22 GODINE OD POGROMA NA KiM Ubijeno 16 Srba, proterano više od 4.000: Demolirano više od 1 000 objekata, kuća, crkava, manastira

Pre 22 godine dogodio se talas organizovanog terora, pogrom nad Srbima širom AP Kosovo i Metohija, u kome je ubijeno 16 Srba, stotine povređeno, proterano više od 4.000, demolirano ili uništeno više od 1 000 objekata, kuća, crkava, manastira, uključujući 18 spomenika kulture.

Erupcija nasilja Albanaca nad Srbima, dogodila se 17. i 18. marta 2004. godine, a te dane, najteže za Srbe posle masovnog izgona i terora 1999. godine, jedan zvaničnik KFOR-a opisao je kao “Kristalnu noć”.

Organizovani talas terora nad Srbima započeo je medijskom kampanjom koja je prikazivala kako su albanski dečaci stradali u Ibru, navodno krivicom Srba. Potpuno lažna medijska konstrukcija poslužila je kao izgovor za teror nad Srbima, njihovom imovinom i svetinjama.

Pogrom je verovatno bio motivisan i činjenicom da se tokom prethodne 2003. dogodio izvesni, ma koliko skroman, povratak Srba izgnanih ili izbeglih 1999. tokom ili odmah po okončanju ratnih dejstava, agresije NATO na Srbiju, odnosno SRJ, kada je u prisustvu međunarodnih vojnih snaga, približno četvrt miliona Srba i drugih nealbanaca izgnano ili izbeglo.

Tokom nasilja na KiM 17. i 18. marta 2004. ubijeno je 27 osoba, među njima 16 Srba, dok je 11 Albanaca život izgubilo u obračunu s pripadnicima međunarodnih snaga bezbednosti.

“Kako je počelo?”

Dan uoči utapanja dečaka u Ibru, 15. marta 2004, u Čaglavici je iz automobila u pokretu, ranjen osamnaestogodišnjak Jovica Ivić.

Potom, 16. marta, društva veterana takozvane OVK organizovala su protestna okupljanja, na kojima se pojavilo oko 18.000 lica, zbog privođenja pojedinih ratnih zapovednika kosmetskih Albanaca, osumnjičenih za ratne zločine.

Te večeri, u kasnim noćnim satima, mediji u Prištini javili su da su se trojica albanskih dečaka, starosti 8, 11 i 12 godina, utopili u Ibru, u selu Čabra, nedaleko od Zubinog Potoka.

Kako je tada javljeno, dečaci su bežali pred srpskim napadačima, što je bila potpuna laž.

Niraj Sing, portparol policije odnosno predstavnik snaga OUN, naglasio je tim povodom da nema potvrde da su Srbi odgovorni za utapanje albanskih dečaka, razjasnivši da je dečak, navodni svedok, bio pod pritiskom novinara Albanaca koji su ga usmeravali šta da govori.

Šta više, njegova verzija suštinski se razlikovala onog što su drugi svedoci tvrdili.

Usledila je erupcija etnički i verski motivisanog nasilja nad Srbima širom Kosova i Metohije, a masovna okupljanja Albanaca bila su usmerena na nasilne akcije protiv Srba, njihovih domova, svetinja i spomenika.

Hiljade lokalnih Albanaca prešavši most na Ibru put severnog dela Kosovske Mitrovice, oko podneva, 17. marta napalo je tamošnje Srbe. Usledila je pucnjava. U gradu su bili vidni Albanci sa automatskim oružjem.

Pripadnici međunarodnih snaga bezbednosti upotrebili su suzavac i šok bombe.

Usledile su informacije da je sedam osoba poginulo, četiri Albanca i troje Srba, a više od 200 je ranjeno u Kosovskoj Mitrovici. Potvrđeno je da su Srbi ubijeni snajpeskim oružjem iz južnog dela grada. Povređeno je i 11 francuskih pripadnika KFOR-a.

Pogrom je bio organizovan u vidu istovremenih napadi na Srbe u nizu mesta širom Kosova i Metohije, u Lipljanu, Obiliću, Zubinom Potoku, Lapljem selu, Čaglavici.

Prema procenama, više od 50.000 Albanaca učestvovalo je u pogromu 17. marta.

Čak 12.000 Albanaca napalo je Srbe u Čaglavici, južnom predgrađu Prištine, negde posle 13.00 časova. Snajperom je u tom mestu ranjeno deset osoba srpske nacionalnosti, a srpske kuće su paljene.

“Napadnuti crkve i manastiri”

Pripadnici KFOR iz Švedske, Norveške i Finske, koji su držali taj sektor, intervenisali su protiv nasilnika, pri čemu su imali 16 povređenih. Zatim, u popodnevnim satima pripadnici KFOR i UNMIK, evakuisali su Srbe iz Čaglavice i drugih sela u tom pojasu.

Srbi u Prištini, malobrojni preostali u naselju “Ju program” takođe su napadnuti. Stanovi su blokirani, prizemlje zapaljeno, na Srbe je pucano, napadani su hladnim oružjem. Skandirano je terorističkoj tzv OVK i otvoreno pozivano na ubijanje Srba.

Pripadnici KFOR, uglavnom irska formacija, nakon višečasovne intervencije, takođe su evakuisali tamošnje Srbe. Huligani su se potom usmerili na lokalnu crkvu Hrista Spasa, koju su demolirali i zapalili.

Napadi na crkve i manastire posebno su bili intenzivni tokom večeri. Zapaljena je Bogorodica Ljeviška u Prizrenu, Bogoslovija i Saborna crkva Svetog Georgija u tom gradu. Uništeni su Manastir Svetih Arhangela i Crkva Svetog Spasa. Obe srpske crkve u Kosovu Polju su zapaljene.

U Lipljanu, četiri osobe srpske nacionalnosti su ubijene, a kuće Srba su masovno paljene. Napadnuti su i oni koji su pokušali da se sklone u lokalnu crkvu. Pripadanci KFOR-a nastojali su da evakuišu malobrojne lokalne Srbe.

Slično se događalo širom AP Kosovo i Metohija, brutalan pogrom.

Sve srpske kuće u selu Svinjare kod Vučitrna, spaljene su.

U Peći je napadnuta i kancelarija UN, kao i kuće Srba povratnika u naselju Belo Polje.

“Najdramatičnija situacija bila u Prizrenu”

Možda najdramatičnija bila je situacija u Prizrenu. Srpske kuće i crkveni objekti napadnuti su, uključujući Bogosloviju Svetih Ćirila i Metodija, zadužbinu Sime Igumanova, koja je zapaljena, pri čemu je jedna osoba je poginula a drugi su premlaćeni.

U Prizrenu je tokom pogroma marta 2004. uništeno, demolirano, spaljeno, 56 srpskih kuća i pet crkava, među njima i Bogorodica Ljeviška, sa neprocenjivim kulturnim i istorijskim nasleđem, Crkva Svetog Spasa, Crkva Svetog Georgija, hramovi posvećeni Svetom Kirijaku i Svetom Nikoli, kao i manastir Svetih Arhangela kod Prizrena.

Pritom, sve vreme pogroma, tamošnje snage KFOR, sastavljene od Nemaca, nisu reagovale.

Portparol UNMIK, Derek Čepel, tokom večeri izjavio je da je nasilje na Kosovu bilo unapred planirano. Naglasio je takođe da su optužbe da su albanski dečaci u Ibru u selu Čabra stradali bežeći od Srba, što je bio izgovor za pogrom nad Srbima, laž.

Pogrom nad Srbima Kosova i Metohije nastavljen je i tokom sutrašnjeg dana, 18. marta.

Tog popodneva objavljeno je da je glavnokomandujući Južnog krila NATO, admiral Gregori Džonson, preuzeo komandu nad KFOR-om, kao i da se razmeštaju dodatne snage.

Pogromi, napadi, paljevine, pljačke nastavljeni su u Uroševcu, Plemetini, Ugljarima, Kosovskoj Mitrovici. Javljeno je da u mestu Oblić, severozapadno od Prištine, više nema Srba.

”

Tokom večeri zapaljene su crkve Svetog Save u Kosovskoj Mitrovici i crkva Svetog Nikole u Prištini, a albanski ekstremisti bacili su bombe na stanice policije u Lipljanu i Obiliću.

Monahinje manastira Devič ekauisali su danski pripadnici KFOR, pošto je oko 1.000 naoružanih Albanaca okružilo manastir koji je opljačkan, demoliran i zapaljen.

Iste večeri, oko 22.00, Gregori Džonson, zapovednik Južnog krila NATO-a, izjavio je da nasilje koje ne prestaje na Kosovu, ukazuje na postojanje organizovanog obrasca, da bi sutradan naglasio da je masovno nasilje na Kosovu i Methiji “etničko čišćenje”.

Derek Čepel, predstavnik UNMIK, uveče, 19. marta, saopštio je da je u sukobu na Kosmetu, tokom prethodna dva dana, poginulo 28, a povređeno više od 600 lica.

U ponedeljak 22. marta, u večernjim satima, Derek Čepel objavljuje da su zbog raznih krivičnih dela, podmetanje požara, pljačke, ubistava i drugog, uhapšena 163 lica. Po njegovim procenama, 51.000 osoba učestvovala je u 33 pojedinačna događaja.

Tokom pogroma porušeno je, koliko se zna, 935 srpskih kuća i zapaljeno 35 verskih objekata, uključujući 18 spomenika kulture, među kojima i drevna crkva Bogorodice Ljeviške, sa početka 14. veka. Prva liturgija u njoj služena je tek šest godina potom.

Eparhija raško prizrenska SPC, navela je aprila 2004, da je ukupan broj uništenih crkvenih objekta tokom pogroma marta 2004. približno stotinu. Uništene su brojne svetinje, freske, ikone, crkvene relikvije, pri čemu je načinjen nenadoknadiv gubitak za kulturno nasleđe ne samo Srba.

Povređeno je na desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s lokalnim albanskim ekstremistima štiteći napadnute, njihove domove, imovinu, svetinje i spomenike.

Međunarodni sudski sistem na AP Kosovo i Metohija procesuiraće u potonjem periodu sedam slučajeva uništavanja crkava, a 67 osoba je osuđeno.

Pojedina međunarona tela osudila su pogrome nad Srbima marta 2004. Tako je Savet bezbednosti OUN osudio pogrom albanskih ekstremista nad Srbima 17. i 18. marta 2004. na Kosovu i Metohiji. Slično je učinio i zvanični Brisel, odnosno EU, kao i predstavnici više zemalja.

(Tanjug)