Isparavanje iz zemljišta nakon obilnih kiša usled dolaska toplih dana veoma loše utiče na sve koji boluju od astme, jedne od najčešćih hroničnih bolesti u Srbiji, od koje pati svaki deseti stanovnik. Vlaga kod astmatičara dovode do gušenja, “sviranja u grudima” i nadražajnog kašlja, upozoravaju lekari.
Dolazi do grčenja mišića disajnih puteva i pojačanog stvaranja sluzi, a povremeno i do osećaja pritiska u grudima. Alergolog dr Saša Milićević kaže za Kurir da ovih dana ima prijem većeg broja pacijenata sa astmom.
– Kad posle kiše krene isparavanje, asmatičari mogu imati pojačane tegobe. Pacijenti imaju osećaj sviranja i šištanja u grudima, samo što kod alergijskih astmatičara to bude u sezoni alergija, a kod nealergijskih češće – objašnjava dr Milićević:
– Pacijenti ovih dana pored pritiska u grudima imaju i kašalj i osećaju napor pri hodu, što ih ometa u svakodnevnim aktivnostima. Kako bi se sprečile te tegobe postoje lekovi koji služe kao preventiva i zaštita u obliku tableta, spreja ili suvog praha, koji uzimanjem pomažu da osoba ne upadne u stadijum bronho opstrukcije. Pored toga koristi se i pumpica, ali prvenstveno lekovi.
Upozorava i da sve više dece ima astmu i to su obično mališani koji su imali ekcem na ambroziju ili je neko u porodici imao ovu hroničnu bolest, ali ne mora biti nužno.
– To su pacijenti koji žive u vlažnoj sredini gde ima dosta buđi ili u prostorijama gde ima mnogo tepiha, zavesa i grinja ili gde ima dosta cveća ili mačaka. Mali pacijenti zbog ovih tegoba ne mogu da rade fizičko, da trče, jer ne mogu da izdrže. Pored toga što otežano dišu, imaju i učestalo kijanje, te i oni treba redovno da uzimaju lekove – ističe dr Milićević.
Prema njegovim rečima, broj pacijenta je u porastu.
– Ima pacijenata koji imaju manje od godinu dana, a imaju neki oblik astme, sa dve ili tri godine ima znatno više njih. Kod dece astmu ne treba mešati s bronhiolitisom jer on je izazvan virusom i prođe sam od sebe, nekad bude potrebna inhalacija. Sami smo krivi za to što imamo sve veći broj obolelih jer pored svega ovoga i pušenje, aerozagađenje i fizička neaktivnost doprinose ovoj bolesti.
Dr Milićević navodi i da se prethodnih dana lekaru pored odraslih dosta javljaju i deca s tegobama astme, a došla su sa ekskurzije iz krajeva gde je bilo vremenskih uslova koji pogoduju astmi:
Sve o astmi
- 30 miliona ljudi u Evropi ima zdravstvene probleme zbog astme
- Milion i sto hiljada pacijenata se godišnje hospitalizuje
- U Srbiji svaki deseti stanovnik ima astmu
- Simptomi su kašalj, sviranje u grudima, osećaj nedostatka vazduha
– Deca kažu da osećaju šištanje u grudima, da teško dišu. Ona u pubertetu ne koriste redovno terapiju jer ih je sramota da, recimo, druga deca ili nastavnici vide da koriste pumpicu ili piju lekove, te ih to dosta poremeti i oteža situaciju.
Kurir.rs/ A. K.
Bonus video:
01:57
