Italija posle poraza u Zenici foto www.imagephotoagency.it imago sportfotodienst Profimedia
Roberto Bađo je 2010. imenovan za predsednika tehničkog sektora FS Italije. Legendarni fudbaler je ozbiljno shvatio svoju ulogu i napravio je izveštaj od 900 strana o problemima u italijanskom fudbalu. Okupio je više od 50 stručnjaka, eksperata u raznim oblasima i skauta koji su analizirali kako se radi u Francuskoj, Španiji, Engleskoj, Portugaliji, Nemačkoj…
Izveštaj je podelio u pet celina, od rada u mlađim kategorijama, preko rada sa trenerima i mreže skauta, do unapređenja infrastrukture i fokusiranja na ljudske kvalitete fudbalera. Cilj je bio formiranje odgovornih, svestranih pojedinaca, ne samo sportista! Sve što je Bađo napisao bilo je uglavnom ignorisano. Doživeo je kratak, hladan prijem (sastanak je trajao samo oko 20 minuta), formalno je „odobren“, ali nikada nije pravilno finansiran niti sproveden. Obećana sredstvao od 10 miliona evra nikada nisu materijalizovana i izveštaj je ostao mrtav za Savez u kojem su, verovatno, gledali reprizu “Sopranovih” umesto da pročitaju šta je fudbalski mađioničar napisao.
Bađo je napisao izveštaj od 900 strana koji niko nije pročitao
Roberto Bađo foto EPA WILL OLIVER
Nakon tri godina borbe sa vetrenjačama, Bađo je prihvatio poraz i povukao se sa funkcije:
Prva tačka je bila reforma omladinskih sektora: prelazak sa selekcije dece prvenstveno na osnovu fizičkih sposobnosti na procenu tehničke inteligencije, koordinacije, vladanja loptom, donošenja odluka… Bađo je tražio i da se unapredi rad sa trenerima, odnosno da se uvede strožiji kriterijum “zapošljavanja”.
Italijane boli i što neuspeh fudbalera postaje “normalnost”
Detalj sa meča Bosna i Hercegovina – Italija, Đanluiđi Donaruma (Foto: EPA/NIDAL SALJIC)
Nacionalnu mrežu skauta je podelila na 100 okruga u Italiji, pod nadzorom federalnih trenera koji gledaju hiljade utakmica godišnje. I, tako, stavku po stavku, na 900 otkucanih strana. Izveštaj je završio u nekom memljivom podrumu a Italija je porazom od Bosne i Hercegovina propustila da se treći put zaredom plasiran na Svetsko prvensto. Kada su “Azuri” poslednji put igrali na Mundijalu VAR nije ni postojao, Lamine Jamal je krenuo u predškolsko, a Dragan Mrđa je bio prvi strelac Superlige.
Ovaj najnoviji neuspeh, koji italijanski mediji opisuju kao “apokalipsu”, predstavlja još jedno mračno poglavlje za jednu od tradicionalnih fudbalskih sila. Poslednju pobedu u nokaut fazi Svetskog prvenstva ostvarili su još 2006. godine, kada su u finalu u Nemačkoj dobili Francusku. U sredu uveče, tim Đenara Gatuza suočio se sa brutalno iskrenom procenom svog statusa u svetu fudbala. “Gazeta delo Sport” je priznala da odsustvo Italije sa najveće smotre fudbala sada postaje “normalnost”: “Italijanska katastrofa je izgubila osećaj šoka i postala je nešto normalno, što se stalno dešava. Po prvi put, čitava jedna generacija će odrasti a da nije videla Italiju na Svetskom prvenstvu”, napisao je novinar “Gazete”.
Detalj sa meča Bosna i Hercegovina – Italija, Edin Džeko (Foto: EPA/NIDAL SALJIC)
Pozicija selektora Gatuza nesumnjivo će biti pod lupom. Bivši borbeni vezista bio je emotivan nakon poraza i jedva je zadržavao suze dok je preuzimao krivicu za eliminaciju svog tima: “Momci nisu zaslužili ovakav udarac zbog svog nastupa, zalaganja i ljubavi. Boli jer je ovo Svetsko prvenstvo bilo važno za nas, za naše porodice, za celu Italiju i za naš fudbal. Ovo je težak udarac za sve”, rekao je Gatuzo.
Gabrijele Gravina, predsednik Fudbalskog saveza Italije, otkrio je da je zamolio Gatuza da ostane na svojoj poziciji i opisao napore tima kao “herojske”, uprkos potpunom neuspehu.
