“OPOZICIJI JE OVO ZICER” Počela trka od 34 dana za predsednika u Prištini, Kurti zavisi od protivnika: “Nemaju razlog da mu bace POJAS ZA SPASAVANJE”

Bitka za kosovskog predsednika ulazi u foto -finiš jer nakon odluke Ustavnog suda, skupština ima rok od 34 dana da izabere naslednika Vljose Osmani ili će automatski biti raspuštena. Dok premijer Aljbin Kurti pokušava da obezbedi glasove za svog kandidata, a to ne može bez opozicije, analitičari upozoravaju da politički protivnici nemaju nijedan racionalan razlog da mu bace “pojas za spasavanje” i da su novi izbori najizvesnija opcija.

Ognjen Gogić, politikolog sa Kosova, za “Blic” kaže jedino što se za sada može predvideti to je da će “Samoopredeljenje” Aljbina Kurtija pokušati da izdejstvuje izbor novog predsednika, odnosno da spreči da Kosovo ide na nove izbore.

– Kurti je zauzeo nedvosmislen stav da ne želi nove izbore. Pozicije svih drugih stranaka su još uvek nepoznate. Nije jasno da li su i pod kojim uslovima spremne da podrže Kurtijevog kandidata za predsednika ili su zainteresovane za nove izbore. Da bi do izbora predsednika došlo neophodno je da se postigne dogovor između “Samoopredeljenja” i jednog dela opozicije koja makar treba da obezbedi kvorum za glasanje. U suprotnom se skupština raspušta nakon roka koji je odredio Ustavni sud – rekao je Gogić.

Aleksandar Šljuka, saradnik NVO Nova društvena inicijativa, ocenu da je i dalje realniji scenario raspisivanje vanrednih izbora nego postizanje dogovora.

– Malo je verovatno da će se nešto rešiti, s obzirom na to da ne vidimo da se išta značajnije promenilo na političkoj sceni u smislu nekog dogovora koji bi trebalo da nastane. Videli smo određene turbulencije na relaciji Kurti – Osmani i sada je pitanje da li Osmani formira ili je već postala deo nekog novog bloka, kao i da li će je neko drugi podržati u kandidaturi za predsednicu. Međutim, ni jedan ni drugi blok u ovom trenutku nemaju mogućnost da samostalno obezbede kvorum, naročito kada je reč o prvom i drugom glasanju, a upitno je čak i za treće, i da izaberu predsednika. To znači da obe strane faktički mogu da nastave da bojkotuju rad te posebne sednice, kao što se desilo i petog marta, kada nije uspeo prvi pokušaj jer poslanici iz redova opozicije nisu prisustvovali sednici. Tako da i dalje možemo da imamo taj problem – naveo je Šljuka za “Kosovo onlajn”.

On dodaje da je “sa stanovišta njihovih interesa potpuno je jasno šta treba da urade”.

– Međutim, uvek ima prostor za međunarodni uticaj ili sitnu političku trgovinu koje mogu da navedu delove opozicije da Kurtiju bace pojas za spasavanje – smatra Šljuka.

“Predsednik ili izbori”

Osmani je 6. marta raspustila prištinsku skupštinu dekretom i pokrenula proces za vanredne parlamentarne izbore, koju je Ustavni sud stopirao. Sada je odlučio da poništi taj dekret i centralnoj skupštini da rok od 34 dana da izabere novog predsednika. A ako se to ne učini u ovom roku onda se skupština automatski raspušta u skladu sa Ustavom i biće organizovani prevremeni izbori. U tom slučaju, oni moraju da se održe u roku od 45 dana.

U javnosti su se čule i izjave da bi možda opozicija mogla da da svog kandidata za predsednika. Ali, Gogić kaže da to nije logično.

– Opozicione partije nemaju interes da spašavaju Kurtija. Za njih je strateški racionalno da sruše Kurtijevu Vladu tako što će uskratiti kvorum za izbor predsednika jer će na novim izborima, sada pojačani Osmani, izvesno proći bolje nego u decembru. Ovo im je zicer koji ne bi trebalo da propuste. Alternativa im je da ostanu podređeni Kurtiju naredne četiri godine. Pritom, Kurti, beskompromisan kakav jeste, neće praviti bilo kakve ustupke već će nastupati kao da je opozicija dužna da podrži njegovog kandidata – rekao je Gogić.

Osmani bez komentara

Osmani nije želela da komentariše odluku Ustavnog suda o njenom dekretu za raspuštanje Skupštine Kosova. Nije odgovorila novinarima ni na pitanje da je spremna da razgovara o eventualnom ponovnom kandidovanju za mesto kosovskog predsednika.

– Već smo se izjasnili o drugim temama, hvala vam na razumevanju. Izjasnili smo se o ovim pitanjima, molim vas za razumevanje i poštovanje prema masakru – rekla je Osmani.

U ovoj situaciji Priština se našla nakon što je istekao ustavni rok za izbor predsednika Kosova (5. marta u ponoć), a pošto je vanredna sednica skupštine prekinuta zbog nedostatka kvoruma. U sali je tada bilo prisutno 66 poslanika “Samoopredeljenja“ i nevećinskih nesrpskih zajednica, dok poslanici opozicije i najveće srpske stranke, Srpske liste, nisu prisustvovali.

Prethodno je Kurti danima vagao i Osmani držao u neizvesnosti hoće li je podržati za novi predsednički mandat. Sve se završilo tako što joj je kosovski premijer uskratio podršku i za tu poziciju kandidovao Glauka Konjufcu.

Kako se bira predsednik?

• Kosovski ustav predviđa da se predsednik bira tajnim glasanjem u skupštini
• Da bi neko bio nominovan mora da obezbedi potpise najmanje 30 poslanika. Za izbor se zahteva dve trećine glasova od ukupno 120 poslanika
• Ukoliko u prva dva glasanja nijedan kandidat ne dobije potrebnu većinu, organizuje se treće na kom se bira između dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova u drugom krugu glasanja, a izabran je onaj kandidat koji je dobio većinu glasova prisutnih poslanika
• Ako predsednik nije izabran ni trećim glasanjem, skupština se raspušta i raspisuju se novi izbori, koji moraju da se održe u roku od 45 dana.