“HOĆE DA POKAŽU DA NIJE CRNA RUPA” Iz Brisela na Zapadni Balkan bačena nova udica i to od predsednika EK: “U Briselu žele da države što brže uđu u EU, u šengen i zonu evra”

U Evropskoj uniji sve češće bacaju udicu ka Zapadnom Balkanu, Moldaviji i Ukrajini, ali i dalje pre proširenja traže da nove zemlje sprovedu reforme i ispune uslove. Analitičari to ocenjuju kao pokušaj da se pronađe kompromisno rešenje koje će istovremeno umiriti skeptične države članice EU prema proširenju, ali i motivisati zemlje kandidate na evropskom putu.

Poslednji “mamac” iz Brisela stigao je od Antonija Košte, predsednika Evropske komisije koji je, između ostalog, rekao da su Zapadni Balkan, Moldavija i Ukrajina “glavni prioritet EU” i da Unija u vezi sa procesom proširenja mora da “ima osećaj hitnosti” zbog čega bi trebalo da se “razmotre interne reforme”. Međutim, poručio je i da mora da se “očuva jedinstvo EU i obezbedi jedinstvo u različitosti”.

“Možda se ne očekuje 5 plus ocena”

Strahinja Subotić, programski menadžer Centra za evropske politike, ocenjuje za “Blic” da je Košta “tradicionalni podržavalac politike proširenja i ima dobre odnose sa liderima sa Zapadnog Balkana”.

Kako kaže, njegova izjava je pokušaj da izbalansira dva stava.

• jedan je da se mora naći neko kreativno rešenje, da se mora gledati koji su prethodni kreativni mehanizmi postojali da se apsorbuju nove članice i na osnovu toga kako izgraditi neke nove modele koji će omogućiti Uniji ostane funkcionalna kako bude širila svoje granice
• drugi da ovo ostane proces zasnovan na zaslugama i da se pošalje poruka da se ne može postati članica bez da su se ključne stvari usvojile i implementirale.

Kako kaže, Košta pokušava da pomiri ta dva spektra.

– Ukazuje da to jeste meritokratski proces. Možda neće da se očekuje “5 plus” ocena, ali neka jača četvorka, sa tim zaštitnim mehanizmima možda bi mogla da bude dovoljna da se to članstvo i ostvari. S jedne strane, Košta komunicira možda ka skeptičnijim članicama “bićemo kreativni, ne brinite”, a s druge strane, ukazuje i zemljama kandidatima “radite na reformama i to neće proći bez nagrade” – analizira Subotić.

Dodaje da je Centar za evropske politike imao puno kreativnih ideja u vezi sa procesom evrointegracije.

– Naša je ideja ona koja se odnosi na zaštitne mehanizme odnosno specifičnosti koje bi se ugradile u akte o pristupanju, a koje bi omogućile snažniji monitoring, veći štap u slučaju kršenja određenih obaveza po ostvarivanju članstva – navodi on.

“EU će odmah prihvatiti države koje ispunjavaju tehničke uslove”

S druge strane, Slobodan Zečević, direktor Instituta za evropske studije, podseća za “Blic” da je u Briselu bio sastanak predstavnika EU država i Evropske komisije na kome se, između ostalog, razmatrao model proširenja Unije.

– Na stolu je bila ideja francuskog tink-tenka koju su prihvatili Aleksandar Vučić i Edi Rama o ulasku država u EU bez prava veta, međutim taj model je odbijen jer je zaključeno da ne bi bio dobar pošto biste imali praktično države u “sivoj zoni”, ni tamo ni ovamo. Takođe, u Evropskoj komisiji smatraju da taj model nije ni demokratski jer ne bi sve države imale jednako pravo glasa – navodi Zečević.

Kako kaže, EU želi da ubrza proces evrointegracija tako što će odmah prihvatiti sve države koje su ispunile tehničke uslove za prijem.

– Prva na tom putu je Crna Gora za koju se očekuje da do kraja ove godine ispuni sve uslove za prijem u EU i da tokom 2027. godine bude ratifikovan sporazum sa svim državama članicama. To bi značilo da bi Crna Gora već mogla da uđe u EU 1. januara 2028. godine. Slična je situacija i sa Albanijom koja u odnosu na Crnu Goru kasni godinu dana pa bi mogla da se nađe u EU početkom 2029. ili 2030. godine – analizira Zečević.

“Neće biti velikog odliva novca iz EU fondova u Crnu Goru i Albaniju”

Dodaje da na taj način Brisel želi da pošalje signal i drugim državama Zapadnog Balkana da je moguć njihov put u EU.

– Crna Gora je minorna država, a ni Albanija nije velika tako da neće biti velikog odliva novca iz EU fondova. Takođe, prihvatile su zakonodavstvo EU i prilagodile spoljnu politiku. To će biti poruka i ostalim državama iz regiona: “Eto vidite, kada mogu Crna Gora i Albanija, možete i vi” – ocenjuje Zečević.

Po njegovom mišljenju, u EU hoće da pokažu da “Zapadni Balkan nije crna rupa”.

– Ceo region je okružen državama Evropske unije i svakako će doći do integrisanja i ovog prostora u EU. U Briselu žele da države što brže uđu u EU, u šengen i zonu evra. Imaju loša iskustva, recimo, sa Mađarskom, koja nije uvela evro. Ne odgovara im to da imaju državu koja je u sistemu, a zapravo nije u potpunosti u sistemu – zaključuje Zečević.