Када се људи нађу у сложеним животним ситуацијама потребна им је и правна подршка. Први ослонац често су невладине организације које се баве заштитом људских права.
Саветовалишту против породичног насиља свакодневно се обраћају жене, али и мушкарци, између осталог, како би добили информације у вези са мерама заштите од насиља у породици, старатељством над децом и разводом.
Прогањање, а не “непријатност”
Правница у Саветовалишту против породичног насиља Мина Грашић објашњава да када се деси ситуација да неки мушкарац прати жену од посла до куће, шаље јој континуирано поруке, позиве, зове њене пријатеље, породицу, окружење, жене то често схватају само као један облик непријатности.
“То је заправо прогањање које је и у нашем Кривичном законику дефинисано као кривично дело и то је оно што жене често не знају, да је то нешто што могу да пријаве и да се од тога заштите. Нама мушкарци често долазе уколико имају проблематичан однос са бившом партнерком у смислу да нису омогућени да виђају дете”, навела је Грашићева.
Закон постоји, али пракса каска
Због службеника који више пута шетају странку од шалтера до шалтера, уместо да јој пруже информације о процедурама и правима, грађани су неретко принуђени да самостално проучавају прописе, иако по Закону имају право на бесплатну правну подршку у виду општих правних информација и помоћи при попуњавању формулара.
Поред тога, рањиве категорије, попут социјално угрожених грађана, имају могућност да остваре и додатну бесплатну правну подршку – да им јавни бележник састави јавнобележничку исправу или да им посредник помогне у решавању спора. Трошкове тих услуга заједнички сносе општина или градска управа и Министарство правде.
И кад новца има, захтева нема
Начелница Управе ГО Савски венац Марија Сушић наводи да је у претходној години из буџета издвојено 100.000 динара за бесплатну правну подршку, али да ништа од тога није утрошено.
“Имали смо само један захтев за бесплатну правну подршку у сачињавању јавнобележничке исправе, али грађанин није испуњавао услове прописане Законом. Што се тиче посредовања у решавању спорова, за све време колико имамо службу бесплатне правне помоћи нисмо имали ниједан захтев”, објаснила је Сушићева.
Под условом да су уопште чули за бесплатну правну подршку, грађани се, према речима стручњака, суочавају с бројним препрекама у њеном остваривању – законски услови су рестриктивни, многе општине не издвајају довољно средстава или немају службу правне помоћи. Тамо где она постоји дешава се да службеници који би требало да одлучују о захтевима за подршку, не знају да им је то надлежност.
Медијација као брже решење
Посредник у решавању спорова и регистровани пружалац бесплатне правне подршке Нела Савић каже да Општина може да упути странку у посредовање за добијање бесплатне правне подршке у предметима.
“Странка може да потражи правну помоћ, рецимо, вршњачког насиља ако има дечији додатак, затим остваривању новчане социјале помоћи, жене жртве насиља, у породичним тим неким споровима и тако даље. Брже решавате ваш спор, по Закону мора да се заврши у року од 60 дана за разлику од суда који може трајати и годинама”, наводи Савићева.
Посредница наводи да је бесплатна правна подршка заживела у Крушевцу и Новом Саду, док им се полако приближава Градска управа Панчево, која је помогла и израду приручника за обуку посредника и запослених у управама и центрима за социјални рад.
“Да би остварили право на социјалну помоћ, родитељи радно неспособни, морају да туже, то је један несрећни члан Закона, своју децу да би остварили право на ту новчану социјалну помоћ, оно што је јако добро јесте да применом бесплатне правне подршке не морају да туже своју децу, већ то могу да реше у поступку медијације”, додала је Савићева.
Шта је бесплатна подршка јавног бележника
У оквиру бесплатне правне подршке код јавног бележника могу се саставити тестамент, уговори о доживотном издржавању, расподели имовине за живота, изјаве попут сагласности за путовање малолетног детета и друге јавнобележничке исправе, саопштава Министарство правде.
Наводе да су прошле године градске и општинске управе имале укупно 224 захтева за бесплатну правну подршку.
“Према извештајима које смо добили, за 118 грађана одобрено је састављање јавнобележничке исправе, док је за посредовање у решавању спорова подршка одобрена за 60 корисника. Општу правну информацију добило је 9.349 грађана, а 3.468 корисника имало је је помоћ при попуњавању формулара”, речено је из Министарства.
Да би бесплатна правна подршка била доступнија, много је посла пред надлежнима, а потребно је и повећати број, по Закону, главних пружалаца подршке – тренутно су у регистру Министарства правде свега три правна факултета, 14 јавних бележника и 38 посредника.
