čine Skupštinu UK KLS, kao najviši organ vlasti. Degutantno je govoriti o tome da neko može da vam nametne svoj lični stav i ideju, koja nije ni realna, niti izvodljiva. Naročito kada se na tome radi bez i jednog obavljenog razgovora sa menadžmenton lige, klubovima članicama UK KLS i našim najvećim klubovima. Kada je u pitanju komunikacija sa Košarkaškim savezom Srbije, ona nije na zadovoljavajućem nivou, iz razloga što pojedinci koji rukovode nacionalnom kućom košarke to tako žele. Mi, kao liga, uvek smo spremni da se odazovemo pozivu KSS, samo ukoliko je iskren i ukoliko iza toga ne stoje lični interesi.
Aleksandar Grujin, direktor Košarkaške lige Srbije KLS
Vi ste član UO KSS, šta se trenutno dešava sa Statutom koji je izglasan na Skupštini? Naredna sednica na kojoj je trebalo da budu predloženi članovi za novi saziv Upravnog odbora na kraju nije održana, zbog čega je taj proces zaustavljen?
– Ja sam u UO KSS došao na predlog Košarkaškog saveza Vojvodine, koji je Skupština KSS usvojila. Da odmah razjasnimo, jer mnogi povezuju da to ima veze sa KLS. Kada je u pitanju Statut KSS, krenuću od toga da stari nije bio u skladu sa Zakonom o sportu Republike Srbije i da se morao menjati. Upravo to je bilo prvo i glavno obećanje predsednika KSS, koga smo svi podržali kada je stupao na tu funkciju u oktobru 2024. godine – donošenje novog Statuta. Iako je novi urađen u skladu sa zakonima države Srbije i napravljen isključivo sa ciljem razvoja i napretka srpske košarke, regiona i svih činilaca košarkaškog sporta, isti je blokiran od strane predsednika Saveza. Tačnije, posredstvom njegovih bliskih saradnika, predsednika NO KSS Zorana Toškovića i delegata u Skupštini KSS, Rose Ristić, KSS je na sudu tužen zbog novog Statuta. Pisalo se o tome, bilo je naslova da je predsednik tužio sam sebe, što je činjenično stanje. Na način koji ne priliči srpskoj košarci, isti su preko suda uspeli da odlože stupanje na snagu novog Statuta, koji će pre ili kasnije ugledati svetlost dana i kao takav biti usvojen. Ovo je sada samo kupovina vremena određenih pojedinaca u KSS koji ne žele da prihvate da košarka nije jedan čovek, niti da njom može da se upravlja na taj način. Poražavajuće je da članovi UO KSS, koji su iz privrede na čudan način došli na tu funkciju, ali i oni koji se bave našim reprezentativnim selekcijama, budu uzdržani od predloga da se formira Stručni savet, koji je više nego neophodan srpskoj košarci u ovom trenutku. Sama činjenica da ljudi iz KSS ne žele Stručni savet dovoljno govori o stanju, odnosu, viziji i kvalitetu njihovog rada.
Koja je Vaša poruka za boljitak srpske košarke?
– Moja poruka njima jeste da lične sujete i nezadovoljstva ostave po strani i da se isključivo bave razvojem košarke. Oni treba da izađu iz svojih kancelarija, obiđu Srbiju, regione i da od njih čuju stvarno stanje na terenu i šta je sve potrebno da bi se stvorili uslovi za napredak i razvoj našeg najtrofejnijeg sporta. Košarka se ne razvija i ne vodi gostovanjima na kojekakvim podkastima, već predanim i odgovornim radom, jer to je naša obaveza prema državi Srbiji.
