субота, 04.04.2026, 05:53 -> 05:54
Извор: РТС
Док је некима тешко да по лошем времену изађу из топлог стана, Марко Николић претрчи хиљаде километара, пење се на највише врхове света, пролази кроз пустиње и преко леда, али не због рекорда или доказивања, већ због деце којима је потребна помоћ. Како каже, највећи изазов за њега био је сурови Арктик али је и поред тога достигао свој циљ и сакупио новац за три болесна дечака.
Марко Николић помера границе издржљивости како би помогао деци којој је помоћ најпотребнија
Марко Николић је из Ваљева је отишао до Аконкагве и попео се на висину од 6.000 километара, претрчао 500 километара кроз пустињу Аракаму и изборио се са суровим Арктиком. Он то не чини да би оборио неки нови рекорд у екстремним спортовима али свакодневно помера границе издржљивости како би помогао деци којој је помоћ најпотребнија.
“Најтеже је било трчање кроз сурови Арктик, где сам трчао по леду, дубоком снегу, суровом терену, а поред свега тога – ветар који је дувао од 40 до 50 километара на час”, објаснио је Марко.
Више пута је на некој од својих авантура помислио “шта му то треба у животу”, али како каже, када има јасан циљ зашто то ради све је могуће.
“Само себи кажем, сети се кроз шта си све прошао да би сада одустао и сетим се примарног циља. Циљ је био да се скупи новац за лечење тешко болесне деце – Павла, Огњена и Вука”, прича Марко.
Наводи да су до сада сакупили више од 140 хиљада евра за лечење троје тешко болесне деце.
На крају, победи јака психа
“Јако тело је јак ум, јак ум је јако тело, једно без другог не може. На крају преовладава јака психа, ако сте јаки у глави можете да издржите све, ја сам то доказао. Претрчао сам најсуровију пустињу, попео се на 6.000 километара Аконкагве јер до врха нисам могао због лоших времеских услова, али сам циљ постигао”, објаснио је Марко.
Истиче да све што ради, ради како би показао окружењу да негде тамо постоји неко коме је потребна помоћ.
“Бог ми је подарио снагу и енергију, хтео сам да је искористим за добре ствари, желим да искористим тај дар и енергију како бих помогао другима. За мене је то дан као сваки други. То би сви требали да раде, не морамо да трчимо и пењемо врхове, али можемо да поделимо апел, пошаљемо СМС. Морамо да пробудимо ту емпатију у себи”, каже Марко.
Поносно истиче да су овим акцијама успели да инспиришу и друге.
“Сакупили смо преко 140.000 евра. За Павла и Огњена смо сакупили и више од потребног. За Вука нам је фалило 10.000 евра које је донирала наша организација и тиме смо затворили тај круг”, рекао је Марко.
Осећај који не може да се опише речима
Објаснио је да се осећај, када затворе круг, не може описати речима.
“То мора да се осети, када сте на Арктику, када се борите за свој и за нечији живот, то нема цену. Видим срећу у очима родитеља. Када сам слетео из Норвешке дочекао ме је мали Огњен, тај осећај не може да се опише, зато све то радим”, рекао је Марко.
Истакао је да тренутно помаже угроженим породицама.
“Сада градимо кућу малом Николи који живи у селу Лок, ускоро је и усељење деда Мирослава који живи у Крупњу. Њему смо обезбедили два стамбена контејнера, ускоро завршавамо бетонску плочу на којој ће контејнери бити уграђени”, закључио је Марко.
