Ко је ових дана бар једном наточио гориво на пумпи и погледао цену, сигурно је помислио исто: можда је стварно дошло време за ауто на струју.
Цена “горива” стабилна и повољна, регистрација јефтинија, а за мајстора практично нема никаквог посла – милина.
Звучи идеално све док не дођемо до оног тежег дела приче – није довољно да грађани пожеле електричне аутомобиле, већ и држава мора да има чиме да их „нахрани“.
Јер одговор на питање из наслова не лежи само у никад бољој и већој понуди возила на овогодишњем Салону аутомобила и субвенцијама, већ у томе имамо ли струју, мрежу и државну стратегију за такав заокрет.
Док сукоби на Блиском истоку потресају глобално тржиште енергената, Србија, земља чија привреда и саобраћај зависе од фосилних горива, налази се пред изазовом – али и приликом да убрза транзицију ка возилима на електрични и алтернативни погон.
Већа потражња е-возила
Генерални секретар Српске асоцијације увозника возила и делова Борис Ћоровић каже да су енергетске трзавице утицале на већу потражњу возила на електрични погон.
“У претходних 10-15 дана дефинитивно се осећа већа потражња. То је потврђено и на сајму аутомобила који се завршио пре неки дан. Посебно се осећа повећана тражња за привредним – лаким комерцијалним возилима од стране компанија. Дакле, криза на Блиском истоку је дефинитивно утицала на повећану потражњу потпуно електричних возила”, истиче Ћоровић.
Напомиње да веће цене нафтних деривата у Србији или евентуелна нестабилност у снабдевању ипак нису и одлучујући фактор приликом куповине.
“Код нас потражња и коришћење електричних возила не зависи само од кризе на Блиском истоку, већ и од развоја инфраструктуре и других предуслова које морамо да испунимо да бисмо направили одрживи еко систем за коришћење таквих возила”, наглашава Ћоровић.
Поређење Србије и ЕУ
Према подацима Европског удружења произвођача аутомобила, електрична возила у Европској унији чине око 18,8 одсто нових регистрација.
Највеће тржиште је Немачка, а почетком ове године Италија и Шпанија бележе значајан пораст. Италија са чак 29,5 процената, а Шпанија са – 13,4 одсто више регистрованих електричних аутомобила.
У Србији та бројка је и даље једноцифрена.
У писаном одговору Интернет порталу РТС, из МУП Србије наводе да је на територији Србије регистровано нешто више од 3,1 милиона возила, од чега 7.155 на електрични погон, и 55.184 “хибрида”.
И даље мало, али помак у односу на пре десет година када је регистровано готово симболичних 123 електричних и 88 хибридних возила.
Увозници наводе да електрични аутомобили годишње учествују само са два процента у укупној продаји.
“Прошлу годину смо завршили са нешто више од два посто у продаји електричних возила од укупне продаје. Такође, имамо податке да се увезао и значајан број половних електричних возила. Ми смо и даље на неком једноцифреном проценту. Ефекти сајма се осећају у неколико месеци након, па ће се прави резултати видети за пар месеци”, каже Ћоровић.
Одржива “алтернатива” и проблеми
Ванредни професор на Саобраћајном факултету у Београду Владимир Момчиловић објашњава да је у ситуацији када се свет глобално суочава са недостатком фосилних горива криза на Блиском истоку само додатно истакла проблем.
Једно од “одрживих алтернатива” је, истиче, прелазак на возила на електрични погон, али да је у овом тренутку више електричних возила на српским путевима у кратком периоду – недостижан циљ.
“Од укупно 2,4 милиона путничких возила на крају 2024. године имамо само 0,1 посто возила на електрични погон. Са актуелном динамиком занављања возног парка која је годишње од 19.000 до 21.000 возила у просеку, то за нас представља недостижни циљ у релативно кратком периоду”, сматра Момчиловић.
Да би се оваква суморна статистика променила, наставља, потребно је да држава крене у веће субвенције.
Србија тренутно нуди 5.000 евра олакшица за куповину возила на електрични погон. То је пракса која улази у седму годину.
Држава је лане, из буџета потрошила 170 милиона долара за ове субвенције, а најаве су да би ове године оне могле бити и веће.
Према подацима Министарства заштите животне средине прошле године је уз субвенције купљено око 1.000 електричних возила: 207 су набавила физичка, а 773 правна лица.
Од 2020. до краја 2025. укупно је потрошено око 1,6 милијарди динара на више од 3.800 хибридних и електричних возила, подаци су овог министарства.
Стратегија електромобилности
Генерални секретар Српске асоцијације увозника возила и делова Борис Ћоровић каже да цена јесте један од битних фактора за набавку електричних возила, али не и најважнији.
“Свакако је цена један фактор. То су и даље возила која су значајније скупља од возила са бензинским и дизел мотором. Међутим, није само цена у питању. Морамо да радимо више на развоју инфраструктуре, пре свега ширењу мреже пуњача. И то не било каквих пуњача”, упозорава Ћоровић.
Због тога је ова Асоцијација са Привредном комором Србије покренула иницијативу за израду националне стратегије транзиције ка електромобилности.
Циљ је, наглашава Ћоровић, да за почетак број пуњача буде као у земљама у окружењу: 10-15 на 100.000 становника.
“Тренутно смо између три и четири пуњача и за постојећи ниво возила та бројка је релативно задовољавајућа. Али, морамо да рачунамо и на повећану тражњу и на године које долазе. Зато је потребно да направимо стратегију где да поставимо брзи пуњач, где АЦ пуњач, да видимо какви нам то пуњачи требају и да не поновимо грешку неких држава у окружењу где су временом инсталирани пуњачи постали неадекватни, па морају да се мењају”, објашњава Ћоровић и додаје да уз то треба да се размишља о изменама законских регулатива.
Кључна је наплата по утрошеном киловат часу што сада није могуће.
Ту може да помогне искуство из Европе.
У највећем броју земаља ЕУ усвојена је регулатива о инфраструктури за алтернативна горива (АФИР), па власници е-возила не плаћају паркинг место, већ колико струје потроше.
Енергетски капацитети Србије
Међутим, услов свих услова је да Србија има довољно електричне енергије за овакав вид коришћења.
Шта у случају да “преко ноћи” сви одлуче да пређу на електрични погон? Може ли енергетски систем Србије то да издржи?
Ванредни професор Саобраћајног факултета у Београду Владимир Момчиловић каже да је за потпуни прелазак на електрична возила Србији потребна озбиљна подршка државе, али и додатних 30 посто електричне енергије.
“Ако би сва возила, близу 2, 5 милиона возила данас прешла на електричну енергију, ако бисмо чак обезбедили средства да набавимо потпуно електрична возила, не причамо о хибридним или возилима на природни гас, то би значило да би нам требало повећање од око 30 одсто електричне енергије. Једна трећина онога што сада користимо би требало да се повећа”, наглашава Момчиловић.
Додаје да је додатна струја само део “мозгалице”, јер је потребно обезбедити инфраструктуру за пуњење која подразумева и довољан број пуњача, али и довољно снаге расположиве електричне енергије за њихово коришћење.
“Са једне стране, то треба да буде на местима где се дешава потрошња, на паркинг местима, паркиралиштима, паркинг гаражама и у близини места где паркирамо. То значи да сва паркинг места која су данас покривена у градовима би захтевала да на релативно малом растојању имамо могућност да прикључимо та возила и да се то пуњење не обавља истовремено, да постоји неки паметни систем који ће да балансира снагу и потребе – захтеве за електричном енергијом из електро-енергетског система”, објашњава овај стручњак.
Момчиловић додаје да су за такав наум потребна велика улагања како у електро-енергетски систем, тако у дистрибутивну мрежу и паметан систем снабдевања – потрошње.
“То су велика улагања. Чак 66 посто електричне енергије у Србији се добија из термоелектрана. То је лоше и по животну средину”.
Решење је, прецизира, у одрживим, обновљивим изворима енергије.
Очекује да би то било могуће 2030.
“Тада можемо да говоримо о томе да имамо један одржив и обновљив систем који не зависи од фосилних горива”, закључује Момчиловић.
