Rukometni klub Partizan danas je ostao bez svog dobrodušnog čuvara od zaborava, čoveka koji je bio spona između nekadašnjih i sadašnjih igrača. Đokoni je decenijama unazad okupljao veterane kluba i bivše rukometaše, trudeći se da o svima govori sa poštovanjem i uvažavanjem.
Neumoljivi entuzijazam nikada ga nije napuštao. Zajedno sa brojnim prijateljima kluba sakupljao je deliće klupske istorije i pretvorio ih u monografiju. Mesecima unazad dopunjavao je izdanje najnovijim trofejima koje je Partizan osvojio, radujući se što njegovi crno-beli, posle više od decenije, ponovo stoje na pobedničkom postolju. Ostaje žal što nije dočekao da bude odštampana, ali će njegovo ime biti zlatnim slovima utkano u njene stranice. Priča o Vasiliju Đokiću i Partizanu ne završava se ni danas kada se od njega opraštamo. Ona će trajati dokle god je u našim pričama i sećanjima.
Rukometni klub Partizan upućuje najiskrenije saučešće porodici Đokić, a o datumu i mestu sahrane javnost će naknadno biti obaveštena.
