Volkswagen Golf III foto VW
Sećate li se onih dana iz detinjstva kada smo, šetajući parkingom, virili kroz prozore automobila da vidimo „koliko ide“? Pobednik je uvek bio onaj ko pronađe keca u rukavu – Audi koji je „graviran“ na 300 ili BMW koji „puca“ do 260 km/h. Sećam se kao da je bilo juče, čak je i moj Opel Kadet 1.6 dizel sa “60 i kusur konja” bio izgraviran na 220 km/h. Ipak, decenijama kasnije, istina isplivava na videlo: brzinomeri u našim ljubimcima nas namerno lažu. I ne, to nije kvar – to je strogo pravilo!
Iako bismo u svetu sporta i preciznosti očekivali savršenu tačnost, kod brzinomera je situacija drugačija. Proizvođačima automobila je, prema evropskoj regulativi 39, strogo zabranjeno da brzinomer pokazuje manju brzinu od stvarne. Pošto je nemoguće postići stoprocentnu preciznost u svim uslovima (zbog istrošenosti guma, pritiska ili temperature), inženjeri igraju na sigurno – uvek podese uređaj da pokazuje više. Pravilo je jasno: brzinomer može da pokazuje najviše stvarnu brzinu povećanu za 10 odsto, plus dodatnih 4 km/h. Dakle, ako na autoputu „letite“ 100 km/h, budite sigurni da vaš automobil tvrdi da idete bar 114 km/h.
Zašto piše 260, a auto jedva „izvuče“ 180?
BMW M3 1987 foto BMW
Zašto piše 260, a auto jedva „izvuče“ 180? Ovo je pitanje koje muči svakog ljubitelja četvorotočkaša. Odgovor leži u psihologiji i praktičnosti, a ne samo u marketingu. Preglednost je na prvom mestu: Proizvođači žele da najčešće korišćene brzine (od 60 do 120 km/h) budu na samom vrhu kruga brzinomera, gde su vozaču najvidljivije. Da bi to postigli na kružnoj skali, moraju da „dopune“ ostatak prostora ciframa koje auto realno nikada neće dostići. Takođe, jeftinije je bilo napraviti jedan brzinomer koji ide do 260 km/h i ugraditi ga u sve modele jedne serije, nego dizajnirati posebne table za slabije motore.
Čak i ako znate da vas laže, pametnije je da slušate brzinomer nego GPS na telefonu. Policijski radari imaju određenu toleranciju, ali držanje skale u automobilu garantuje vam putovanje bez kazni i nepotrebnog stresa. Da li verovati GPS-u? Iako su moderni telefoni i navigacije izuzetno precizni, stručnjaci savetuju da se za volanom oslanjate isključivo na instrument tablu. Razlika od 2-3 kilometra na sat možda da deluje nebitno, ali u kritičnim situacijama ili zonama sa strogim ograničenjem, ta „mala laž“ vašeg automobila može biti razlika između sigurne vožnje i neprijatne čestitke od saobraćajne policije.
Zato, sledeći put kada vidite onih 240 na satu vašeg gradskog mališana, nasmejte se. To je samo podsetnik na dečačke snove, dok vas tehnologija ispod haube zapravo čuva od vas samih.
