POSLEDICE se već osećaju u Evropi, gde cene goriva rastu, a u nekim zemljama vozači sve češće prelaze granicu u potrazi za jeftinijim benzinom i dizelom.
Foto: MUP
Posebno je napeto u Zapadnoj Evropi, a u Nemačkoj je cena litra benzina već prešla dva evra. Zbog toga neki građani toče gorivo u susednim zemljama, dok neki pokušavaju da obezbede dodatne zalihe za kućnu upotrebu.
U Hrvatskoj je situacija za sada nešto mirnija, jer je vlada i danas ograničila cene goriva. Ipak, postavlja se pitanje koje zanima mnoge vozače – da li se gorivo može prevoziti u putničkom automobilu van rezervoara, u kojim količinama i koliko je to bezbedno.
Odgovor je sasvim jasan: Takva praksa se ne preporučuje, baš kao ni skladištenje goriva kod kuće. Razlog nije samo bezbednost, već i činjenica da takvo gomilanje zaliha obično nema ozbiljnu ekonomsku logiku, jer su cene goriva i dalje podložne promenama.
Međutim, ako nekoga zanima šta je zakonski dozvoljeno, u putničkom automobilu je moguće prevoziti do 60 litara goriva u posebnim kanisterima namenjenim za ovu namenu. Ali stručnjaci za bezbednost saobraćaja upozoravaju da ni ovo nije preporučeni scenario za putovanje. Smatraju da je mnogo razumnije prevoziti samo manju količinu – otprilike deset litara.
Takav kanister treba postaviti što dalje od putnika, idealno u prtljažniku, i mora biti posebno dizajniran za prevoz goriva. Bilo kakve improvizacije sa neodgovarajućim posudama mogu biti veoma opasne.
Prema ADR-u, odnosno Evropskom sporazumu o međunarodnom prevozu opasnih materija drumom, koji se primenjuje i u Hrvatskoj kroz domaće propise kao što je Zakon o opasnim materijama, gorivo se može prevoziti u posudama koje su direktno povezane sa motorom vozila ili pomoćnom opremom, ali i u prenosivim posudama kao što su kanisteri.
Ograničenja su jasno definisana. Ukupna zapremina rezervoara za gorivo ne sme preći 1.500 litara po transportnoj jedinici, dok rezervoar na prikolici ne sme preći 500 litara. Kada su u pitanju prenosivi rezervoari, dozvoljeno je najviše 60 litara po vozilu. Ova ograničenja se ne odnose na vozila hitne pomoći.
Drugim rečima, ako za to nema stvarne potrebe, gorivo ne treba prevoziti u automobilu, posebno ne u posudama koje nisu namenjene za zapaljive tečnosti. Isto važi i za skladištenje kod kuće, za šta takođe postoje jasna pravila.
Propisi prave razliku između benzina i dizela, ali i veličine garaže. U srednjim i velikim garažama, zapaljive materije smeju se držati van vozila samo u zanemarljivim količinama. U malim garažama dozvoljeno je skladištenje do 200 litara dizel goriva i do 20 litara benzina, ali samo u dobro zatvorenim i nepropusnim posudama.
Dizel je u tom pogledu nešto manje problematičan od benzina, jer je manje zapaljiv i samim tim manje rizičan. Međutim,opasnost se ni u kom slučaju ne sme zanemariti. Čuvanje goriva kod kuće može ozbiljno ugroziti bezbednost članova domaćinstva, jer zapaljive pare mogu izlaziti i iz rezervnih rezervoara.
Poseban oprez je potreban i sa plastičnim kanisterima, koji nisu potpuno nepropusni. Pored toga što se svojstva goriva mogu menjati tokom vremena, postoji i rizik od udisanja štetnih para, ali i od paljenja usled statičkog elektriciteta.
Zato stručnjaci savetuju da se kanister uvek postavi na zemlju pre sipanja kako bi se ispraznio statički elektricitet.
Kada je reč o trajnosti, ne postoji strogo propisan rok trajanja za benzin, dizel i lož ulje. Ako su dobro zatvoreni i skladišteni na hladnom i tamnom mestu, mogu trajati mesecima, čak i godinama, u odgovarajućim posudama.
Zaključak je jednostavan – nema smisla transportovati ili skladištiti gorivo u većim količinama nego što je zaista potrebno i zakonski dozvoljeno. Sve iznad toga nosi više rizika nego koristi.
(Kamatica)
