Tokom sletanja na Mesec, američki astronauti preživeli su PRAVU DRAMU: NASA kreće u novu misiju, a prva je izazvala kontroverze i optužbe da je LAŽIRANA

Više od pola veka od misije “Apolo 17”, ljudi ponovo kreću u osvajanje Meseca. Ali, ovog puta – i uprkos brojnim teorijama zavere i skepticima – astronauti neće sleteti na površinu Zemljinog satelita.

Oni će, umesto toga, napraviti značajan korak ka tom cilju, kao preteča budućim misijama “Artemisa”, a odbrojavanje je već počelo. Američka svemirska agencija NASA je zakazala lansiranje za četvrtak 2. aprila u 00:24 ujutro po našem vremenu (sreda 1. april u 6:34 uveče po istočnom).

Posada koju čine astronauti NASA-e Rid Vajzmen (komandant misije), Kristina Kok (specijalista misije) i Viktor Glover (pilot), te kanadski astronaut Džermi Hensen (specijalista misije), ući će u istoriju kao prvi ljudi lansirani prema Mesecu još od misije “Apolo 17”. Posada “Apola 17” – astronauti Džin Sernan, Harison Šmit i Ronald Evans sleteli su na mesec 11. decembra 1972.

Od tada je prošlo više od pola veka.

Prvi ljudi na Mesecu

Ipak, najveći domet u istoriji čovečanstva ostvaren je nekoliko godina ranije – 20. jula 1969. – kad su prvi ljudi sleteli na Mesec.

Misija “Apola 11”, tokom koje su astronauti Nil Armstrong i Baz Oldrin postali prvi predstavnici čovečanstva koji su se prošetali po Mesecu (treći član posade Majkl Kolins je ostao na brodu da sačeka njihov povratak), nije prošla bez drame.

Misija je lansirana 16. jula, a prva četiri dana išla su, što bi se reklo prema planu i programu. Ali 20 minuta pre sletanja na Mesec posada se susrela sa nizom problema.

Drama u svemiru

Nakratko je izgubljen radijski kontakt sa kontrolnim centrom u Hjustonu – u modulu “Orao”, kojim su se Armstrong i Oldrin spuštali na Mesec, oglasio se alarm.

Iz Hjutona je poručeno da nastave misiju te da je reč o problemu kompjutera koji je bio preopterećen. Astronauti su prešli na ručno upravljanje i spustili se na površinu.

Armstong je silazeći iz “Orla” rekao svoju čuvenu rečenicu: “Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo”. Baz Oldrin je kasnije pričao da mu je Armstrong na početku priprema za misiju rekao da će “iskoristiti viši čin i da će on biti taj koji će prvi zakoračiti na površinu Meseca”.

“Odlučio sam da ćutim, pokušavao sam da se ne ljutim na Nila”, napisao je kasnije u svojim memoarima.

“Osećao sam se kao na usporenom snimku”

Mnogi su sumnjali u uspeh sletanja na Mesec u prvom pokušaju, ali ne i Nil Armstrong, iskusni vojni pilot.

– Osećao sam da imamo 90 odsto šanse da se sigurno vratimo i oko 50 odsto za uspešno sletanje na Mesec – objasnio je on.

Kako je izgledala šetnja po Mesecu opisao je Baz Oldrin: “Počeo sam pomalo da trčim okolo i osećao sam se kao da sam u usporenom snimku, često sa obe noge u vazduhu”.

Tokom dva i po sata šetnje po Mesečevoj površini Armstrong je fotografisao hrpe kamenja dok je Oldrin instalirao seizmometar i dva druga naučna instrumenta.

Postavili su američku zastavu i ostavili za sobom nekoliko predmeta, uključujući medalju u čast prvom čoveku u svemiru – Rusu Juriju Gagarinu.

Armstrong na svega četiri fotografije

Od 857 crno-belih fotografija i 550 u boji, samo četiri prikazuju Armstronga. Na većini je Oldrin.

– On je puno fotogeničniji od mene – šalio se Armstrong.

Kolins je za to vreme u orbiti čekao 22 sata. On je sve vreme strahovao da će, ako stvari krenu po zlu, možda morati da ostavi kolege na Mesecu i da se sam vrati na Zemlju.

– Ako ne uspeju da me podignu sa površine Meseca ili sruše, ne planiram da se ubijem, ali znam da ću do kraja života živeti sa metom na leđima – objasnio je Kolins.

Više nikad nisu išli u svemir

Na Zemlju su se vratili 24. jula kada se kapsula nakratko pretvorila u vatrenu kuglu na nebu, pre nego što su se otvorila tri padobrana, te sigurno spustila u Tihi okean.

Niko od ove trojice astronauta više se nije vratio u svemir. Nakon još šest misija, program “Apolo” ukinut je 1972.

Podaci govore da je 400.000 ljudi radilo na svemirskom programu “Apolo” u raznim misijama.

“Lažirana misija”

Spuštanje ljudi na Mesec do danas prate razne kontroverze i tvrdnje skeptika da je cela misija “lažirana” te da je u to doba bilo nemoguće sleteti na Mesec zbog slabijih tehničkih uslova, uz napomenu da ljudi decenijama nakon tih misija više nisu išli na Zemljin satelit niti mu prilazili.

U raznim teorijama zavere navođene su navodno sumnjive fotografije sa Meseca, neke tehnološke nelogičnosti, zastava koja se vijori mada je reč o prostoru koji to ne dozvoljava…

Ali, niko sa ozbiljnim naučnim referencama nije do danas osporio let čoveka na Mesec, koji ostaje jedan od najvećih dometa u istoriji čovečanstva.