“SVETSKI POREDAK SE NIKADA NIJE BRŽE URUŠAVAO” Stari model proširenja EU više ne daje rezultate, da li je OVO nova šansa za Srbiju?

Svetski poredak se nikada nije urušavao brže nego u prethodne četiri godine, čulo se na konferenciji koja je bila posvećena odnosima i evropskim integracijama Srbije i Albanije. Ocenjeno je da proširenje Unije danas znači stabilnost i globalnu konkurentnost, dok je svet u kom se otvaraju i zatvaraju poglavlja – nestao.

Poslednji veliki korak Zapadnog Balkana ka Evropskoj uniji pre 13 godina – Hrvatska je tada postala 28. članica. U međuvremenu, iz kluba je izašla Velika Britanija. Iako izostaje, proširenje se vidi kao zalog za budućnost, piše RTS.

– Danas imamo čitav niz novih zemalja koje se nalaze u redu za članstvo u EU. To su Ukrajina i Moldavija, Zapadni Balkan već više decenija, ali imamo tu i Island. Pokazuje se da članstvo u EU svakome daje osećaj veće bezbednosti. Ja mislim da bi i EU ovakvo proširenje upravo to pružilo, snažniji bezbednosni okvir – kaže Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku.

“Trenutni sistem je dosta napregnut”

– Moramo biti pošteni jer je trenutni sistem dosta napregnut. Kao što je Marta Kos nedavno rekla, niti status kvo, niti radikalne ideje ka proširenju nisu prihvatljive za većinu članica. Nalazimo se u trenutku institucionalne iskrenosti jer stari model ne daje rezultate, ali taj apetit za neke revolucionarne promene ne postoji – kaže Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Tirana je za sada u prednosti, iskoristila je momenat i otvorila sve klastere. Beograd u stagnaciji, više od četiri godine – bez otvorenog klastera. Da su odnosi dve zemlje bolji nego što se misli, potvrđuje projekat “Otvoreni Balkan” – još važnije, pokazao je i da je saradnja moguća bez posredstva sa strane.

Poslednji predlog koji je stigao sa državnog vrha dveju zemalja – delimično članstvo – bez prava veta. I iz delegacije Unije stiže potvrda da se razmatraju incijative koje bi dovele do postepene integracije.

– To je nešto što se reflektuje u planu rasta i kroz ideje koje dolaze iz samog regiona, pre svega, iz Srbije i Albanije, gde se kao prioritet stavljaju učešće u Šengenu i jedinstvenom tržištu pre nego što se dobije punopravno članstvo. Treba da budemo pažljivi jer smo imali takve modele, recimo Evropski ekonomski prostor. Island je već integrisan u jedinstveno tržište. Pitanje nije da li takvi modeli već postoje ili ne, nego da li su prihvatljivi politički i strateški, a ne kao neki prelaz – navodi Plamena Halačeva.

– Ako pogledamo podatke, većina investicija u region dolazi iz Unije, što pokazuje da je Zapadni Balkan već ekonomski integrisan. Problem je što ta realnost nije dovoljno prepoznata u političkom procesu. Veliki izazov je i nedostatak jasnih informacija – zemlje regiona često ne znaju gde tačno stoje kada su u pitanju nove politike, budžeti i programi EU – kaže Ardian Hackaj, direkor istraživanja Instituta za saradnju i razvoj u Tirani.

Suštinska integracija, kažu, moguća je kroz tri nivoa: među građanima, kroz biznis zajednicu i institucije. Bez toga, rezultat će izostati.

(RTS)