Zagrepčanka očajna: “Zarađujem 2.000 evra, ali to mi nije dovoljno ni za mali stan u sopstvenom gradu”

Kupovina nekretnine nikada nije bila teža odluka i nikada skuplja. Na tržištu poput hrvatskog, posebno u najvećim gradovima i na obali, cene stanova rastu gotovo iz dana u dan, ostavljajući kupce u stalnoj trci sa vremenom.

Ono što dodatno komplikuje situaciju jeste činjenica da ni stabilni, pa čak ni nadprosečni prihodi više nisu garancija da će neko moći da kupi stan. To posebno pogađa samce, koji bez dodatnog izvora prihoda ili zajedničkog budžeta sve teže mogu da pariraju tržištu koje ne pokazuje znakove usporavanja.

Tržište koje ne čeka nikoga

U takvim okolnostima, poruka stručnjaka postaje jasna – čekanje najčešće znači skuplju kupovinu.

Jer na tržištu koje konstantno raste, najbolji trenutak za kupovinu, kako kažu upućeni, bio je već – juče.

Plata 2.000 evra više nije dovoljna ni za garsonjeru

Koliko je tržište nekretnina izmaklo kontroli pokazuje i primer sa Redita, gde je jedna korisnica otvorila temu „Stan i kako do njega?“.

Iako ima stabilan posao i mesečnu platu od oko 2.000 evra, kaže da danas ne može da priušti ni mali stan u Zagrebu.

„Ne govorim o luksuzu, već o 35 do 40 kvadrata. Cene su 140.000 do 160.000 evra, često bez lifta, balkona ili parkinga. Kada izračunate kredit i troškove života, to je jednostavno previše za jednu osobu“, navela je.

Dodaje da problem više nije individualan, već generacijski – ljudi rade, zarađuju i poštuju pravila, ali i dalje ne mogu da dođu do sopstvenog stana.

„Ako morate da živite 40 kilometara od posla da biste mogli da priuštite 40 kvadrata, to nije normalno“, zaključila je.

Komentari brzo pokazuju da ovo nije izolovan slučaj. Jedan korisnik navodi konkretan primer povećanja cena:

– Evo svežih informacija iz prve ruke. Cena dogovorena 2024. godine bila je 172.000 evra, cena koju je procenitelj procenio za kredit 2026. godine je 243.000 evra. Ista nekretnina, cena povećana za 70.000 evra za dve godine. Područje Zagreba, 70 kvadratnih metara.

– Ista stvar. U Zagrebu, identičan stan (ista veličina, raspored, sve), različiti spratovi. Ove godine 65.000 evra skuplji od cene plaćene 2024. – dodao je drugi korisnik.

Nisu svi odgovori bili empatični. Neki su reagovali frustrirano, podsećajući da postoje ljudi sa mnogo nižim prihodima za koje je cela diskusija o „nedovoljnih“ 2.000 evra gotovo apsurdna. Ovo otvara još jedan sloj problema, relativizujući sopstvenu situaciju kroz poređenje sa još težim primerima:

– Realnost je da su mnogi ljudi ostajali u brakovima zbog kredita koji je značio više od venčanog lista jer su ga u potpunosti otplatili nakon što je najmlađe dete postalo punoletno, a sva deca su delila sobu u stanu dok su odrastala.

Drugi, međutim, dovode u pitanje samu pretpostavku da je samostalna kupovina stana ikada bila standard:

– Recimo da je prethodnim generacijama bilo malo lakše. Prethodne generacije su pretpostavljale da je normalno da tri generacije žive zajedno. Da postoji veće društveno umrežavanje i podrška, da ljudi prave i razmenjuju zimnicu i slično – podsetila nas je jedna korisnica Redita.

Međutim, postoje i pozitivni primeri, mada često uz dozu sreće i izuzetne posvećenosti. Jedna korisnica opisuje kako je uspela da kupi stan u Zagrebu po znatno nižoj ceni od tržišne, zahvaljujući brzoj reakciji i spremnosti da renovira:

– 2021. godine sam kupila stan u Zagrebu. Samac, tada sam imala 27 godina i plata mi je bila malo iznad proseka. Bukvalno sam se motala po “Njuškalu”, stalno osvežavajući. Naišla sam na stan koji me je koštao 108.000 evra, 66 kvadratnih metara, što je oko 1.600 evra po kvadratnom metru. Stan je bio star, niko nije živeo u njemu godinama, zgrada je bila iz 1994. i dobrog kvaliteta. A čak i tada je kvadrat bio oko 3.000 evra, jednostavno sam imala ludu sreću i videla šta se može uraditi sa tim stanom – pohvalila se.

Ali čak i takvi slučajevi zapravo potvrđuju pravilo: tržište nagrađuje retke prilike i istrajnost, ali ne nudi stabilan okvir na koji većina ljudi može da se osloni. Posebno frustrirajući deo priče je nepredvidivost, jer cene rastu dok štedite za kaparu, banke menjaju uslove, investitori podižu cene u poslednjem trenutku:

– Čim nešto uštedim za kaparu, cena svega skače 20 odsto ili banka menja pravila. Najjeftinija garsonjera (novogradnja) je preko 4.000 evra po kvadratnom metru. Ipak pronađem stan po ceni koju mogu da priuštim, tražim nedelju dana da se konsultujem sa bankom oko kredita, sve izgleda dobro, zovem da uplatim kaparu za stan, kada investitor kaže da su podigli cenu i da sada moja kapara više nije dovoljna. Fali mi oko 5.000 evra. Mesec dana kasnije banka menja pravila, sada ne mogu ni da dobijem kredit za garsonjeru, jer, gledajte, moja primanja nisu dovoljna za kredit od 380 evra mesečno, ali mogu da platim 500 evra.

Na kraju, možda najupečatljiviji primer dolazi kroz poređenje iz skorije prošlosti:

– Moj brat, samac, kupio je pre četiri godine stan od 50 kvadratnih metara na Jarunu za 150.000 evra. Rate su oko 560 evra mesečno. Dakle, bila je povoljna kamatna stopa i dobio je APN. Danas se u istoj zgradi takav stan prodaje za 300.000 evra. Rate na 25 godina bi bile preko 1.250 evra i više ne bi mogao da to priušti. Apsolutni bioskop! – zaključio je komentator.

(Jutarnji list)