Ратни сукоби у великој мери обликовали су тржиште некретнина широм света, па и у Србији. Пре четири године, рат у Украјини изазвао је енергетску, а затим и економску кризу кроз глобалну инфлацију. Након раста цена некретнина, прошле године постепено су се стабилизовале цене и, према подацима Републичког геодетског завода, вредност тржишта некретнина у последња три месеца прошле године достигла је 2,4 милијарде евра, највише од оснивања Регистра цена непокретности.
Станови у Нишу се, у последњих десет година, захваљујући и домаћим и страним инвеститорима, све више граде, али је приметан и недостатак инфраструктурно опремљених локација за изградњу.
Сандра Блажић из агенције за некретнине у Нишу наводи да су цене у односу на више од 20 година порасле за 170 одсто.
“Период од 2000. година па све до данас, ако посматрамо цене су отишле за неких 170 посто навише. Квадрат који је овде на Булевару био негде око 700 евра, сада достиже вредност и до 2.000 евра по квадрату”, рекла је Блажић.
И у Вршцу је све више кранова и квадрат стана у новоградњи је око 1.700 евра.
“Тај тренд нисмо имали пре неких 5, 6 година када је цена некретнина стагнирала и тада смо имали могућност да нађемо квадрат стана у новоградњи по цени од 1.000 евра. Тренд куповине тих станова у новој градњи даље је у неком порасту”, објаснио је Урош Василевски из агенција за некретнине у Вршцу.
Најскупљи станови у престоници
Престоница остаје убедљиво најскупље и најактивније тржиште, са великим разликама између централних општина, новоградње и периферије.
Цене станова иду од 2.000 до више од пет хиљада евра у централним општинама. Најскупљи квадрати су у луксузним зградама до 10 хиљада евра. Инвеститори тврде да цену диктирају потражња, економске активности, а тренутно и ратна дешавања.
Инвеститор Урош Ђаковић каже да они имају већу потражњу за некретнинама јер је криза навела људе да додатно размишљају о повратку капитала кроз станове.
“Оно што је де факто јесте да ми у цени станова можемо да очекујемо неки пораст, с обзиром да нас сама производња кошта више. Тренутно то није на значајном нивоу, али уколико се криза продуби очекиваћемо пораст цена у новоградњи”, објаснио је Ђаковић.
Раст цене нафте – раст цене некретнина
Консултанти за улагања у некретнине упозоравају да би раст цена нафте и грађевинских материјала, попут челика и бетона, као и повећани логистички трошкови, потенцијално могли да утичу на поскупљење изградње станова, посебно новоградње.
У таквим ситуацијама, инвеститори део трошкова често пребацују на купце, што доводи до раста цена станова.
Милош Митић из агенције за некретнине наводи да је у овом тренутку повећана стопа инфлације.
“Самим тим повећана је и каматна стопа, што еурибора, што референтне у оквиру наше државе. То може негативно да се одрази на потражњу купаца којих има неких 20 посто на самом тржишту. Ако сагледамо неки дугорочни ефекат тога дефинитивно са тим неким дешавањима на блиском истоку ту можемо очекивати и наставак раста еурибора и наставак раста потенцијално референте каматне стопе и пад у тражњи”, рекао је Митић.
Према подацима Републичког геодетског завода, четврти квартал прошле године је, упркос високим ценама, био најбољи до сада – и када је реч о броју уговора и када је реч о њиховој вредности.
Број купопродајних уговора у том периоду је достигао и, чак премашио, ниво из четвртог квартала 2022. године. Склопљено је више од 37.000 уговора.
