ZSO (NI)JE NA REDU Brisel smirio krizu oko zakona o strancima, Kalas poziva na sastanak: Može li Prištinu da SATERA U ĆOŠAK

Kriza oko Zakona o strancima, zbog čije su primene Srbi na Kosovu strahovali, uspešno je rešena posredovanjem Evropske unije (EU). To je prvi dogovor koji je postignut sa Prištinom posle dugo vremena, što nameće pitanje da li će uskoro biti saterana u ćošak oko formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO). To je najbitnija neispunjena obaveza na koju se obavezala u Briselskom sporazumu. Dok šefica briselske diplomatike Kaja Kalas poziva na sastanak na visokom nivou, analitičari u Beogradu i Prištini su podeljeni: prvi su skeptični, dok drugi kažu da će upravo to biti tema susreta.

Dragiša Mijačić, koordinator Nacionalnog konventa za Poglavlje 35, kaže za “Blic” da su nedavni događaji oko Zakona o strancima otvorili prostor za očekivanje dogovora.

– Formiranje ZSO ne zavisi od Beograda već isključivo od Prištine, ali vlasti u Srbiji svakako mogu vršiti pritisak na međunarodne partnere kako bi Kosovo ispunilo obaveze proistekle iz dijaloga. Nedavni dogovor oko zakona o strancima je doneo novu energiju i nadu da je moguće rešavati probleme kroz dijalog. Međutim, to svakako ne znači da će doći do brzog formiranja ZSO, niti da će ZSO dobiti formu kakva je osmišljena kroz dijalog – kaže Mijačić.

U Prištini, međutim, misle drugačije. Bljerim Canaj, analitičar, ocenio je da će Kurti dati autonomiju Srbima sa Kosova i da je samo pitanje kako će da je upakuje.

– Kurti je uvek pravio kompromise, ali je znao da ih kamuflira, jer da nije bilo Kurtijevih kompromisa, mi uopšte ne bismo imali briselske obaveze, Ohridski aneks, a samim tim i tu autonomiju Srba koju će pre ili kasnije morati da sprovede, ili je možda već sprovodi. Samo je pitanje kako će to upakovati, pre nego što nam to predstavi, odnosno kako će nas kao građane obmanuti ili kako će to uraditi – rekao je on.

Dodao je da Kurti, pre nego što napravi veliki kompromis, uvek želi da ima krizu, nazvavši ga ekspertom u tome.

“Ovo je novi momentum”

Najava primene Zakona o strancima, koji bi otežao život Srbima na KiM, upalila je alarme u EU, pa je specijalni izaslanik za dijalog Peter Sorensen, iznenada doputovao u Prištinu na razgovor sa Kurtijem. Dogovor je postignut, a pratile su ga poruke neskrivenog odobravanja i signaliziranja šta se od Prištine traži.

Tako je Evropska komisija saopštila da se od Kosova sada očekuje da intenzivira sprovođenje neophodnih reformi vezanih za EU i napreduje u ispunjavanju obaveza preuzetih u dijalogu.

– Evropska komisija i Evropska služba za spoljne poslove pojačaće svoj angažman sa kosovskim vlastima. Evropska unija će nastaviti da pažljivo prati i procenjuje situaciju – navodi se u saopštenju.

Odmah po okončanju dogovora, šefica evropske diplomatije Kaja Kalas je bila još konkretnija, pa je poručila da je to “novi momentum za dijalog Beograda i Prištine, i da je spremna uskoro da budem domaćin sastanka na visokom nivou.

A Afrim Kasoli, politički analitičar, ocenio je da će, kad god da se održi sastanak na visokom nivou koji je najavila visoka predstavnica Kaja Kalas, Zajednica srpskih opština biti glavna tema.

– Dve strane su se već obavezale na Briselski i Ohridski sporazum i verujem da sastanci, kada god da se održe, neće biti u funkciji novih dogovora, već u pravcu sprovođenja tih obaveza koje, za međunarodnu zajednicu, EU i SAD, imaju pravno obavezujući karakter, te stranama preostaje samo da ih sprovedu. Za Kosovo se kontinuirano govori da treba da napravi prvi korak u pravcu razmatranja nacrta statuta Zajednice opština sa srpskom većinom i, kada god da se takvi sastanci održe, verujem da će glavna tema razgovora biti upućivanje nacrta statuta Ustavnom sudu – rekao je Kasoli.

Šta je ZSO?

Dijalog Beograda i Prištine, tehnički, počeo je 2011, a onda je 2013. potpisan Briselski sporazum. Od ukupno 15 tačaka, prvih šest se odnose na ZSO. Dve godine kasnije, 2015, usledio je sporazum koji je usaglasio opšte principe i ključne elemente:

• ZSO je, prema tim sporazumima, samoupravna zajednica opština sa većinskim srpskim stanovništvom na KiM 
• Ima svoju skupštinu, predsednika i potpredsednika koje bira skupština. Predsednik, prema Briselskom sporazumu, predstavlja zajednicu pred centralnim vlastima van Kosova
• Ima pravo da predlaže, u skladu sa zakonima Kosova, izmene i dopune zakona i drugih propisa koji su od važnosti za ostvarivanje njenih ciljeva
• Za ZSO se predviđa da ima sopstveni budžet. Zajednica bi imala punu nadležnost nad oblastima obrazovanja, zdravstvene zaštite, jačanjem demokratije i razvoju lokalnih zajednica
• Ali, za ove nadležnosti je Ustavni sud Kosova decembra 2015. godine utvrdio da nisu u potpunosti usklađeni sa duhom Ustava ali, kako su dodali, to bi se moglo uskladiti zakonskim aktom Vlade Kosova i statutom, sporno je to što se Zajednica ne zasniva na multietničnosti, već okuplja opštine u kojoj je većinska jedna etnička zajednica
• EU je 2023. dostavila Nacrt statuta ZSO, ali ga Kosovo nije dostavilo Ustavno sudu