Председница Народне скупштине Ана Брнабић борави у званичној посети Финској. У средишту пажње разговора са званичницима те земље – парламентарна сарадња, даље приближавање Србије Европској унији и безбедносна ситуација у Европи и свету. Трећа посета председнице парламента земљама Балтика и Скандинавије за месец и по, чита се као јасно опредељење Србије да у овом делу Европе тражи додатни замах за убрзање европског пута.
Управо су неке од земаља са севера Европе биле међу онима које су се противиле отварању Кластера 3 у приступним преговорима са ЕУ, па Београд сада кроз интензивније политичке контакте покушава да објасни реформе које спроводи и добије ширу подршку за наставак преговарачког процеса. Финска важи за једну од најутицајнијих земаља севера Европске уније.
“Током разговора са председницом Народне скупштине Србије разматрани су билатерални односи, актуелна политичка питања у Финској и Србији, као и рат Украјине и Русије. Посебно је било речи о европском путу Србије и стању приступних преговора”, навео је Јуси Хала-aхo, председник Парламента Републике Финске.
Председница српског парламента поручује да су састанци били добри, отворени и врло директни.
“Разговарали смо, пре свега, о европским интеграцијама Србије, о проблемима на нашем европском путу, о том фамозном Кластеру 3 и шта је то што се од Србије очекује у односу на то шта се рецимо не очекује и никада не тражи од неких других, па због чега је то тако и како можемо да добијемо у будућности већу подршку од Финске која није дала за сада одобрење за отварање Кластера 3”, наглашава Брнабићева.
Уследили су састанци са министрима просвете и европских послова, као и представницима Института за јавно управљање и Фонда за иновације. Управо је из Финске потекао модел снажне везе између образовања, науке и индустрије, који је ову нордијску државу претворио у једну од технолошки најразвијенијих економија Европе.
“Ја сам их позвала да дођу и да посете и наш дата центар у Крагујевцу, јер у Крагујевцу ће бити наш национални центар за сајбер безбедност. Али, такође, шта је оно што можемо да урадимо, а да додатно напредимо наш ИКТ сектор који је у последњих шест, седам година најбрже растући сектор наше економије”, додаје Брнабићева.
За Србију овакве посете немају само политичку димензију. Поред подршке наставку европских интеграција, Београд у разговорима са земљама попут Финске тражи примере добре праксе у развоју модерних економија заснованих на знању и иновацијама.
