Национална стратегија развоја, која је представљена претходних дана, поставља амбициозне циљеве у области саобраћајне и комуналне инфраструктуре, али су они, према оцени министарке, достижни уколико не буде већих непредвиђених околности.
“Ја бих рекла да је амбициозна, али истовремено и реална. Сви наши планови који су представљени, кроз планове од 2025. до 2030. године, али и 2030. до 2035, сматрам да су засновани на реалним чињеницама”, истакла је Софронијевићева.
Како је навела, нада се да неће бити непредвиђених околности и да “ако све буде у неком реалном и нормалном стању, сви ови планови који су изнети биће и остварени”.
До краја марта путнички саобраћај брзом пругом до Будимпеште
Говорећи о железничкој инфраструктури, министарка је указала да је српска страна завршила све што је било предвиђено за успостављање путничког саобраћаја на брзој прузи од Београда до Будимпеште и да се сада очекује завршетак техничких детаља на мађарској страни.
“Морам да нагласим да је српска страна у потпуности испунила све што се тражило. Наша пруга од Београда до Суботице је у оперативној употреби од октобра прошле године. Успостављен је и теретни саобраћај и сада очекујемо да мађарска страна заврши још неке техничке детаље”, рекла је министарка.
Додала је да се очекује да путнички саобраћај буде успостављен до краја марта, а да би цена карте у једном правцу требало да износи 25 евра.
“За ову пругу је предвиђено осам парова возова, са 16 полазака између Београда и Будимпеште“, навела је министарка.
Према њеним речима, две линије биће директне, без заустављања, осим техничког стајања у Келебији.
“То техничко заустављање наши стручњаци су израчунали биће 21 минут. За возове који ће директно саобраћати између Београда и Будимпеште, предвиђено је да се и гранична и царинска контрола обаве у Београд Центру, на Прокопу, наша, српска страна. А да мађарска страна то обави у Kелебији”, објашњава Софронијевићева.
Путовање би, како наводи, требало да траје око три сата.
“Пре седам година када је престао саобраћај на овој деоници, путнички, путовање је трајало нешто преко 8 сати. Са овим директним линијама ми смо негде око три сата, три сата и 10 минута“, указала је Софронијевићева.
Осврнувши се на улагања у железницу, истакла је да у Србији деценијама није било нове изградње, али да је то у међувремену промењено.
“Од изградње Барске пруге, то се десило 1975. у прошлом веку, до 2012. практично је нула километара пруге изграђено. Од 2012. ми имамо 217 километара изграђених нових пруга и 844 реконструисаних пруга. Тренутно се раде 203 километра”, рекла је министарка.
Брза пруга од Београда до Ниша – највећи изазов у Јагодини
Када је реч о брзој прузи Београд–Ниш, навела је да је реч о веома захтевној деоници на Коридору 10.
“Она је дужине 230 километара. Поделили смо је у три деонице, да бисмо могли да у фазама, како се решавају планско-техничка, имовинско-правна питања, да бисмо могли, просто да кажем колоквијално, да нападамо поједине деонице које буду спремне”, додала је Софронијевићева.
Надови да су радови на делу Сталаћ–Ђунис извесни већ ове године.
“За Сталаћ–Ђунис је у децембру прошле године потписан уговор са турском компанијом ‘Гулемарк’. Изабран је стручни надзор, чека се издавање грађевинске дозволе и почиње извођење радова ове године“, додала је министарка.
Истакла је да је тренутно највећи изазов у граду Јагодини, где део грађана тражи измештање трасе, али да се решење тражи у сарадњи са стручњацима и представницима Европске комисије.
“Управо сви се трудимо да заједно са грађанима Јагодине нађемо решење које ће бити на обострано задовољство. Иначе, комплетна комплетна техничка документација је урађена, а до краја године биће завршен и просторни план подручја посебне намене за прву деоницу, мада се паралелно ради и техничка документација”, поручује Софронијевићева.
“Шта нам то говори? Да 2027. можемо да започнемо озбиљније радове и на овој деоници, уз почетак радова ове године на деоници Сталаћ–Ђунис”, додаје министарка.
До краја године станичне зграде од Новог Сада до Суботице
Говорећи о градњи железничких станица на новим трасама, министарка каже да је грађевинска дозвола издавана за пругу од Новог Сада до Суботице, укључујући и станичне зграде.
“У то време нису важили неки прописи. Десило се шта се нажалост десило, и републичка грађевинска инспекција изашла је на лице места и извршила накнадну проверу свих тих станица и наложила санацију станица Нови Сад, Бачка Топола и Суботица”, навела је Софронијевићева.
Објашњава да су промењени стандарди, као и да се примењују српски стандарди базирани на еврокодовима 6, 7 и 8.
“Подигнута је лествица, а ти услови нису важили у време издавања грађевинске дозволе. То је допринело да морамо ићи на санацију ових станичних зграда. Закључен је уговор, изабран је стручни надзор и све три споменуте станице биће у функцији до краја ове године”, додала је министарка.
Напоменула је да ће се на станичној згради Нови Сад радити само крила А и Д.
“Б и Ц из познатих разлога, док траје судски поступак и истражни поступак није био могућ приступ. Два пута је расписиван тендер, просто, и правна и физичка и фактичка немогућност да се раде та два крила, али крило А и крило Д, прошли су статичку проверу, урађен је пројекат и до 1. децембра ћемо то имати”, поручује Софронијевићева.
До 2035. планирано још 985 километара ауто-путева и брзих саобраћајница
У области путне инфраструктуре, министарка је указала да је до 2012. године у Србији било 596 километара ауто-путева и брзих саобраћајница, а да су од тада изграђена још 622 километра.
“Ове године су планирана 133 нова километра да буду завршена и пуштена у саобраћај“, рекла је министарка.
Како је додала, до 2035. године у плану је изградња још 985 километара нових ауто-путева и брзих саобраћајница.
Посебно је издвојила наставак великих путних праваца, укључујући продужетак Моравског коридора од Адрана, преко Рашке до Новог Пазара, са одвајањем за Јариње, као и наставак Дунавског коридора даље од Голупца, преко Доњег Милановца до Брзе Паланке, са краком ка Кладову и Неготину.
Када је реч о пројектима “Смајли” и “Вожд Карађорђе”, министарка је рекла да су за “Вожда Карађорђа” у току завршни преговори и да би припремни радови могли да почну већ у априлу и мају.
Када је реч о пројекту “Смајли” поручује да нису испуњаване уговорне обавезе,
“Мислим да је поштеније и раскинути уговор када видите да се нешто не извршава, него наставити нешто што видите да није добро”, рекла је Софронијевићева, говорећи о раскиду претходног уговора за “Смајли”.
Додала је да ће, пошто већ постоје важеће дозволе за припремне радове, они бити покренути до краја месеца.
Србија се позиционира као регионални авио-хаб
Министарка је оценила да се Србија већ позиционирала као водеће авио-саобраћајно чвориште у региону, уз стални раст београдског аеродрома, али и аеродрома у Нишу.
“Србија се већ позиционирала и сваким даном се све чвршће позиционира као водећи хаб у региону за авио-саобраћај”, рекла је министарка.
Навела је да је на аеродрому у Нишу у прва два месеца ове године број путника повећан за 60 одсто у односу на исти период прошле године, као и да се очекује да тај аеродром додатно развија карго-саобраћај.
Говорећи о мрежи мањих аеродрома, министарка је рекла да држава процењује да су они важни за даљи развој туризма и привреде, али да је главни фокус и даље на аеродромима “Никола Тесла”, Ниш и Морава.
Постројење за пречишћавање отпадних вода у Београду
Осврнувши се на водоводну и канализациону инфраструктуру, министарка је указала да је то област у којој има много простора за напредак и да су локалне самоуправе формално надлежне за те системе, али да држава помаже кроз различите пројекте и међународне изворе финансирања.
Када је реч о постројењу за пречишћавање отпадних вода у Београду, истакла је да је то један од најважнијих комуналних пројеката.
“Београд је, ја мислим, једина престоница у овом делу Европе која нема постројење за пречишћавање отпадних вода”, навела је Софронијевићева.
Подсетила је да је 2025. године закључен оквирни споразум са француском компанијом, а да су ове године настављени разговори за прву фазу пројекта.
“До краја ове године ћемо ми имати потписан уговор. Шта је овде најтеже? Дефинисати технологију”, рекла је министарка.
Како је закључила, кључно је да пројекат коначно почне.
“Сматрам да је веома важно да се почне овај пројекат и да грађани Београда коначно добију оно што заслужују”, закључила је министарка Софронијевић.
