“Lovite je, inače se možete pozdraviti s turistima” Otrovna riba snimljena u Jadranu: Širi se brže nego ikada i uništava sve pred sobom

U utorak je na Hvaru u Hrvatskoj snimljena vatrenjača, invazivna i otrovna riba koja se poslednjih godina sve češće pojavljuje u Jadranu.

Osoba koja ju je videla i fotografisala, kratko je navela da je ribu uočila blizu starog hotela i potvrdla da je u pitanju vatrenjača, vrsta čiji ubod boli, ali čije je meso jestivo. Sve je objavljeno na Fejsbuk grupi “Otok Hvar”.

Đavolja riba

Vatrenjača, odnosno Pterois volitans, poznata i kao riba lav, riba paun ili đavolja riba, izvorno potiče iz Indijskog i Tihog okeana. Prepoznatljiva je po dugim, lepezastim perajama i prugama koje podsećaju na lavlju grivu. Iako atraktivnog izgleda, ova riba predstavlja ozbiljnu pretnju ekosistemu jer u Jadranu praktično nema prirodnih neprijatelja.

Od 2024. godine smatra se stalnim stanovnikom Jadrana, a stručnjaci upozoravaju da je reč o izuzetno prilagodljivoj vrsti koja se brzo širi.

Brojne reakcije

Na društvenim mrežama pojavile su se brojne reakcije Hvarana i drugih korisnika. Mnogi upozoravaju da delovi Sredozemlja već godinama imaju velikih problema s ovom vrstom jer “uništava domaću faunu i nema prirodnih neprijatelja”.

Jedan ronilac je opisao da je prošle godine na Kipru gotovo nemoguće bilo videti druge ribe osim vatrenjača. Drugi dodaju da se u nekim zemljama podstiče njihovo uklanjanje iz mora jer se šire nekontrolisano i narušavaju biološku ravnotežu.

Ubod vatrenjače izrazito je bolan

Ubod vatrenjače izrazito je bolan, ali retko opasan po život. Otrov se nalazi u gotovo svim leđnim perajama, a pružanje pomoći je slično kao kod uboda ribe pauk – ubodeno mesto treba uroniti u što topliju vodu i potražiti lekarski savet. Uprkos otrovnim bodljama, meso vatrenjače smatra se veoma ukusnim, pa se u nekim državama podstiče njen izlov upravo kroz gastronomiju.

Klimatske promene

Pojava ove vrste povezuje se s porastom temperature mora i klimatskim promenama.

“Tako nam i treba kad zagrevamo planetu”, komentarisala je jedna korisnica, dok drugi ističu da je širenju doprinelo i proširenje Sueckog kanala, što je omogućilo lakši ulazak tropskih vrsta u Sredozemlje. Deo komentatora upozorava i na smanjenje broja hobotnica, jednog od retkih predatora vatrenjače, što dodatno pogoršava situaciju.

Zabrinjavaju i podaci o rastu populacije

Prema morskom biologu Peri Ugarkoviću, 2021. godine zabeležen je tek jedan primerak, 2023. jedna do dve jedinke, dok je 2024. na području srednjeg i južnog Jadrana pronađeno čak 122 primerka.

“Do 2025. brojnost je postala toliko velika da se više ne može ni izbrojati”, upozorava Ugarković.

Dodaje da se vatrenjača uglavnom hrani mladim ribama koje je ne prepoznaju kao pretnju, pa se lokalne populacije teško mogu odbraniti.

Nove vrste u Jadranu

Ronioci i ribolovci sve češće primećuju nove, toploljubive vrste u Jadranu, dok su neke autohtone ribe sve ređe.

Kipar, Grčka i Turska već godinama sistematski podstiču izlov vatrenjače, dok se u Hrvatskoj zasad sprovode nagradne akcije i pozivi ribolovcima da pomognu u smanjenju njene brojnosti.

“Uskoro ćete viđati samo nju”

U komentarima se mogu pročitati i vrlo direktne poruke:

“Dajte lovite to sr***e ko je u primorju, inače se možete pozdraviti s turistima”, “Uskoro ćete viđati samo nju”, “Gde je ona, tu trava ne raste”, “Ovo je tek početak…”.

Drugi pak dele lična iskustva s ubodima i upozoravaju da se riba ne sme dirati golim rukama.

Pojava vatrenjače uz obalu Hvara još je jedan dokaz koliko se Jadran menja pred našim očima. Stručnjaci očekuju da će susreti s ovom vrstom postajati sve učestaliji, a borba protiv njenog širenja biće dugotrajna i zahtevaće saradnju naučnika, ribara i lokalnih zajednica.

(Slobodna Dalmacija)