Veoma zanimljiv intervju…
Defanzivac koji trenutno brani boje Grafičara, a nekadašnja nada kluba iz Ljutice Bogdana, Darko Lazić, podelio je u razgovoru za „Meridian sport“ dirljive i uzbudljive uspomene iz svoje bogate karijere. Lazić se prisetio svojih početaka u Crvenoj zvezdi, teškog ali emotivnog perioda na Marakani, kao i egzotične, a opet surove epizode u ruskom Anžiju iz Mahačkale.
Kao golobradi mladić, bačen je u vatru prvog tima Crvene zvezde u vreme kada klub nije bio ni senka današnjeg evropskog giganta, ali je upravo to okruženje iskovalo njegov karakter.
– Imao sam tek devetnaest godina i za mene je to bilo ogromno iskustvo. Gledao sam u te igrače kao u idole i mnogo sam učio od njih. Oni su nama mlađima mnogo pomagali. Sećam se da su Milijaš i Mijailović često govorili: ‘Ako nemaš rešenje, samo daj meni loptu.’ Oni su preuzimali odgovornost na sebe i na taj način su nama mlađima olakšavali situaciju na terenu. To su stvari koje mnogo znače kada si mlad igrač i tek ulaziš u prvi tim.
Ono što današnjim generacijama deluje nezamislivo – nestabilnost i borba za osnovne uslove – za Lazićevu generaciju bila je svakodnevica. Ipak, fokus je bio isključivo na terenu.
– Kada danas gledam na to vreme, zapravo nismo ni imali vremena mnogo da razmišljamo o pritisku. Situacija je bila turbulentna i stalno se nešto dešavalo. Dolaziš na trening i razmišljaš da li će sutra biti osnovnih uslova za rad – morala je da se dobije svaka utakmica, jer je poraz donosio ogroman pritisak. U takvim okolnostima stariji igrači su mnogo značili, jer su oni preuzimali odgovornost i pomagali nama mlađima da lakše prođemo kroz sve to.
FOTO: marija.sportsphoto Lazić je povukao paralelu između tadašnjeg „igranja za slavu“ i modernog profesionalizma, naglašavajući da je napredak kluba u poslednjoj deceniji fascinantan. – Kasnije, kada sam otišao iz Zvezde, shvatio sam koliko je zapravo drugačije igrati za taj klub. U Zvezdi igraš srcem i emocijom, dok u drugim klubovima ipak više razmišljaš racionalno. Tada u Zvezdi niko nije igrao zbog novca. Plata je bila simbolična u poređenju sa današnjim uslovima, ali je motiv bila ljubav prema klubu i želja da uspeš. Danas, desetak godina kasnije, situacija je potpuno drugačija. Klub je finansijski stabilan, igra redovno evropska takmičenja, ulazi u Ligu šampiona i pravi velike transfere. Sve je to pokazatelj koliko je Zvezda napredovala. Iako mu je srce kucalo za crveno-bele, finansijska situacija kluba ga je primorala na odlazak u Rusiju, u klub koji je u tom trenutku bio svetska senzacija. – Što se tiče odlaska u Rusiju, iskreno, nisam želeo da napustim Zvezdu. Hteo sam da ostanem u klubu do kraja karijere i čak sam predlagao da potpišem dugoročan ugovor na 10 godina. Međutim, okolnosti su bile takve da do toga nije moglo da dođe. Klub je tada dobio novac od mog transfera koji mu je bio potreban u tom trenutku, a ja sam čak oprostio i deo dugovanja kako bi transfer mogao da se realizuje. Život u Dagestanu, regionu poznatom po borilačkim genima i specifičnom režimu života, bio je kulturološki šok, ali fudbalski na najvišem nivou. – Život u Mahačkali nije bio jednostavan. Pričalo se da igrači žive u Moskvi i dolaze samo na utakmice, ali u mom slučaju to nije bilo tako. Za život je bilo prilično teško jer je to potpuno drugačija sredina, drugačiji mentalitet i način života. Ipak, što se tiče fudbala, uslovi su bili vrhunski – od treninga, preko opreme i medicinske službe, pa do organizacije putovanja. Sa te strane sve je bilo na veoma visokom nivou. Čak je dolazio Habib Nurmagomedov da gleda naše treninge i utakmice, jer je u to vreme bio glavni izazivač u UFC. Iako je sada u poznijim igračkim godinama, Darko ne planira skoro penzionisanje. Njegova vizija dugovečnosti zasniva se na vrhunskom profesionalizmu. – Moj plan je da igram fudbal do 41. godine i to sam još odavno rekao. Danas se granice pomeraju i vidimo sve više igrača koji produžavaju karijeru. Ako si profesionalac, vodiš računa o svom telu i radiš kako treba, mislim da je to moguće. Naravno, mnogo toga zavisi od zdravlja i povreda, ali to je moj cilj. Voleo bih da igram još dugo i da uživam u fudbalu koliko god je moguće – zaključuje Lazić. Zabranjeno je kopiranje, reprodukovanje, preuzimanje, prenošenje, objavljivanje i distribuiranje bilo kog dela ili celog teksta, fotografija i videa bez prethodnog izričitog pismenog odobrenja redakcije Sportissimo.rs Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na: BONUS VIDEO
