CENTRALNE banke širom sveta su pred novim izazovima zbog rata na Bliskom istoku koji bi mogao da podstakne inflaciju i utiče na odluke o monetarnoj politici.
Foto: Unsplash
Saobraćaj tankerima kroz Ormuski moreuz, ključnu tačku za globalnu isporuku nafte, praktično je stao, što je dodatno podiglo cene Brent i WTI nafte, koje su dostigle najviše nivoe od januara 2025. godine.
Cena nafte Brent je od početka godine porasla za 36 odsto, a američke nafte WTI za 32 odsto.
Evropska centralna banka, suočena sa rastućom inflacijom i usporenjem rasta zbog povećanih tarifa Sjedinjenih Američkih Država, pažljivo prati situaciju, a ekonomista Pjer Vunš izjavio je da treba izbegavati nagle reakcije na kretanje cena energije, prenosi CNBC.
U Sjedinjenim Američkim Državama, bivša ministarka finansija Dženet Jelen upozorava da sukob može da uspori rast i dodatno pojača inflaciju u zemlji.
Prema njenom mišljenju, američke Federalne rezerve će sada biti još više oprezne i uzdržavaće se od smanjenja kamata.
Azijske ekonomije su posebno izložene riziku, jer većina nafte koja prolazi kroz Ormuski moreuz ide u Kinu, Indiju, Japan i Južnu Koreju.
Goldman Saks procenjuje da bi šestonedeljna blokada i rast cena nafte sa 70 na 85 dolara po barelu mogao povećati inflaciju u Aziji za oko 0,7 procentnih poena, a najjači uticaj se očekuje na Filipinima i u Tajlandu.
Japanska finansijska kompanija Nomura očekuje da Malezija, Australija i Singapur pooštre kamatne stope kao bi obuzdale očekivani rast inflacije.
