DEO besede Ive Andrića na svečanosti u Stokholmu na kojoj mu je dodeljena Nobelova nagrada, naći će se na audio- zapisu koji će biti poslat – u svemir. Tako će vanzemaljci duboko u univerzumu moći da se upoznaju sa srpskim jezikom i svim njegovim karakteristikama preko teksta koji je napisan na ćirilici i koji glasi:
Foto: Z. Jovanović
“Na hiljadu raznih jezika, u najraznoličnijim uslovima života iz veka u vek, od drevnih patrijarhalnih pričanja u kolibama, pored vatre, pa sve do dela modernih pripovedača koja izlaze u ovom trenutku iz izdavačkih kuća u velikim svetskim centrima, ispreda se priča o sudbini čovekovoj, koju bez kraja i prekida pričaju ljudi o ljudima. Način i oblici toga pričanja menjaju se sa vremenom i prilikama, ali potreba za pričom i pričanjem ostaje, a priča teče dalje i pričanju kraja nema.”
Ovaj neobični projekat pod nazivom “Srpski jezik u svemiru” predstavili su juče na Kolarčevom univerzitetu njegovi autori – profesori i studenti katedre za srpski jezik Filološkog fakulteta u Beogradu – prof. dr Vesna Lompar, docent dr Nikola Radosavljević, masteri Sanja Palević i Milica Timić i student master studija Anastasija Marin. Oni čine tim koji je uložio ogroman trud radeći na ovom projektu, a vanzemaljci će “kada dobiju zvučni zapis biti detaljno obavešteni o svim karakteristikama srpskog jezika”.
Kako je sve počelo, objasnila je prof. dr Vesna Lompar:
– Krajem januara stigao je neobičan mejl iz Australije iz Poverhaus muzeja (Powerhouse Museum) najveće muzejske grupacije u Australiji. Mejl je bio veoma neobičan, u njemu je opisan projekat koji podrazumeva da u svemir putem sonde Vojadžer vanzemaljcima šalju informacije o najrazličitijim oblastima života na našoj planeti. Naveli su i da u okviru novog projekta koji je pokrenut u septembru prošle godine planiraju da u svemir pošalju više od 1.500 zvučnih poruka, na različitim svetskim jezicima, pa su pozvali i Univerzitet u Beogradu da bude deo tog projekta, jer žele da i Srbija bude zastupljena. Poruke će biti poslate 2027. godine na 50. godišnjicu misije “Vojadžer” koja istražuje svemir.
Petogodišnji jubilej
PROJEKAT “Srpski jezik u svemiru” deo je manifestacije “Mart, mesec srpskog jezika”, a prof. Vesna Lompar podsetila je da ovu akciju već pet godina organzuju Društvo za srpki jezik i srbističke katedre Filološkog fakulteta.
– Ove godine obeležavamo mali jubilej – pet godina kako se manifestacija organizuje, a projekat “Srpski jezik u svemiru” je prvi koji predstavljamo u okviru ove mansifestacije – rekla je prof. Lompar.
Zatim je, kaže prof. Vesna Lompar, krenula “potraga” za tekstom koji bi najbolje oslikao činjenice o srpskom jeziku i kulturi iz koje potiče. Tim koji je radio na ovom projektu opredelio se za Andrića, ali ne slučajno, jer su uspostavili i kriterijume koje poruka mora da ispuni.
Kako je rekla Anastasija Marin, studentkinja master studija, jedan od kiterijuma je bio-kulturno-umetničko istorijski kontekst:
– Andrićeva beseda prevazilazi vreme, prostor i granice, to je najdostojnija poruka koju ljudsko biće može poslati bićima u svemiru.
Drugi kriterijum koji je uzet u obzir je sistem srpskog jezika, a docent dr Nikola Radosavljević pojasnio je fonetske i leksičke karakteristike.
– Vanzemaljci koji sigurno neće moći da razumeju srpski, ali će iz zvučnog zapisa moći da saznaju da naš jezik ima 30 simbola, da ima akcente… – rekao je ovaj profesor.
O karakteristikama srpskog jezika koje vanzemaljci ipak neće moći sa saznaju iz zvučnog zapisa koji će dobiti govorila je msr Sanja Palević, a to su da jedna reč može da ima više značenja, da naš jezik ima dve varijante ekavsku i ijekavsku…
Da je Andrićev tekst adaptiran, kazala je msr Milica Timić i pojasnila zašto su i za tim posegnuli:
– U izvornom tekstu nisu bila dva glasa F i Dž, a mi smo želeli da vanzemaljci upoznaju svih naših 30 slova, pa smo u Andrićevu besedu ubacili reč – fini i reč džungle. Takođe, u izvornom tekstu nije bilo velarnog slova N pa smo dopisali i reč senke.
