Učeni smo da je Mauthauzen bio logor smrti u Drugom svetskom ratu. Međutim, jezivi izveštaj dr Vladislava Pandurevića svedoči o hiljadama Srba koji su tamo odvedeni i surovo mučeni dve i po decenije ranije u Velikom ratu.
Tokom istraživanja za besplatnu knjigu “Gvozdeni puk” otkriveno je mnogo toga čega nema u školskim udžbenicima. Pa tako i ime Riste Mitića iz Gornje Toponice kod Prokuplja, dao je život kao redov trećeg bataljona slavne jedinice. Ali, Rista nije poginuo od metka. Umro je 4. aprila 1915. godine upravo u Mauthauzenu.
Zarobljeni srpski vojnici Foto: Ministarstvo odbrane
Svedočenje o ovom zaboravljenom stradanju ostavio je dr Pandurević, koji je kao policijski inspektor, preko Crvenog krsta iz Budimpešte, posetio Mauthauzen tokom Prvog svetskog rata. Pretpostavljenima je opisao pravi pakao na zemlji:
– U logoru je pomrlo oko 8.000 naših ljudi i od njih verovatno dve trećine je živo sahranjeno. Zarobljeni su bili iscrpljeni. Nisu imali nikakvu zdravstvenu zaštitu. Bili su bez odeće, bez pokrivača. Spavali su na ciči zimi pod vedrim nebom.
Da bi preživeli i zaštitili se od smrzavanja, srpski vojnici su se uvlačili u đubre, gde su ih kasnije i nalazili promrzle. Skloništa u logoru nisu imala ni vrata ni prozore, a zarobljenici su ležali na goloj zemlji.
– Hranili su ih ustajalom varivom, a vode nije bilo. Bolest, alpska hladnoća, vetar, kiša i sneg nemilosredno su ih tamanili. Promrzle, ispijene, sa natečenim rukama i nogama, bezdušno su ih tukli kundacima austrougarski stražari – beleži dr Pandurević u svom potresnom svedočenju.
Pominje da je u Kremsu, u neposrednoj blizini Mauthauzena, na spomeniku pomrlim logorašima uklesana brojka od 8.000 sahranjenih Srba. Ipak, prema preciznim istorijskim podacima, stradalo je 8.256. Među njima je bio i Rista Mitić sa početka naše priče.
Stradali Srbi u austrougarskim logorima (1914-1918)
– Doboj: 12.000 umrlih (vojnika i civila, uključujući žene i decu)
– Nežider: 9.700 umrlih
– Mauthauzen: 8.256 stradalih (među kojima i heroji Gvozdenog puka)
– Jindrihovice (Hajnrihsgrin): 7.100 umrlih (od ukupno 40.000 odvedenih u ovaj logor)
– Nađmeđer: 7.000 umrlih
– Boldogosanj: 7.000 umrlih
– Ašah na Dunavu: 5.362 umrlih
– Tvrđava Arad: 4.317 umrlih
– Braunau: 35.000 odvedenih Srba (visoka stopa smrtnosti usled gladi i bolesti)
Mauthauzen, nažalost, nije bio najveće stratište naših predaka u tom ratu. Istorija i udžbenici retko pominju stravične brojke iz drugih austrougarskih logora širom Evrope. Samo pojedini iz Gvozdenog puka koji se imenom i prezimenom pominju da su živote tamo okončali jesu Mihajlo Aleksić (Nađmeđer), Jašar Ametović i Danilo Antić (Ašah na Dunavu), stradalnik Velimir (Mauthauzen), Nikola Andrejić (Braunau), Petar Anđelković (Boldogosanj) i Milutin Trifunović (Fridrihshafen).
Najmanje što im dugujemo jeste da njihovu žrtvu ne prepustimo zaboravu.
