Aston Martin je tim koji je sezonu 2026. u Formuli 1 započeo sa najviše tehničkih problema, a Fernando Alonso i Lens Strol su daleko od vrha. Problemi sa pogonskim sistemom Honde i ozbiljne vibracije koje oštećuju baterije često znače da vozači jedva čekaju da se parkiraju u garažu i izađu iz bolida! Katastrofalni rezultati u Melburni i Šangaju čak su ugrozile poziciju Adrijana Njuija na čelu Aston Martina.
U padoku se priča da gazda Lens Strol već traži novog šefa koji bi nasledio Njuija što bi bila prava bomba u Formuli 1. Naravno, pominje se i ime bivšeg šefa Red Bula, Kristijana Hornera, koji bi verovatno pristao da radi i bez novca samo da dobije priliku da “šutne” Njuija. Bilo kako bilo, u Aston Martinu se pošteno kuva, a ulje na vatru je dolio baš šef tima koji je rekao da Honda, koja snabdeva Aston Martin motorima, nije spremna da se ove godine bori za titulu! Japanci su se uvredili, dok gazda Strol samo traži trenutak da prekine agoniju u ekipi u koju je uložio tri milijarde dolara!
Strolu je dosta Njuija i kuknjave, traži novog šefa
Andrija Njui sa vozačima Fernandom Alonsom i Lensom Strolom, odnosno gazdom Aston Martina, Lorensom Strolom
Fernando Alonso je morao da se povuče u Kini posle 33 kruga. “Trnule su mi ruke i noge”, ispričao je Španac pred kamerama nekoliko minuta nakon izlaska iz bolida. Snažne vibracije u novoj pogonskoj jedinici ne dozvoljavaju vozačima da provedu više od 20 minuta za volanom. Nakon tih 20 minuta, sve se pojačava, ali Alonso je izdržao 45 minuta u tom visokofrekventnom “mikseru” kakav je njegov bolid. To je uspeo uprkos dodavanju specijalnih izolacionih materijala sa strane sedišta, za šta su tražili dozvolu od FIA neposredno pred start trke.
Rikard Uelamo savršeno razume šta se dešava u auto-moto sportu i kako se efekat vibracija prenosi kroz telo. Njegovo iskustvo sa vozačima je više nego bogato: radio je sa Karlosom Saincom i Kolinom Mekreom u Subaruu, kao i u timovima Minardi i Vilijams. Devedesetih je bio u NBA, a radio je i lični fizioterapeut Zinedina Zidana i Kristijana Ronalda, između ostalih. U razgovoru za list “Marka”, Rikard je objasnio prenos bola. “To je vibracija visokog intenziteta sa haotičnim frekvencijama koje se prenose, a ulazna tačka su ruke. Vozač čvrsto drži volan i oscilacija ulazi kroz nerv karpalnog tunela u zglobu, penje se do bicepsa, pa preko ključne kosti stiže do vratnih pršljenova”, detaljno opisuje lanac prenosa.
Opasne vibracije se prenose kroz telo vozača
Fernando Alonso foto EPA ALI HAIDER
Pošto vozač leži i oslanja se na leđa, vibracije stižu do kičmenog stuba, odatle nagore ka mozgu preko vratnih pršljenova, i nadole, preko lumbalnog dela sve do stopala. Kolinu Mekreu se to jednom desilo u Subaruu. Jedna guma mu se oštetila na etapi, ali je završio trku i izašao iz automobila sa drhtavicom od koje mu je trebalo pola sata da se oporavi.
Uelamo objašnjava šta vozač, u ovom slučaju Alonso i Strol, oseća. “Kada otvori šaku da bi dodirnuo poluge za promenu brzina, kolo se otvara i oseća trenutno olakšanje. Kada ponovo zatvori šaku, dolazi do probadanja ili trzaja jer se kolo ponovo zatvara. To je kao mali strujni udar”, slikovito objašnjava. Lens Strol je to na testovima u Bahreinu opisao kao “električnu stolicu”.
Džeri Halivel i Kristijaqn Horner u Bahreinu
Može li ovo da ostavi trajne posledice po zdravlje vozača? To je pitanje koje sada svi postavljaju. Fernando ima 44 godine. Prema Rikardu, ne treba previše dramatizovati. “On je savršeno utreniran vozač. To je nešto što počinje da nestaje nekoliko minuta nakon izlaska iz automobila. U principu, ne bi trebalo da ostane nikakva ozbiljna posledica ili nelagodnost u telu nakon nekoliko sati ili dana oporavka. Više je neprijatno i neugodno nego opasno, ali ne treba zaboraviti da on vozi brže od 300 kilometara na čas u tim uslovima, a to može da bude opasno”, zaključuje ugledni katalonski fizioterapeut.
Alonsu se ne sviđa uloga struje u Formuli 1
Uz sve, Alonso se pridružio taboru onih koji kritikuju nova pravila, a Španac je napao zavisnost novih bolida od snage koja dolazi iz električnog elementa pogonskog sistema. Rad sa baterijama, njihovo punjenje i optimalno korišćenje je jedan od mnogih zadataka sa kojima vozači moraju da se nose u trci.
