“KRENUO NA POSAO I POGINUO U PROKLETOM AUTOBUSU” Sin Vidoja koji je stradao u stravičnoj nesreći ne miri se sa gubitkom oca: “Preuzeo sam brigu o bolesnoj majci i maloj sestri”

“Vreme prolazi, ali bol se ne smanjuje, samo je sve veća praznina. Nedostaje nam svakog dana sve više i više, kako vreme prolazi samo je jasnije da se moj otac zaista nikada neće vratiti kući sa posla na koji je tog dana otišao. Često mi dolazi u snove, sedimo i pričamo. Kao da je ostalo nešto nedorečeno, daje mi savete i govori da budem jak.”