Крајем месеца гласаће се у девет локалних самоуправа и једној градској општини, али се у јавности намеће наратив према којем је улог политичких актера знатно већи од самог значаја локалних избора.
Професор Факултета политичких наука Деспот Ковачевић указује да актуелни политички тренутак диктира темпо свих локалних избора, што је могло да се види и прошле године, на знатно мањем узорку. Сада су локалне самоуправе у којима ће се гласати распрострањене широм Србије.
“Он (узорак) не мора да говори о целокупном стању, али свакако говори о тенденцијама и трендовима у нашем политичком и партијском систему. Тако да, биће огледало одређеног расположења грађана, али се не могу се изводити генерализације”, сматра Ковачевић.
Спекулише се да би до краја године могли да се одрже парламентарни или избори на свим нивоима – парламентарни и председнички – и да би гласање 29. марта могло да буде тест о општем расположењу бирача.
Одраз тренутног стања
Ковачевић се, међутим, не слаже са таквим оценама и сматра да ће предстојећи локални избори пре свега бити одраз тренутног стања. Ипак, истиче да ће се стећи јаснија слика о томе да ли се коначно укрупњава политичка сцена у Србији.
“Имамо с једне стране јак, већ дуго на изборима доминантан систем око СНС-а и коалиционих партнера. Ови избори су тест да ли се с друге стране прави већа групација у односу на, рецимо, ‘Србију против насиља’ која је имала 23-24 одсто, и да ли ћемо имати раст, и да ли коначно имамо стабилизацију политичког поља”, каже професор Факултета политичких наука.
Поједине странке у оквиру владајуће коалиције одлучиле су се да на ове изборе изађу самостално. С друге стране, неке странке од којих се очекивало да имају свој број на гласачом листићу, наступају заједно са СНС-ом и СПС-ом.
Такав је пример Куле, где би Савез војвођанских Мађара, с обзиром на националну структуру у тој општини, без проблема могао да пређе цензус.
“Чини ми се да се праве изборне коалиције које могу да донесу најбољи резултат и видећемо да ли су те калкулације свих актера добре”, каже Ковачевић.
Какофонија гласова и грешке у комуникацији
Када је реч о сарадњи студената и опозиције, ситуација је прилично шаролика – у неким општинама сарађују, у некима не, и Ковачевић оцењује да је то питање стратешког одлучивања шта је на ком месту боље.
“Рекао бих да би боља стратешка одлука била да макар имају заједничко име на свим локалним изборима, као што то има владајућа странка. Ми имамо сада какофонију гласова, али оно што је врло важно јесте да све могуће грешке у комуникацији између опозиције и студентске листе, између опозиционих партија међусобно не праве велику штету у односу на незадовољство које постоји у друштву. И мислим да то незадовољство и даље диктира темпо и њихове снаге на локалним изборима”, констатује Ковачевић.
Напомиње и да су опозиционе странке тренутно мањи актер на политичкој сцени у односу на такозвану студентску листу.
“Ми досад нисмо имали ту врсту избора, да то тестирамо. Али сва истраживања јавног мњења, која хоће да измере студентску листу, говоре да је то најјачи опозициони актер. У том смислу, чини ми се да тај договор који за сада изостаје и који иде у сусрет парламентарним изборима требало би негде стратешки да се прави. Неки договор би био добар за њих”, наглашава.
Проблеми у кампањи и губитак поверења у изборни процес
Коментаришући актуелну предизборну кампању, Ковачевић указује да је било много проблема око прикупљања потписа и предаја листа. У односу на претходна искуства, очекује интензивирање функционерске кампање.
“Примећујемо, с друге стране, да ће бити вероватно диктиране ове велике, кључне теме. Ако је данас актуелна цена нафте, можда ће то бити важније на неким локалним изборима него канализација у тој локалној самоуправи. Нажалост, то је наша политичка реалност”, каже Ковачевић.
Упозорио је и да се током кампања дешавају проблеми који нарушавају поверење грађана у изборни процес, а да се по окончању избора друштво тиме не бави – до следеће прилике за гласање.
Наглашава да нема системских решења, а да је и за демократију и за изборе врло важно да се отклоне сумње које нарушавају демократску атмосферу.
“У духу демократије и демократског изборног процеса било би добро да се бавимо проблемима који нарушавају пре свега поверење грађана у процесе. Ја бих рекао да грађани у Србији у великој мери не верују у изборни процес, а на томе треба целокупно друштво да ради, а пре свега, наравно, доносиоци одлука”, закључио је професор ФПН-а Деспот Ковачевић у разговору за РТС.
