U opširnom razgovoru za naš portal dotakao se i pojedinačno igrača iz omladinskog pogona, koji su pre samo nekoliko dana u konkurenciji sa Engleskom, Portugalom i Poljskom izborili odlazak na Evropsko prvenstvo. O tome ima li Srbija naslednike Aleksandra Mitrovića i ostalih zvezda iz A tima, praćenju igrača iz dijaspore, ranom odlasku fudbalera u inostranstvo, kvalitetu srpskih trenera, ulozi selektora A tima Veljka Paunovića u sastavljanju ekipe za omladince, koliko kadeti mogu na Mundijalitu, ali i mnogim drugim temama, Stojić je izneo mišljenje.
Ranko Stojić, direktor mlađih reprezentativnih selekcija FSS Starsportphoto
Kako ste doživeli uspeh omladinaca u Portugalu, a ujedno i plasman kadeta na Mundijalito?
– Jako sam zadovoljan, jer posle dužeg vremena imamo dve selekcije koje su perkseptiva srpskog fudbala. I igrači su pojedinačno vrlo perspektivni, a grupno su to selekcije koje su važne za sistem i za Fudbalski savez Srbije. Svi će oni jednom biti spremni za A tim. Pogledajte recimo U19, trebalo je obezbediti plasman među sedam najboljih reprezentacija na kontinentu. Tu je i Vels kao domaćin, koji je direktno kvalifikovan, a ovi koji su se plasirali su sedam najboljih i Srbija je među njima. Ne može samo da vam se posreći na turnirskom takmičenju. Može u jednoj utakmici, ali u tri nikako. Poljska je fantastična, Portugal da ne govorimo, Engleska nije primila gol dve godine. I nije ga primila ni posle nas na preostale dve utakmice. Kad je bio žreb, seo sam sa saradnicima, konstatovali smo da neće biti lako, ali rekao sam da idem sa ekipom u Portugal. Svi su bili skeptici, moji prijatelji su me odgovarali od toga, rekli su mi da je izgubljena priča, da je loše za imidž da idem. Rekao sam da želim da idem baš zato što je mnogo teško i što im je neophodna podrška. Važno je da najodgovorniji stanu iza projekta.
Jeste li realno verovali u uspeh pre odlaska, uzimajući u obzir utisak i kritike javnosti?
– Bilo je dosta kritika, bez obzira što smo se plasirali otišli smo kao drugi, doživeli smo ubedljiv poraz od Hrvatske. Bilo je ideja da se menjaju stvari, da se smeni selektor Gordan Petrić. Međutim, držali smo se zajedno mi u sportskom sektoru uz podršku generalnog sekretara Branka Radujka. Mi smo selektore dovodili u dogovoru sa prošlim direktorom Nikolom Lazetićem. Postavljeni su i Zoran Mirković i Gordan Petrić i Igor Matić. Hajde da budemo realni, nemamo mi previše kvalitetnih trenera ni klupskih, a ni za selektora. Ovi momci imaju dobar profil.
Stojić sa stručnim štabom omladinaca u Portugalu Starsportphoto
Kakva je bila vaša uloga u Portugalu, jerste li obavljali razgovore sa igračima?
– Gordan je fantastičan, svi znaju njegove ljudske kvalitete, on i ja smo u prijateljskim odnosima. Ali da pričamo skroz objektivno – vrlo sam zadovoljan načinom kako je to vodio. I tehnički i taktički i u smislu komunikacije sa igračima. Svi smo se držali kao tim. Moja uloga je bila pre svega da podržim selektora i stručni štab. Međutim, selektor ima tu širinu da mi je rekao da pričam sa igračima slobodno. Nisam mnogo, to se uvek svodilo na nekoliko rečenica, pogotovo sa dvojicom kapitena, Veljkom Milosavljevićem i Mihajlom Cvetkovićem. Želja svih nas bila je da imamo i trećeg kapitena iz sredine terena. Hteli smo da to bude Vasilije Kostov.
Da li vas je neko od pojedinaca posebno oduševio?
– Maksimović je bio fantastičan. Pitali smo se koliko će moći s obzirom na nedostatak takmičenja, mnogo je dao i ne samo ofanzivno nego i defanzivno. Zatim Vasilije Novičić, koji je prototip modernog veznog igrača. Onda Jovan Milosavljević, koji je odigrao perfektan meč protiv Engleske. Pretrčao je 11.500 metara. To je vrhunski uspeh. Onda mali Mladenović, koji je ušao u prvoj utakmici. U svakoj liniji tima dobili smo mnogo. Kapiteni su bili sjajni, uticali su na ceo tim, ne samo fudbalski nego i mentalno.
Je li bilo teško igrače koji su već bili u A timu pridobiti da igraju za omladince?
– Petrić je pokazao entuzijazam, išao je u Englesku, Nemačku, Švajcarsku, pričao sa igračima. Moram da istaknem i ulogu Veljka Paunovića. Da nije Veljko tu, ne verujem da bismo otišli sa ovako kvalitetnim timom. U staroj konstalaciji stanja nije bilo saradnje uopšte, mada ne volim da pričam o prošlosti. Veljko je postavio stvari i profesionalno i korektno. Nije on branio ni Kostov da bude deo tima, ali ne mogu da ulazim u to, jer nisam prisustvovao. Mislim da je napravljen dogovor između kluba i reprezentacije.
Oni su odveli omladince na Evropsko prvenstvo Privatna arhiva
Imamo li igrače za koje već možete da kažete da će sigurno biti A reprezentativci?
– Najviše sam verovao u njih kao tim i takav sam im govor održao pre početka. Rekao sam da će nam sigurno biti teško, ali da će protivnicima biti teže nego nama ako se budemo ponašali kao tim. I tako je i bilo. Momci su svake sekunde delovali kao tim. I na utakmicama i na treninzima, i na ručku i u slobodno vreme. Recimo, čuo sam da je u taboru Hrvatske bilo nekih nesuglasica. Kod nas se jedne sekunde ništa loše nije desilo. Video sam mnogo igrača koji po svim osobinama mogu da budu reprezentativci. Nije to samo fudbalski talenat. To je mentalitet, integritet, inteligencija, personalitet. Sve to pored fudbalskog talenta. Sad je jedan od glavnih ciljeva da imamo više igrača kao što su nekad bili Branislav Ivanović, Nemanja Vidić, Dejan Stanković… Prerano bi bilo reći da već imamo reprezentativce, ali na dobrom smo putu. Čeka nas još mnogo posla, ta transformacija od 18. do 21. godine je ključna. To je period u kojem mnogo posla ima. Zavisi od njih, ali od nas zavisi najmanje 50 odsto. Oni su već pokazali talenat i prosefionalizam, a na nama je da učinimo sve što možemo da ih kompletiramo. Da budu pravi reprezentativci.
Sigurno postoji neko od pojedinaca ko se izdvaja?
– Najviše me oduševio tim. Recimo Simić je igrao perfektno, sa Veljom funkcioniše dobro, znaju se, ali njegova lična prezentacija je bila sjajna. Onda Avdić mali, uvek nasmejan, raspoložen, u dobrom raspoloženju. Mali Stojković je igrao odlično. Mali Kostić kad je ušao, dakle nije počeo, ušao je i napravio razliku. Mali Draškić je bolji golman od Glazera 20 odsto. Toliko je siguran, miran. Našli protivnici su imali zicere, nijednom se nije uplašio. U poslednjoj utakmici 0:0 sa Poljskom, šansa za njih, Draškić brani i mi na drugoj strani damo gol. Posvećenost selektora i stručnog štaba bila je na visokom nivou. Nekad je dobro imati i malu dozu straha, koja te ne blokira nego te gura da budeš još oprezniji i ideš napred, e tako je bilo.
Branko Radujko, Nikola Lazetić i Ranko Stojić Starsportphoto
Ima li Srbija naslednike Mitrovića, Sergeja i ostalih zvezda?
– Mnogo volim Aleksandra Mitrovića, ali po profilu imamo modernije špiceve nego što je on. Na primer Cvetković je profil igrača kao Benzema. Talentovan je, može da igra centralnog napadača, može da igra iza, može levo, desno. Petrić ga je jednom koristio desno i bio je odličan. Čestitao sam mu posle te partije. Nije samo igrao napred, igrao je i defanzivno, bio je desni bek. Pre toga, imao je 70 minuta napora da se izbori sa tri štopera Poljske. To su odlični igrači,na celom turniru primili su tri gola. Onda imate Velju koji može da igra desnog beka. Avdić može da igra visoko, može u sredini terena.
Kako gledate na sve raniji odlazak mladih igrača u inostranstvo?
– Ako uspemo da transformišemo klubove, a mislim da imamo i pravni osnov, da ulazi privatni kapital u klubove i napravimo sistem, onda igrači neće odlaziti sa 18, 19 godina. Moći će da se čeka neki bolji momenat. Nije problem kad igrač ode, koliko god godina da ima, ali da ode u dobar sistem. Da mu se napravi plan karijere, da to ide svojim putem. To sad pričam iz ugla Saveza. Problem nastaje kada se igrač prodaje samo da bi otišao kad su klubovi primorani da ga prodaju zbog novca. Suština je da probamo da napravimo sistem da im ovde bude dobro, pa da sačekaju i klubovi i igrači još pola godine, godinu. Ali svestan sam da je klubovima potreban novac, a nemaju dovoljno sponzora, gledalaca, novca od tv prava, pa su prodaje neminovne. Ipak, svaki put kad izdrže da nekog ne prodaju, to je velika stvar. Ako klubovi naprave dobru stvar za igrače, imaće možda benefit kasnije da će ti igrači poželeti opet da se vrate i završe karijeru tu.
Koliko mogu omladinci na Evropskom prvenstvu?
– Sad je trenutak da spustimo loptu i radimo pametno. Mnogo dobrih reprezentacija nas čeka na završnom turniru. Nisu to samo Španci. Hrvatima pola tima igra u ozbiljnim klubovima u inostranstvu. Ukrajina je odlična. Dinamo Kijev je oduvek vodio na pripreme uz prvi tim i mladi tim, mnogo polažu u omladinski fudbal. Italijani će sigurno doći motivisani, da poprave imidž nacionalnog fudbala. Mnogo zavisi sad od nas koji vodimo i podržavamo igrače.
Plasman među osam znači da je Srbija u vrhu, ali šta je potrebno da bude najbolja?
– I drugi rade, spremaju se, menjaju se. Imamo dva načina – da radimo više i bolje. E, sad, da radimo više od ovih na zapadu – nema šanse, ali da radimo bolje – to možemo. Već sam implementirao neke stvari za koje je smatrano da neće biti prihvaćene. Evo sad smo imali situaciju da je Velja imao program po kojem je morao da radi, njegov klub mu poslao. I u redu, nemam problem sa tim, ali hajde onda da i mi napravimo program za svakog igrača kojeg treba da se pridržava, pošaljemo klubovima, pa da se nađemo negde na pola puta.
Kakva je situacija sa kadetima kad je reč o talentovanim igračima?
– Kadeti nemaju talentovane igrače kao omladinci, ali imaju i oni potencijal. Na primer nemaju Novičića u sredini koji je agresivan i izvodi prekide dobro, ali imaju recimo malog Dragana Anokića koji ima brze odluke u glavi, pregled igre, inteligenciju… Možda iz kadetske selekcije nećemo imati toliko vrhunskih igrača, ali ćemo imati dosta dobrih igrača.
Verujete li u njihov uspeh na Mundijalitu?
– Sve se menja, videćemo, dug je period do novembra. Ne volim da gubim ni jedan jedini dan, a ne mesece, voleo bih da ih još više unapredimo, možda i pridobijemo neke nove igrače. Mnogo pažnje obražamo i na dijasporu. Pratili smo više od 150 igrača u dijaspori, a sad smo ih pozvali 26, oni su prošli filtere. Odbio nas je samo Ćatović iz Štutgarta. On je profil igrača kakav nam je potreban, ali u poslednjem trenutku odlučio se za Nemačku. Postoji još nekoliko njih koji se kolebaju, a koje bismo voleli da vidimo u dresu Srbije.
