Brnabić pisala Savetu Evrope zbog izveštaja da je “Srbija žarište napada na slobodu medija”: “Posvećeni smo slobodi medija, očekujemo objektivan izveštaj”

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić istakla je danas da Srbija ostaje posvećena unapređenju slobode izražavanja i bezbednosti novinara, a istovremeno od međunarodnih izveštaja koji se bave ovim pitanjem očekuje da budu zasnovani na potpunim i objektivnim informacijama.

Brnabić je, u pismu koje je lično predala generalnom sekretaru Saveta Evrope Alanu Barseu tokom njegovog nedavnog boravka u Beogradu, u koji je Tanjug imao uvid, reagovala na izveštaj Platforme Saveta Evrope za zaštitu novinarstva i bezbednost novinara u kojem između ostalog stoji formulacija da je “u 2025. godini Srbija postala jedno od glavnih žarišta napada na slobodu medija u Evropi”.

Pismo je predala Generalnom sekretaru Saveta Evrope jer je to krovna kuća Platforme.

Ona je navela da Srbija, kao država koja je u potpunosti posvećena zaštiti slobode medija i bezbednosti novinara, ovakve ocene smatra utoliko ozbiljnijim i važnim za detaljno razjašnjenje.

Na osnovu kojih kriterijuma je Srbija danas “žarište napada na slobodu medija”?

Kaže da je nejasno na osnovu kojih konkretnih i merljivih kriterijuma autori izveštaja zaključuju da je Srbija danas “žarište napada na slobodu medija” i postavila je i nekoliko pitanja:

• Koji su konkretni metodološki kriterijumi i indikatori na osnovu kojih autori izveštaja određenu državu označavaju kao “žarište napada na slobodu medija”,
• Da li je u analizi izvršeno poređenje sa periodom od 2000. do 2012. godine, tokom kojeg su u Srbiji zabeleženi najteži oblici nasilja nad novinarima?
• Kako u to vreme Srbija nije bila označena kao “žarište napada na slobodu medija”, a danas jeste?
• Da li autori izveštaja mogu da navedu konkretne slučajeve zatvaranja redakcija ili bilo kakvih sankcija prema bilo kojim medijima odlukom državnih organa u poslednjih 10 godina u Srbiji?
• Na koji način izveštaj u svojoj analizi uzima u obzir poštovanje osnovnih profesionalnih standarda novinarstva, uključujući pravo da se čuje druga strana, pravo na odgovor, obavezu provere informacija i izbegavanje govora mržnje?
• Da li, kada određene medije podsetite na profesionalne standarde, ili kada zahtevate pravo na odgovor, to predstavlja napad na medije?
• Da li autori izveštaja smatraju da bi isti kriterijumi bili primenjeni i u proceni stanja medijskih sloboda u drugim evropskim državama?

– Smatram da ozbiljna rasprava o slobodi medija mora biti zasnovana na proverljivim činjenicama, jasnoj metodologiji i uravnoteženoj analizi svih relevantnih aspekata medijskog okruženja . navela je Brnabić.

Podsetila da je 2011. godine ubijen novinar “Večernjih novosti”

Kada je reč o periodu od 2000. do 2012. godine, Brnabić je ukazala da su u tom periodu zabeleženi neki od najtežih oblika nasilja nad medijima i novinarima u novijoj istoriji zemlje.

Podsetila je da je u Jagodini 2001. godine ubijen novinar “Večernjih novosti” Milan Pantić i da niko nije odgovarao za to, kao i da je u aprilu 2007. na prozor stana novinara nedeljnika “Vreme” Dejana Anastasijevića u Beogradu bačena ručna bomba koja je eksplodirala na prozorskoj dasci njegovog stana i podsetila da je i taj slučaj ostao nerasvetljen.

Kaže i da su više navrata zabeleženi i fizički napadi na novinare, pa čak i od strane predstavnika vlasti i podsetila na incident iz 2003. godine, podsetivši da je tadašnji gradonačelnik Čačka Velimir Ilić tokom TV intervjua fizički nasrnuo na novinara pred kamerama.

Ona je navela da povodom ovog incidenta nije vođen krivični postupak koji bi doveo do sudske presude, niti je, kako kaže, poznato da je izrečena bilo kakva sudska sankcija.

“Televizija BK 2006. godine ostala bez nacionalne frekvencije”

Prema njenim rečima, u istom periodu novinari su bili izloženi i institucionalnim pritiscima, uključujući oduzimanje nacionalne frekvencije televiziji BK 2006. godine, pa zatim gašenje te iste televizije koje je prenošeno kao ekskluzivna vest.

– Pamtimo i policijsko saslušanje novinarke i urednice lista Borba, zato što nije htela da otkrije izvor informacija – rekla je Brnabić i ocenila da ovi događaji predstavljaju neke od najtežih napada na novinare u Evropi u tom periodu.

Uprkos tome, kako je primetila, navedeni period se u pojedinim međunarodnim izveštajima i dalje opisuje kao period “demokratske konsolidacije” Srbije.

Od 2012. do danas nije zabeležen ni jedan sličan incident

S druge strane, od 2012. godine do danas, uprkos snažnoj političkoj polarizaciji i izuzetno dinamičnoj javnoj debati, u Srbiji, kako je istakla, nije zabeležen ni jedan sličan incident, nije bilo administrativnih odluka državnih organa kojima bi se zabranio rad bilo kojeg medija ili zatvorila redakcija.

Ona je navela da je država uspostavila institucionalne mehanizme za rasvetljavanje starih slučajeva, uključujući Komisiju za istraživanje ubistava novinara upravo sa ciljem da se pokuša da se zločini iz prethodnih decenija temeljno istraže uprkos vremenskoj distanci.

– Sve pretnje upućene novinarima istražuju se i procesuiraju po hitnoj proceduri, dok je u istom periodu osnovan veliki broj novih medija, od kojih je značajan deo izrazito kritičan prema vlasti – navela je Brnabić u pismu.

(Tanjug)