Posebno značajno za penzionere: Evo se kako u Nemačkoj može zaraditi do 8.842 evra godišnje bez gubitka “posebnog statusa”

Od 1. januara 2026. u Nemačkoj je stupila na snagu nova, viša granica zarade za takozvane male poslove (Minijob). To je oblik zaposlenja sa ograničenim primanjima i posebnim poreskim i socijalnim pravilima, koji je posebno popularan među penzionerima, studentima i osobama koje žele dodatno da zarade.

Povećanje minimalne satnice na 13,90 evra dovelo je i do rasta dozvoljene mesečne zarade u mini poslu – sa dosadašnjih 556 evra na 603 evra mesečno.

Na godišnjem nivou to znači redovnu zaradu do 7.236 evra bez gubitka statusa “mini” zaposlenja. Međutim, zahvaljujući posebnim pravilima, u određenim situacijama moguće je zaraditi i do 8.842 evra godišnje, a da se i dalje zadrži status ovakvog posla. Ova mogućnost je posebno zanimljiva penzionerima koji žele da povećaju svoje prihode bez komplikovanih poreskih posledica.

Kako je izračunata nova granica od 603 evra?

Od 2022. godine granica za mali posao automatski je vezana za zakonsku minimalnu platu. To znači da se sa svakim povećanjem minimalca povećava i dozvoljena mesečna zarada u mini poslu. Računica se zasniva na formuli: minimalna plata pomnožena sa 130, podeljeno sa tri. Kod minimalne satnice od 13,90 evra dobija se iznos od 603 evra mesečno.

Ova promena donosi veću fleksibilnost za oko 6,9 miliona osoba u Nemačkoj koje rade u okviru mini posla. Oni sada mogu raditi nešto više sati, a da pritom ne pređu prag nakon kojeg bi morali preći u klasično zaposlenje sa obaveznim punim socijalnim doprinosima. Već se najavljuje i novo povećanje za 2027. godinu, kada bi minimalna plata trebalo da poraste na 14,60 evra, što bi mesečnu granicu mini posla podiglo na 633 evra.

Kako je moguće zaraditi do 8.842 evra godišnje?

Iako je redovna godišnja granica 7.236 evra, zakon predviđa izuzetak: u najviše dva kalendarska meseca godišnje dozvoljeno je „nepredviđeno“ prekoračenje mesečne granice. U tim mesecima zaposleni može zaraditi do dvostrukog iznosa, odnosno do 1.206 evra mesečno, bez gubitka statusa “mini” zaposlenja.

Takve situacije obično nastaju zbog zamene kolege na bolovanju ili privremenog povećanja obima posla. Ključno je da poslodavac pismenim putem potvrdi da je povećana zarada rezultat poslovne potrebe i da nije reč o trajnom povećanju radnog vremena. Time se obezbeđuje pravna sigurnost i zadržava status mini posla.

Poreske pogodnosti za penzionere

Ovakav posao je u principu podložan porezu na dohodak, ali se u praksi najčešće primenjuje paušalno oporezivanje od 2 posto koje plaća poslodavac. Taj iznos pokriva porez na dohodak, solidarni dodatak i eventualni crkveni porez. Zbog toga za mnoge penzionere dodatna zarada praktično ostaje neoporeziva, a često nije potrebno ni podnositi poresku prijavu.

Poslodavci, sa druge strane, plaćaju ukupno oko 30 posto paušalnih doprinosa – 15 posto za penzijsko osiguranje, 13 posto za zdravstveno osiguranje i 2 posto poreza. Sami mini zaposleni u pravilu su obavezni da plaćaju 3,6 posto doprinosa za penzijsko osiguranje, ali na početku zaposlenja mogu pismenim putem zatražiti oslobađanje od te obaveze. Penzioneri koji već primaju punu starosnu penziju mogu dobrovoljnim uplatama čak i povećati svoju penziju.

Oprez kod prevremene penzije

Važno je razlikovati situaciju osoba koje su dostigle zakonsku starosnu dob za penziju i onih koje primaju prevremenu ili invalidsku penziju. Oni koji su navršili punu starosnu dob i primaju punu penziju u pravilu mogu zarađivati do granice “mini” posla bez smanjenja penzije.

Kod prevremenih penzionera i osoba koje primaju invalidsku penziju važe posebna ograničenja dodatne zarade, koja mogu biti i niža od 603 evra mesečno. Ako se ta granica prekorači, može doći do smanjenja penzije. Zato je u takvim slučajevima preporučljivo prethodno se informisati kod nadležne penzijske službe.

Ograničena socijalna prava

Iako mini posao donosi određene poreske pogodnosti i fleksibilnost, socijalna zaštita je ograničena. Ne postoji pravo na naknadu za nezaposlene (Arbeitslosengeld I) niti na naknadu za bolovanje nakon isteka šest nedelja koje plaća poslodavac. Sa druge strane, zaposleni imaju pravo na plaćeni godišnji odmor i na isplatu plate tokom bolovanja do šest nedelja, kao i ostali radnici.

Povećanje granice za minijob na 603 evra mesečno od 2026. godine predstavlja značajno olakšanje za mnoge građane, posebno za penzionere koji žele da poprave kućni budžet. Zahvaljujući posebnim pravilima, moguće je zaraditi i do 8.842 evra godišnje bez gubitka povoljnog statusa. Ipak, važno je pridržavati se svih propisa, posebno kada je reč o prevremenoj penziji i ograničenjima dodatne zarade. Uz pravilno planiranje, mini posao može biti siguran i isplativ način dodatne zarade u penziji.

(Izvor: Feniks magazin)