Stres u trudnoći i ranom detinjstvu može da izazove probleme sa crevima u kasnijem životu: Još jedna potvrda u korist povratne sprege mozga i creva

Deca izložena stresu u materici ili u ranim godinama života imaju veći rizik od razvoja stanja poput sindroma iritabilnog creva (IBS), bolova u stomaku i ponavljajuće konstipacije ili dijareje.

Nova studija objavljena 16. marta 2026. godine u časopisu Gastroenterology sugeriše da stres u ranom životu može da utiče na sistem za varenje godinama kasnije, ovo najnovije otkriće pojačava postojeće znanje o bliskoj vezi između našeg mozga i creva.

– Kada vidimo odrasle ili pedijatrijske pacijente sa poremećajima interakcije creva i mozga, ne bi trebalo da se pitamo samo o nedavnim stresorima, već i o stresorima koji su trajali tokom celog života. Stresori tokom razvoja utiču na dugoročne simptome – kaže koautorka studije dr Kara Margolis, direktorka Centra za istraživanje bola na Univerzitetu u Njujorku:

Veza između ranog stresa i kasnijih problema sa crevima

Za ovu studiju, istraživači su uporedili modele miševa sa dve velike studije dece.

Za studiju na miševima, istraživači su odvajali mlade miševe od njihovih majki nekoliko sati dnevno kako bi imitirali stres u ranom životu. Nekoliko meseci kasnije, mišji ekvivalent mladog odraslog doba – glodari, imali su veću verovatnoću da pokazuju ponašanje slično anksioznosti, zajedno sa bolovima u crevima i problemima sa pokretljivošću (kretanjem) poput zatvora ili dijareje.

Da bi videli kako bi se ovo moglo odraziti na ljude, istraživači su proučili zdravstvene podatke više od 40.000 danskih beba, od kojih je polovina rođena od majki sa nedijagnostikovanom depresijom tokom ili nakon trudnoće.

Otkrili su da su bebe koje su rodile majke bez dijagnoze, koje nisu uzimale antidepresive, imale veći rizik od niza digestivnih poremećaja, uključujući:

• sindrom iritabilnog creva,
• hronični zatvor bez očiglednog uzroka,
• kolike.

U drugoj studiji na ljudima, istraživači su analizirali podatke skoro 12.000 američke dece koja su učestvovala u studiji kognitivnog razvoja adolescentnog mozga. Fokusirali su se na to da li su deca prošla kroz negativna iskustva u detinjstvu poput zlostavljanja ili zanemarivanja, ili da li su njihovi roditelji imali problema sa mentalnim zdravljem.

Zatim su ispitali koja su deca razvila probleme sa varenjem kada su imala 9 i 10 godina. Ona deca koja su imali stres u ranom detinjstvu, imala su veći rizik od gastrointestinalnih simptoma.

Dr Margolis kaže da nalazi odražavaju ono što ona vidi kod svojih pacijenata.

– U ordinaciji mi je postalo veoma očigledno da mnoga deca koju sam pregledala ne samo da imaju akutni stres, već imaju i dugu istoriju teških okolnosti sa gastrointestinalnim problemima i anksioznošću i/ili depresijom – kaže ona.

Creva su kao drugi mozak

Osa creva i mozga je dvosmerna mreža gde mozak komunicira sa crevima i obrnuto.

– Creva i mozak su u stalnom razgovoru. Oni komuniciraju putem nerava, hormona i imunoloških signala – kaže Triša Pasriča, doktorka medicine, magistar javnog zdravlja, docentkinja medicine na Medicinskom fakultetu Harvard i direktorka Instituta za istraživanje creva i mozga u Medicinskom centru Bet Izrael Dikones u Bostonu.

Prema njenim rečima, detinjstvo je posebno ranjivo vreme jer se nervni sistem razvija.

– Senzorni neuroni se mnogo lakše nadražuju u poređenju sa starijom decom i odraslima. Zbog toga, ponovljena iskustva bola ili stresa u ranom životu mogu trajno sniziti prag na kojem telo oglašava alarm – objašnjava ona za Every Day Health.

Kako funkcioniše povratna sprega mozga i creva

Doktor Riši Naik, vanredni profesor medicine na odeljenju za gastroenterologiju, hepatologiju i ishranu u Univerzitetskom medicinskom centru Vanderbilt u Nešvilu, u Tenesi, navodi da izloženost većem broju stresora u mlađem uzrastu može da stvori negativnu povratnu informaciju na creva.

– Čak i kada stresor nestane, uticaj može biti trajan, što dovodi do simptoma vezanih za creva – kaže on.

Dodaje da se istraživanja i nalazi o osi creva i mozga razvijaju.

– Ovaj dvosmerni tok omogućava stresorima, strahu, nedaćama ili traumi da se vrate u vaš drugi mozak – creva, što se zatim može manifestovati kao bol, grčevi – čak i pre važnog događaja, leptirića u stomaku.

– Povratna sprega ide u oba smera, gde promene u vašem gastrointestinalnom traktu, uključujući zatvor, dijareju i upalu, mogu dovesti do toga da se osećate umorno, letargično, iscrpljeno ili razdražljivo – objašnjava Naik.

Pasriča kaže da najnovija otkrića ukazuju na to da bi ova dvosmerna povratna sprega mogla da traje duže nego što su naučnici ranije mislili.

– To sugeriše da veza između creva i mozga nije samo nešto što reaguje na ono što osećamo u određenom trenutku. Način na koji se ovi sistemi razvijaju tokom detinjstva može takođe uticati na to kako sistem za varenje funkcioniše decenijama kasnije – mišljenja je ona.

Drugi mogući uzroci digestivnih poremećaja

Problemi sa varenjem nisu univerzalno uzrokovani ranim stresom, kaže dr Rudolf Bedford, gastroenterolog u zdravstvenom centru Providens Sent Džons u Santa Moniki, u Kaliforniji.

Dr Bedford kaže da, iako stres u ranom detinjstvu može igrati ulogu u stanjima poput sindroma iritabilnog creva, istraživanja ukazuju na druge faktore koji doprinose tome, uključujući depresiju i anksioznost, bakterijske infekcije u digestivnom traktu i netoleranciju na hranu.

– Mnogo toga što danas vidimo u vezi sa sindromom iritabilnog creva može biti povezano sa hranom, hormonima i zbog poremećaja bakterija u crevima – kaže Bedford.

Pasriča poručuje roditeljima koji imaju dete sa problemima sa varenjem da to ne znači da su oni uradili nešto pogrešno.

– Osu creva i mozga oblikuju mnogi faktori – genetika, mikrobiom, infekcije i da, ponekad i stres. Stres je samo jedan deo složene slagalice. Roditelji dece sa sindromom iritabilnog creva, kolikama ili drugim gastrointestinalnim poremećajima često rade sve kako treba, a i dalje gledaju kako se njihovo dete muči. Ovo istraživanje bi trebalo da inspiriše ciljanije tretmane, a ne više krivice – poručila je ona.