ANALIZA Rat na Bliskom istoku preti srpskoj privredi: Skok cena nafte, rizik za industriju i trgovinu! Šta tamo izvozimo, a šta uvozimo

Ako je suditi po intenzitetu sukoba na Bliskom istoku i najveći optimisti počinju da sumnjaju da ovaj rat može uskoro da se završi.Srbija jeste daleko od ratnog žarišta i nije direktno ugrožena, ali indirektno, kao i ceo svet, njegov uticaj nas nije zaobišao, pre svega zbog naglog skoka cene nafte ali i spoljnotrgovinske razmene sa državama u ovom regionu. Ona doduše jeste mala ali za pojedine segmente privrede izuzetno važna. Tako bar pokazuju zvanični podaci po kojima je izvoz iz Srbije na Bliski istok prošle godine dostigao vrednost od samo 434 miliona evra.

Novac je pretežno ušao u srpsku kasu od prodaje vojne opreme i to Izraelu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Azerbejdžanu.

Skok cene nafte kao najveći rizik za srpsku ekonomiju

Pored vojne opreme, Srbija je u ove zemlje izvezla i smrznuto voće, sveže jabuke ali i automobilske gume i obrađeno drvo bukve. Iako su zanemarljivi iznosu od izvoza u države ovog područja,oni bi mogli da se dodatno smanje ako se nastave ratna dejstva.

Ono što je veći problem to je uvoz iz država regiona Bliskog istoka, od kojih najviše uvozimo energente, ali i industrijske hemikalije, sirovine i određenu tehničku opremu.

Neke od njih poput sirovina, mogu domaćoj industriji da nanesu štetu ako rat potraje, To se posebno odnosi na neke sirovine u plastičnoj ali i hemijskoj industriji, koje su poslednjih godina uvozile iz ove države.

Na taj scenario upozorava i Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.

– Pored nafte, koja je svakako najveći problem, postoji i pitanje uvoza materijala koji se koriste u plastičnoj industriji, koje smo uvozili iz Irana. Govorimo o uvozu vrednom oko 50 miliona evra, što je bilo značajno za našu industriju plastičnih masa. Treba da se zna da se su neke srpske kompanije unazad nekoliko godina intenzivno razvijale saradnju sa iranskim partnerima. Značajan broj naših kompanija potpisale su i sporazume o snabdevanju sa iranskim kompanijama, a u maju je trebalo da se održi i jedan Ekspo u Iranu na kome su planirale da učestvuju i srpske kompanije. Naša delegacija je u prethodnim godinama više puta boravila u Iranu, tako da u tom pogledu ovo jeste jedan udar na konkurentnost naše industrije plastičnih masa – kaže Stanić za “Blic Biznis”.

Problem uvoza sirovina za plastičnu i hemijsku industriju

Ako je suditi po sadašnjoj situaciji od tog Ekspa u Iranu neće biti ništa. Za sada se ne zna ni kako će se nabavljati sirovine za industriju plastičnih masa ali i hemijsku industriju, odakle su se takođe uvozile sirovine. To bi moglo da znači da Srbiji, zbog ovakve situacije, bi mogle da zaprete i ozbiljnije posledice u privredi pa i gubici ako se rat ne smiri uskoro. Ipak,najveći rizik za srpsku ekonomiju predstavlja rast cene energenata, pre svega nafte. Istorijski posmatrano, ratni sukobi predstavljaju jedan od najvažnijih uzroka naglih i dugotrajnih skokova cena nafte, naročito kada su povezani sa regionima ključnim za globalnu proizvodnju i transport.

Fjučersi Brent nafte u ponedeljak ujutro 9. marta su se kretale oko 107 dolara po barelu, što je najviši nivo još od marta 2024. godine kada je cena bila 87 dolara. Psihološka granica od 100 dolara je probijena već nakon nedelju dana rata, uprkos procenama analitičara Goldman Sachs-a da bi taj iznos bio dostignut ukoliko bi Ormuski moreuz, preko koga se odvija 20% svetskog transporta nafte, bio zatvoren mesec dana. On zvanično nije zatvoren ali gotovo nije u funkciji a poslednja dva dana i cena je pala ispod 100 dolara za barel ali neizvesnost i dalje traje.

Sanja Filipović, naučni savetnik u Institutu društvenih nauka i redovni profesor Univerziteta Singidunm upravo na tu neizvesnost upozorava u najnovijem broju MAT-a.

–Cene nafte i pokazuju veliku volatilnost zbog rata na Bliskom istoku i neizvesnosti oko trajanja zatvaranja ključnog Ormuskog moreuza. Iako Iran nije zvanično zatvorio Ormuski moreuz, od izbijanja sukoba u subotu 28. februara nekoliko tankera je napadnuto, a najmanje 200 brodova, koji između ostalog prevoze sirovu naftu, tečni gas i naftne derivate, je bacilo sidro na otvorenom moru. Zatvaranje Ormuskog moreuza bi poremetilo isporuke iz Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Iraka i Kuvajta, što bi dovelo do nestašica i viših cena nafte, ali i cene hemikalija i đubriva što bi dalje moglo da izazove poremećaje u poljoprivredi i utiče na globalne cene hrane-navela je profesorka Filipović u svom autorskom tekstu za MAT.

Ona je dodala da ako se trenutni rast cena nafte stavi u kontekst trenda u dužem vremenskom periodu, može se zaključiti da su skokovi cena nafte koji su izazvani geopolitičkim šokovima i privremenim poremećajima u snabdevanju bili su kratkotrajnog karaktera.

Ako rat potraje, mogući poremećaji u industriji i rast inflacije

– Podsećanja radi, tokom napada Izraela i Sjedinjenih Američkih Država na Iran u periodu 13-24. juna 2025. godine, cena Brent nafte je porasla sa oko 65 dolara na oko 80 dolara. Nakon prekida sukoba, cene su se ubrzo vratile na niži nivo kada je tržište steklo poverenje da je malo verovatno da će stvarno doći do prekida u snabdevanju naftom. Pri tom Iran predstavlja ključnog aktera na svetskom energetskom tržištu zbog velikih rezervi fosilnih goriva, izvoznog potencijala i strateški značajnog geografskog položaja. On ima 9–10% svetskih rezervi nafte i svrstava ga među pet vodećih zemalja po tom osnovu dok sa oko 34 triliona kubnih metara prirodnog gasa, raspolaže drugim najvećim rezervama gasa na svetu i pri tom je i član OPEK-a i utiče na globalnu ponudu i stabilnost cena – navela je Filipović i upozorila:

– Geostrateški značaj Irana dodatno proizilazi iz njegove pozicije uz Ormuski moreuz, kroz koji prolazi približno 17–20 miliona barela nafte dnevno, odnosno oko 20% svetske potrošnje nafte, kao i značajan deo globalne trgovine tečnim prirodnim gasom. On predstavlja najvažniju energetsku transportnu rutu na svetu, jer povezuje proizvođače iz Persijskog zaliva sa globalnim tržištima u Evropi i Aziji. Svaka nestabilnost u ovom regionu — uključujući političke tenzije, vojne incidente ili sankcije — ima neposredan efekat na rast premije rizika, transportne troškove i volatilnost cena nafte na svetskom tržištu.

Čini se da optimizam u ovakvoj situaciji, kada se intezitet sukoba ne smanjuje, nalaže brze reakcije na nacionalnom nivou da bi se koliko toliko ublažile posledice ove krize kako skok cena energenata bi povukao lančanu reakcije i doveo do inflacije.

Srbija je već to uradila, Vlada je donela odluku o privremenom smanjenju akciza za 20 posto na derivate nafte, do 15. aprila, čiji je cilj upravo da se ublažile posledice rasta cena sirove nafte na svetskom tržištu.