- Blic
Podela imovine nakon razvoda je jedan od najtežih i najdužih pravnih procesa u Srbiji
Bračni ugovori su još uvek retkost u Srbiji, ali ih Rusi često koriste prilikom kupovine nekretnina
Na srpskim venčanjima, dok matičari čitaju čuvene reči Duška Radovića o tome da ne dozvolite da vam zakon uređuje brak, sve deluje idilično i ispunjeno poverenjem. Međutim, statistika i sudska praksa govore drugačije. Kada ljubav prestane, nastupa zakon, a najteža tačka spoticanja postaje – podela imovine.
Šta se smatra „zajedničkom kasom“, a šta je samo vaše?
Prema Porodičnom zakonu, ključna je razlika između posebne i zajedničke imovine.
- Posebna imovina: Sve ono što ste uneli u brak (stekli pre venčanja), kao i ono što ste tokom braka dobili nasledstvom ili poklonom.
- Zajednička imovina: Sve što je stečeno radom tokom trajanja zajednice. Zanimljivo je da ovde spadaju i dobici od igara na sreću, kao i prihodi od intelektualne svojine.
Dok je brak stabilan, ove razlike su apstraktne, ali u trenutku razvoda one postaju pitanje opstanka.
Bračni ugovori: Rusi razbili predrasude u Srbiji
Iako se u Srbiji bračni ugovor često posmatra kao znak nepoverenja, praksa se menja pod uticajem stranaca. Državljani Rusije, koji su poslednjih godina kupili brojne nekretnine u Srbiji, gotovo po pravilu bračnim ugovorom precizno definišu imovinske odnose.
Ovaj ugovor se zaključuje kod javnog beležnika i njime se isključuje zakonski režim zajedničke imovine, što može uštedeti godine suđenja.
Sudski maratoni: Kada se „broje“ ručkovi i podizanje dece
Ako nema dogovora, deobu vrši sud, a ovi postupci su među najdužima u Srbiji – neretko traju i čitavu deceniju, piše Cityexpert.
Zakon pretpostavlja da su udeli supružnika jednaki (50:50), ali to se može osporiti. Doprinos se ne meri samo platom. Sud uzima u obzir i:
- Vođenje domaćinstva;
- Staranje o deci;
- Brigu o imovini i sve druge okolnosti koje su doprinele njenom očuvanju.
U praksi to dovodi do mučnih situacija. Izvori navode primer gde je muž tvrdio da je stan njegov jer je radio u inostranstvu, dok je sud presudio u korist supruge jer je ona sama podizala dvoje dece i vodila kuću u Srbiji. Takođe, kuća izgrađena na nasleđenom placu (koji je posebna imovina muža) smatra se zajedničkom imovinom ako je građena sredstvima oba supružnika.
Zamka zvana „poreska olakšica“
Prilikom kupovine prvog stana, parovi često prave kalkulacije kako bi ostvarili što veći povraćaj PDV-a ili oslobađanje od poreza na prenos apsolutnih prava (npr. na 40 kvadrata za kupca plus 15 za člana porodice).
Tada se donosi „racionalna“ odluka ko će formalno biti kupac. Međutim, kada dođe do razvoda, te formalne izjave postaju kamen spoticanja, jer jedan supružnik pokušava da dokaže da je stan zajednički, uprkos papirima koji su potpisani radi uštede poreza.
Šta je sa poklonima?
Ako ste od supružnika dobili skupocen automobil ili nekretninu, zakon je jasan: uobičajeni pokloni se ne vraćaju. Ipak, ako je vrednost poklona „nesrazmerno velika“ u odnosu na ukupnu zajedničku imovinu, moraćete da ga vratite nakon razvoda.
Postupci deobe imovine su jedan od najtežih pravnih maratona u kojima se ne raspravlja samo o kvadratima, već o godinama truda i odricanja. Možda je baš zato najbolje poslušati savet matičara sa početka priče i pokušati sporazumno urediti odnose pre nego što zakon postane jedini sudija.
Ovaj tekst je informativnog karaktera i zasnovan je na tumačenju izvora o Porodičnom zakonu Srbije.
. (Foto: shutterstock)
