Од почетка године, сагласност за трансплантацију у најтежем тренутку, када су се животи њихових најмилијих гасили, дало је шест породица. Захваљујући њиховој хуманости спасено је и продужено 28 живота. Урађено је 12 трансплантација бубрега, пресађене су две јетре, четири срца, а трансплантирано је и 10 рожњача.
Медицина може много, али, постоје ситуације када нажалост оболелој или повређеној особи не може да се помогне.
У Војномедицинској академији, у четири дана, у најтежем тренутку када су губили најмилије, две породице су рекле важно и велико “да“. И захваљујући њиховој одлуци, они којима је трансплантација једини лек, добили су нови живот.
Жељко од 2009. године има проблем са бубрезима, последњих годину дана морао је на дијализу.
“Када сам дошао на ВМА, било нас је девет, сви су имали исту шансу, само је зависило од поклапања резултата. Изразио бих велику захвалност породици донора, који су нам омогућили нови живот, три-четири живота су спасили, захвалан сам им до неба, срећан сам што могу да кренем даље у нови живот“, рекао је Жељко Вучковић из Свилајнца, који има 49 година.
Четири трансплантације практично за четири дана
Доц. др Катарина Обренчевић, начелница Одсека за трансплантацију Клинике за нефрологију ВМА каже да су урађене четири трансплантације практично за четири дана и да су сви пацијенти, који су средњих година – добро.
Додаје да су оно чекали од две до четири године на трансплантацију.
“Оног тренутка када посебно едуковани тим лекара специјалиста ВМА утврди да је особа мождано мртва, то је и законски тренутак смрти те особе, тада наступа борба јер постоји кратак временски рок за одржавање органа, нарочито срца, јетре, плућа. Напомињем то што срце куца или што особа дише захваљујући механичкој вентилацији, апаратима у јединици интензивног лечења, то не значи да је више жива“, каже потпуковник доц. др Горан Рондовић, анестезиолог са ВМА.
Ко су све донори
Донори су били пацијенети Војномедицинске академије, али су трансплантације органа урађене и у другим установама.
Из Дечје клинике у Тиршовој у петак је на кућни опоравак отишла десетогодишња девојчица којој је урађена трансплантација бубрега, а 42-годишњи пацијент коме је у Клиници за кардиохирургију УКЦС урађена трансплантација срца, успешно се опоравља.
“У последњи час се појавио орган, односно срце, које у овом тренутку куца у његовим грудима. Опоравља се, почео је са физикалном рехабилитацијом, устаје и надамо се да ће ускоро кући“, каже проф. др Светозар Путник, директор Клинике за кардиохирургију УКЦС.
Од 2013. када је урађена прва, до данас урадили су 70 трансплантација срца.
Екипе су увек спремне
Увек имају спремне екипе, али, нажалост у сваком тренутку имају и тешке пацијенте којима је неопходна трансплантација. Недавно су добили трку са временом и када су по срце ишли у Клинички центар у Нишу.
“За сат и 15 минута са клинике на клинику – то је била филмска вожња. Било је ружно време, тако да у тим ситуацијама је доста незгодно, имате компликацију са транспортом, вероватно ће у будућности бити могуће хеликоптером“, истиче доц. др Илија Билбија са Клинике за кардиохирургију УКЦС.
“Људи који раде овде 13 година, дан-ноћ боре се да тај програм живи, 70 трансплантација није ни много ни мало“, рекао је др Путник, наводећи да тридесетак пацијената чека на ново срце.
У овом тренутку на трансплантацију срца, бубрега, јетре, рожњача у Србији чека око 1.700 грађана и одраслих и деце.
