Nata Mesarović: Ni danas nije nemoguće razotkriti inspiratore ubistva Zorana Đinđića

Nekadašnja predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarović, inače sudija koja je predsedavala većem koje je osudilo ubice premijera Zorana Đinđića, rekla je da “jedan deo inspiratora atentata nije nemoguće razotkriti” i da “što vreme duže prolazi – neki sami pričaju o tome”.

Povodom 23. godišnjice atentata na Đinđića, Mesarović je za NIN rekla da je ubistvo Đinđića, bez sumnje, političko ubistvo i da je to bio udar na ustavno uređenje Srbije. Rekla je da su opstrukcije koje je veće trpelo, kao i sam tzv. Specijalni sud tokom suđenja, dolazile “od ljudi iz institucija sistema države zaduženih da čuvaju bezbednost ljudi i države, od pojedinih medija i iz samog pravosuđa”. Ispričala je i da je “lično primila bezbroj pisanih i telefonskih pretnji i nije bez značaja da nikada nijedna nije rešena”.

Na konstataciju da su izvršioci osuđeni i pitanje šta je sa nalogodavcima i inspiratorima ubistva, ona je rekla da je “Sud vezan optužnicom i sudi samo ono što je predmet optuženja, a tu nije bilo nalogodavaca i inspiratora“.

– Reći ću vam da se time niko nije bavio ni pre glavnog pretresa, a zašto – to su pitanja za druge. Znam da je u predmetu krivična prijava povodom ovog događaja napisana tako da stoji – ubistvo Zorana Đinđića i pokušaj ubistva Milana Veruovića. Nema oznake da se radi o predsedniku Vlade Republike Srbije i njegovom ličnom pratiocu, nema naznake akademskog zvanja Zorana Đinđića, kao da se desilo obično ubistvo u nekom dvorištu, a ne u dvorištu zgrade Vlade, u radno vreme, kada fizički onesposobljen premijer, zbog povrede koju je imao, dolazi da obavlja svoju službenu dužnost. Moram naglasiti da sam još uvek pod utiskom nečega što sam čula kada sam poslednji put bila u emisiji Suzane Trninić – bivši načelnik UKP-a Mile Novaković je iznosio činjenice u vezi s raspisivanjem poternice, a to se u biti razlikovalo od onoga što su govorili pred sudom svi koji su učestvovali u raspravi oko njenog donošenja – rekla je Mesarović.

“Pitala sam jednu ozbiljnu službu u inostranstvu…”

Na pitanje da je moguće danas razotkriti nalogodavce i inspiratore ubistva Đinđića, rekla je da “jedan deo inspiratora nije nemoguće razotkriti, što vreme duže prolazi – neki sami pričaju o tome”. Upitana o predaji Legije, koji je jedan od 12 osuđenih za ubistvo, i da je i dalje obavijena misterijom, rekla je da je postavila pitanje jednoj ozbiljnoj službi u inostranstvu: „Da li kod vas obezbeđujete objekte i porodice optuženih za organizovani kriminal?“

– Najjednostavnije rečeno, bili su zbunjeni pitanjem, a odgovor je bio da optuženi, ako imaju novca, mogu sami platiti obezbeđenje, da ih ne obezbeđuje država. A ja sam u postupku saslušavala svedoke koji su obezbeđivali kuću prvooptuženog (Legija). Radi se o ljudima koje je preuzeo MUP, a bili su pripadnici JSO – sigurna sam da ih takvi nikada ne bi odali – rekla je ona.

Na pitanje da li je politička pozadina atentata istina koja još nedostaje ovom društvu, ocenila je da delovi društva traže istinu, da ona nedostaje, i da veruje ozbiljnim istraživačima.

– Ima stara narodna izreka: zaklela se zemlja raju da se sve tajne saznaju. Mi kao društvo stalno zaboravljamo jednu od osnovnih stvari, a to je otvaranje dosijea koja su zakopana u dalekim depoima bezbednosnih službi. Dok je trajalo ovo suđenje, pred istim sudom su bila još dva postupka u kojima su optuženi i osuđeni bivši pripadnici DB-a – za ubistvo Ivana Stambolića i za zločin na Ibarskoj magistrali. Bilo je još nekih manje praćenih postupaka, ali brojna ubistva ljudi iz javnog života devedesetih ostala su potpuno nerazjašnjena. Znači, ja ne verujem da su u potpunosti nestale i da su neaktivne paralelne službe iz devedesetih, one su i danas vrlo moćne i uticajne.

“Ima jedno interesantno pitanje oko Koštunice…”

Upitana zašto nije pristala da Vojislav Koštunica, koji je u vreme tog sudskog procesa bio premijer, rekla je da se suđenje, da je “pozivala sve koje je predlagala i jedna i druga strana, danas ne bi završilo, što je i bio cilj ne samo učesnika u postupku”.

– Kad pominjete Koštunicu, koji je predlagan kao svedok, ima jedno interesantno pitanje… Na jednoj od sednica Vlade Srbije, u vreme kada se JSO povukao u bazu u Kuli, premijer Đinđić je postavio pitanje da li postoji jedinica koja se može suprotstaviti JSO, odgovor jednog učesnika je bio “da MUP i DB takvu jedinicu nemaju“, drugi učesnik je rekao “da policajci neće upotrebiti oružje jedni na druge“, i tada je premijer otišao u Kulu. Svi znamo da je Srbija imala vojsku i nejasno je zašto od tadašnjeg predsednika SRJ (Koštunica) i ministra vojnog (Boris Tadić) nije tražena – pismeno ili usmeno – upotreba vojske ako je bilo jasno da JSO otkazuje poslušnost. Odgovori da Koštunica to ne bi dozvolio podležu proveri, jer se komunikacija između državnih organa ne može obavljati preko medija, svakako je drugačije kada imate dokument i zahtev, koji ostaje kao dokaz o nesavesnom radu u službi, postojanju sumnje da se udara na ustavni sistem i državu. Ministar vojni o tome nije konsultovan iako je pripadao istoj političkoj opciji kao ubijeni premijer. A koliko mi je poznato, presuda u vezi s protestom JSO na Gazeli postala je pravnosnažna i svi su oslobođeni, a i sama Vlada je odustala od toga da se radi o pobuni jedinice, događaj su nazvali – protestom – rekla je Mesarović.

Na pitanje da li ima razloga zašto sa izveštaja Komisije za ispitivanje sistema obezbeđenja premijera, a koju je vodio Žarko Korać, do danas nije skinuta oznaka tajnosti, rekla je da misli da ne postoje smetnje za to.

– Ta komisija se bavila pitanjima bezbednosti, nesaradnje između ličnog i stacionarnog obezbeđenja, napredovanja nekih službenih lica… Nerazjašnjeno je ostalo ko je pozvao službu da skine kamere sa zgrade Vlade, ko je zatvorio kolski prolaz… Niko nije snosio nikakvu odgovornost, a ubili su im premijera u dvorištu Vlade – rekla je Mesarović.

(NIN)