MOSKVA NA METI DRONOVA Rusija tvrdi da je odbila najveći napad ove godine, stručnjaci sumnjaju: “Moguće je da preteruju”

Rusija je objavila da je Moskva bila meta najvećeg napada dronovima od početka godine, ali uprkos razmerama operacije, o posledicama gotovo da nema zvaničnih informacija.

Prema navodima ruske novinske agencije TASS, napad je trajao tokom celog proteklog vikenda, od 14. do 16. marta, a zvanični izvori tvrde da su dronovi lansirani iz Ukrajine i da su bili usmereni ka glavnom gradu.

Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin, objavio je na Telegramu da je ruska protivvazdušna odbrana oborila ukupno 289 dronova koji su se približavali Moskvi ili su se nalazili na drugoj liniji odbrane ka gradu. Prema izveštajima, na mestima pada olupina nalazili su se specijalisti službi za spasavanje.

Poremećaji u radu moskovskih aerodroma

I drugi korisnici društvene mreže Telegram izveštavali su o dronovima, pisalo se o njima u Trojičkom okrugu kod Moskve, kao i u gradovima Koroljov, Dubna i Volokolamsk, te u Krasnopahorskom okrugu. Međutim, nakon prvih informacija ruski mediji gotovo da nisu izveštavali o posledicama napada. Nije bilo izveštaja o poginulima i ranjenima niti o oštećenim zgradama, što je inače uobičajeno posle masovnih napada.

Jedina vidljiva posledica trodnevnih napada bili su poremećaji u radu moskovskih aerodroma. Prema Telegram kanalu ruske vazduhoplovne agencije Rosavijacija, 16. marta privremeno su bila ograničena sletanja i poletanja na aerodromima Šeremetjevo, Vnukovo, Domodedovo i Žukovski, kao i na aerodromima u Kalugi, Saratovu, Kazanju, Nižnjekamsku, Kirovu i Krasnodaru. Ipak, teško je razumeti kako je tako veliki napad mogao proći bez ikakvih vidljivih posledica.

“Neprijatelj pokušava da prodre do samog centra Moskve”

– Neprijatelj pokušava da prodre do samog centra Moskve, uključujući i rezidenciju predsednika u Kremlju – izveštava Radar Plus. Prema tim navodima, između 14. i 16. marta u ruskim regionima oboreno je 540 dronova, među kojima 124 u Moskvi i okolini.

Ukrajinski Telegram kanali inače beleže velike napade na Moskvu fotografijama i video-snimcima štete. Međutim, novinari nisu uspeli da pronađu takve dokaze. Ukrajinski OSINT projekat Exilenova+ skeptičan je prema izveštajima o velikom napadu na Moskvu.

Razlikuju se i podaci o razmerama napada u samim izveštajima ruskog Ministarstva odbrane: ono je navelo da je samo u noći 16. marta oboreno 145 ukrajinskih dronova iznad 13 ruskih regiona i anektiranog Krima. Od toga je 53 uništeno iznad moskovske oblasti, a 46 ih je bilo usmereno direktno ka glavnom gradu.

Analitičari su uspeli da potvrde samo pojedinačne napade uz video-materijal, između ostalog iz Labinska (Krasnodarski kraj) i iz Stare Ruse (Novgorodska oblast), gde se nalazi remontni pogon za avione.

Kasnije su ruski mediji, pozivajući se na Ministarstvo, izvestili da je u roku od 24 sata iznad ruske teritorije uništeno čak 494 drona. Ukupno se Ministarstvo od 14. do 17. marta pohvalilo obaranjem 183 drona samo u moskovskoj oblasti.

“Moguće je da je reč o lažnim informacijama”

Za razliku od Moskve, u drugim regionima guverneri su prijavili nastalu štetu. Guverner Belgorodske oblasti Vjačeslav Gladkov izjavio je da je dron eksplodirao u blizini socijalne ustanove u gradu Koroča. Pet osoba je lakše povređeno, ali su odbile hospitalizaciju. U Brjanskoj oblasti guverner Aleksandar Bogomaz izvestio je o troje povređenih. Oštećene su tri kuće i jedan automobil.

– Moguće je da je reč o lažnim informacijama ili velikim preterivanjima – kaže ruski vojni analitičar Jan Matvejev o zvaničnim izveštajima. Smatra da motivi mogu biti politički:

– Takvi izveštaji mogli bi poslužiti za opravdavanje daljih ograničenja interneta – navodi Matvejev. Ističe da nakon velikih napada obično postoji mnogo fotografija i snimaka očevidaca.

Činjenica da sada nema takvog materijala mogla bi biti posledica postojećih ograničenja mobilne mreže i interneta u Rusiji.

– Ako ljudi nemaju internet i ako Telegram ne radi, dokaza gotovo da i nema. Ali da se dogodilo nešto značajno, ljudi bi ipak našli način da objave materijal. U pravilu se gotovo svi dokazi pojave u roku od 24 sata, većina u prvim satima – kaže stručnjak.

“Ranije je bilo posledica i posle napada sa manjim brojem dronova”

Nezavisni ruski portal Agentstvo uporedio je aktuelni talas napada na Moskvu sa dva najveća napada u 2025. godini, 11. marta i 11. decembra. U martu, kada je prema zvaničnim navodima ka gradu letelo više od 70 dronova, posledice su bile ozbiljne. Jedan dron srušio se na parking preduzeća, pri čemu je poginuo čuvar. Dve osobe su kasnije preminule u bolnici. Oštećene su i stambene zgrade u gradovima Ramenskoje i Vidnoje kod Moskve. Prema ruskim izvorima, povređeno je najmanje 18 osoba.

Napad u decembru, u kojem je učestvovao 41 dron, nije imao žrtava, ali je izazvao velike poremećaje na aerodromima Vnukovo, Domodedovo, Žukovski i Šeremetjevo. Više od 200 letova bilo je odloženo ili otkazano. Između ostalog, avion jermenskog premijera Nikol Pašinjana nije mogao da sleti u Moskvu.

Čak i ako je Rusija u međuvremenu znatno unapredila protivvazdušnu odbranu, nije jasno kako nije bilo gotovo nikakvih vidljivih posledica najnovijeg napada. Tome se čudi i Kiril Mihajlov, koji analizira dostupne informacije:

– Ranije je bilo posledica i posle napada sa manjim brojem dronova – rekao je za Agentstvo.

“Onoliko dugo koliko bude potrebno”

Navodni masovni napad dronova dogodio se istovremeno sa ograničenjem mobilnog interneta u glavnom gradu. Zašto do sada nije bilo konkretnih objašnjenja gradske uprave Moskve. Međutim, federalne vlasti već duže vreme povezuju prekide komunikacija sa opasnošću od dronova.

Na sastanku u Jekaterinburgu 17. marta sekretar ruskog Saveta bezbednosti Sergej Šojgu izjavio je da razvoj ukrajinskih dronova čini ranjivim praktično sve regione Rusije.

– Tempo razvoja oružja, posebno dronova, toliko je brz da se nijedan ruski region više ne može osećati bezbedno – rekao je.

Slične poruke dolaze i iz Kremlja: njegov portparol Dmitrij Peskov izjavio je da bi ograničenja mobilnog interneta mogla ostati na snazi “onoliko dugo koliko bude potrebno” radi zaštite građana.

Predsednik Vladimir Putin ranije je rekao da bi regionalni prekidi komunikacija mogli biti neophodni kako bi se ljudi zaštitili od napada dronova.

Dronovima ne treba ruski internet

Stručnjaci, međutim, smatraju da takve mere imaju ograničen efekat. Mihail Kljumarjov iz organizacije Internet Protection Society rekao je za da dronovi zaista mogu koristiti mobilnu mrežu za prenos podataka i korekciju kursa, ali ta funkcija nije presudna.

Moderni dronovi mogu održavati unapred zadatu putanju i bez pristupa internetu, jer koriste satelitsku navigaciju i druge sisteme za korekciju pravca.

– Dronovi, dakle, nastavljaju da lete zadatom putanjom i bez interneta – zaključuje ovaj stručnjak.

(DW)