INFORMATIVNA služba Srpske pravoslavne crkve (SPC) oglasila se saopštenjem povodom potpisivanja Memoranduma o razumevanju između Republike Srbije i Srpske pravoslavne crkve o osnivanju Univerziteta “Sveti Sava” gde navode da on nije konačno rešenje niti gotov institucionalni oblik nego uvod u složeni proces u kojem tek predstoji da se precizno odrede ciljevi, metodi rada, unutrašnja struktura, kao i odnosi između učesnika.
Foto: Vikipedija, ATA images, Profimedia
– Reč je o početnom okviru koji otvara prostor za ozbiljan i odgovoran rad, a ne o završenom činu koji već sada proizvodi konačne posledice – navedeno je u saopštenju objavljenom na sajtu SPC.
Kažu da su se u javnosti pojavile različite interpretacije koje ne odražavaju u potpunosti stvarni karakter tog akta, a da ga neki svesno i direktno falsifikuju.
Navode da razlike u medijskim formulacijama nisu samo stilske već suštinske, da one menjaju pravni smisao dokumenta i preoblikuju odnos između učesnika, a u pojedinim slučajevima unose značenja koja u samom tekstu ne postoje.
– Najdalje u tom preinačavanju ide izveštavanje kakvo nalazimo kod N1, gde se Memorandum predstavlja kao već izvršeno osnivanje univerziteta. Time se ukida osnovna razlika između načelnog dogovora i njegove realizacije: Memorandum nije akt osnivanja već okvir za buduću saradnju. Istovremeno, formulacija u kojoj država osniva, a Crkva učestvuje u osnivanju, uvodi hijerarhiju koja u samom dokumentu nije data. Takvo tumačenje ne proizilazi iz sadržaja nego iz unapred postavljenog okvira u kojem se ova inicijativa čita kao sporna – stoji u saopštenju.
Dodaju da je suptilniji, pristojniji, ali ne manje dvosmislen način izražavanja prisutan u formulacijama koje koristi “Blic” gde se ističe da je “Vlada usvojila Memorandum sa SPC”.
– Ovakvo formulisanje svodi zajednički akt na jednostranu odluku, a crkvu potiskuje u pozadinu. Iako nije reč o otvorenoj netačnosti, i ovde se menja perspektiva: saradnja se predstavlja kao državni projekat sa sporednim učešćem druge strane, Srpske pravoslavne crkve – navode dalje.
Ističu da formulacije u kojima se navodi da su Vlada i Srpska pravoslavna crkva potpisale Memorandum ostaju bliže činjeničnom opisu, ali i dalje ne prave dovoljno jasnu razliku između samog Memoranduma i njegove, eventualne, dalje realizacije.
Navode da najprecizniji pristup nalaze u izveštavanju Tanjuga, gde se jasno imenuje da je reč o ‘Memorandumu o razumevanju’ između dve strane, čime se zadržava i pravna priroda dokumenta i ravnopravnost učesnika.
– Kada se ovi pristupi sagledaju zajedno, vidi se jasan obrazac: pravni okvir se pojednostavljuje, odnos strana se preinačuje, a značenje dokumenta se pomera ka unapred zadatoj interpretaciji. Takvo izveštavanje ne proizilazi iz samog teksta Memoranduma već iz potrebe određenih medijskih činilaca da se inicijativa predstavi kao sporna pre nego što uopšte i bude razmotrena. Na taj način se ne polemiše sa sadržajem nego se menja – ili, ako hoćete, krivotvori – njegov smisao – stoji u saopštenju.
Ukazuju da ono što je u javnosti predstavljeno kao iznenadna inicijativa u stvarnosti je prirodni ishod, odnosno očekivana posledica viševekovne brige Srpske pravoslavne crkve za prosvećivanje sopstvenog naroda.
– Od monaških i katedralnih škola Svetoga Save, preko skriptorijuma i biblioteka srednjovekovnih manastira, pa prosvetnih žarišta u rasutim, često skrivenim, monaškim obiteljima tokom turske vladavine, zatim duhovne akademije episkopa bačkog Visariona Pavlovića, pa sve do današnjeg dana, svi poglavari naše Crkve bili su organizatori, usmeritelji i pokrovitelji prosvete – piše u saopštenju.
Dodaju da dugotrajna ideja unutar Srpske pravoslavne crkve dobija danas jasniji oblik kao crkvena inicijativa da se u savremenom obrazovnom okviru uspostavi institucija koja povezuje znanje, vaspitanje i duhovno iskustvo.
– Taj pravac je u aktuelnom trenutku dodatno uobličen kroz delovanje njegove svetosti patrijarha Porfirija, koji je od početka svog patrijaraškog služenja ovaj poduhvat prepoznao kao jedan od stožernih elemenata svog angažmana. U tom smislu, Memorandum ne predstavlja nagli zaokret već korak u pravcu koji postoji vekovima i koji sada može da dobije institucionalni okvir – ističu u saopštenju.
Navode i da istovremeno, sam Memorandum treba razumeti u njegovoj pravoj meri: on nije konačno rešenje niti gotov institucionalni oblik nego uvod u složeni proces u kojem tek predstoji da se precizno odrede ciljevi, metodi rada, unutrašnja struktura, kao i odnosi između učesnika.
– Reč je o početnom okviru koji otvara prostor za ozbiljan i odgovoran rad, a ne o završenom činu koji već sada proizvodi konačne posledice. Zato je važno zadržati jasnu meru: prepoznati da je reč o početku procesa koji zahteva određeno vreme, stručnost i odgovornost, ali istovremeno i ukazati na to da pokušaji da se taj proces unapred diskredituje ne vode raspravi o njemu nego njenom zatvaranju pre nego što je i započeta. Memorandum nije sredstvo dominacije već osnov za saradnju; nije izuzetak već nastavak mnogo dublje obrazovne ideje i nije problem po sebi nego predmet tumačenja koja ga, u pojedinim slučajevima, namerno udaljavaju od njegovog stvarnog smisla – zaključuje se u saopštenju SPC.
(RT Balkan)
BONUS VIDEO:
“STAZE KOSMETA”: Šar-planina – Epizoda 3
