“Mama me ostavila, bio sam mali” Potresna priča malog Slavka rasplakala Srbiju: Živi na planini u staroj kući, bez sobe i cepa drva

Majka je odavno otišla. Slavko danas ni ne zna gde je. Ostali su samo njih dvojica, otac i sin, oslonjeni jedan na drugog u svakodnevnoj borbi sa životom na planini.

Slavkov dan počinje ranije nego kod većine njegovih vršnjaka. Ustaje u zoru, naloži vatru u kući, pomogne ocu oko jutarnjih poslova, a zatim kreće u školu. Put do škole i nazad dug je osam kilometara i vodi kroz šumu. Taj put Slavko prelazi svakog dana, bez obzira na vremenske prilike.

Rame uz rame pomaže ocu

Kada se vrati kući, njegov dan još nije završen. Umesto odmora, uzima sekiru i pomaže ocu oko drva, oko kuće i svih poslova koji moraju da se obave. Radi rame uz rame sa ocem, kao odrastao čovek, iako je zapravo još samo dečak.

U njihovoj kući nema dečije sobe, nema sopstvenog kreveta, niti mesta gde bi jedno dete bezbrižno zaspalo. Zidovi su stari, a krov jedva odoleva vremenu.

Ipak, Slavko se nikada ne žali.

Kada govori o svom životu, gleda mirnim očima i samo kratko kaže: „Ma nije teško… navikli smo.“

Fondacija Tamara Misirlić posetila je dečaka i njegovog oca i objavila priču o teškom detinjstvu ovog dečaka.

– I dok ga slušaš, stegne te nešto u grudima. Jer shvatiš koliko je ovaj mali čovek veliki. Koliko snage ima u jednom detetu koje je prerano naučilo šta znači život – navodi se na Instagram profilu fondacije. 

Potresne reči dečaka

– Moja mama je otišla, bio sam mali, ne sećam se koliko sam tačno imao godina. Nije dolazila da me vidi, teško je, vrlo teško i sada kad je prošlo možda šest godina – kazao je dečak i dodao:

– Škola mi je daleko četiri i po kilometara u jednom pravcu,. Idem pešaka, pređem ja dosta kilometara, navikao sam ja da hodam, ali nekad me zabole noge, koleno me boli.

Slavko je pomenuo i da voli da igra fudbal, ali da nema loptu.