U svetu vrhunskog fudbala, gde se uspeh meri trofejima, a vrednost ugovorima sa devet nula, aktuelni duel četvrtfinala Lige šampiona između Atletiko Madrida i Barselone donosi sudar dve potpuno različite finansijske filozofije. Na klupama sede dvojica stručnjaka čiji su sportski renomei nesporni, ali čiji platni razredi otkrivaju veliku razliku.
Dijego Simeone nije samo trener, on je institucija Atletiko Madrida. Otkako je preuzeo kormilo 2011. godine, Argentinac je transformisao klub iz “večitog gubitnika” u evropskog giganta. Ta transformacija ima svoju cenu, a prema podacima uglednog francuskog lista “L’Ékip” i finansijskih izveštaja za poslednje sezone, Simeoneova bruto godišnja plata iznosi neverovatnih 34 miliona evra.
Ova cifra ga godinama drži na samom vrhu liste najplaćenijih trenera sveta, ispred imena kao što su Pep Gvardiola ili Karlo Anćeloti. Njegova plata je rezultat decenijske lojalnosti i činjenice da on u Atletiku obavlja ulogu sličnu onoj koju je nekada imao Aleks Ferguson u Junajtedu – on je centar svih sportskih operacija. Iako je 2023. godine pristao na restrukturiranje ugovora kako bi pomogao klupskoj likvidnosti, bonusi i lojaliti klauzule zadržali su ga u sferi nedostižnoj za većinu kolega.
Dijego Simeone
S druge strane tehničkog prostora stoji Hansi Flik. Čovek koji je sa Bajernom dominirao, stigao je u Barselonu u trenutku kada katalonski klub proživljava najteže finansijske dane u svojoj istoriji. Prema navodima insajdera poput Florijana Pletenberga i zvaničnih izvora bliskih klubu, Flikova fiksna neto plata iznosi oko 3 miliona evra godišnje (bruto iznos se procenjuje na 9-11 miliona evra, zavisno od izvora i poreza).
Razlika je frapantna. Dok Simeone inkasira fiksnu premiju za svoj dugogodišnji sistem, Flikov ugovor je strukturiran tako da zavisi isključivo od rezultata.
Za osvajanje Lige šampiona Nemcu sleduje bonus od milion evra, dok bi mu titula u La Ligi donela dodatnih 750.000 evra. Barselona, opterećena strogim pravilima finansijskog fer-pleja (FFP) španske La Lige, nije mogla (niti smela) da ponudi više.
Kada se uporede osnovne plate, podatak da Simeone zarađuje približno 11 puta više od Flika (gledajući neto osnovicu od 3 miliona naspram Simeoneovih ukupnih primanja) deluje kao anomalija modernog sporta.
Zašto je razlika ovolika?
-
Tržišna vrednost protiv kriznog menadžmenta: Simeone je svoj ugovor potpisao u vreme ekspanzije Atletika, dok je Flik prihvatio posao u klubu koji je morao da “tera” legende poput Ćavija jer nije imao sredstava za njihove plate
-
Model upravljanja: Atletiko Madrid je Simeoneu dao ključeve projekta. On je najplaćeniji zaposleni u klubu, iznad bilo kog igrača. U Barseloni, prioritet je registrovanje novih pojačanja (poput Danija Olma), zbog čega stručni štab mora biti “jeftin”
-
Lojalnost naspram dokazivanja: Simeone naplaćuje stabilnost koju donosi – redovno učešće u Ligi šampiona garantuje klubu preko 60-80 miliona evra godišnje. Flik je, s druge strane, u poziciji da mora ponovo da izgradi svoj autoritet van Nemačke
Podsetimo, fudbaleri Atletiko Madrida slavili su kao gosti protiv Barselone rezultatom 2:0, u prvoj utakmici četvrtfinala Lige šampiona. Barselona je ove sezone tri puta pobedila Atletiko (3:1 i 3:0 kod kuće, a 2:1 u gostima), dok su Jorgandžije jednom slavile (4:0 u Madridu)
