среда, 04.03.2026, 08:08 -> 08:50
Извор: РТС, ФК Црвена звезда, СД Црвена звезда
На данашњи дан 1945. године у Београду је основано Омладинско фискултурно друштво Црвена звезда.
Датум 4. март 1945. године посебно је записан у срцима свих звездаша. У великој дворани старог ДИФ-а у Делиградској 27 у Београду основано је Омладинско фискултурно друштво Црвена звезда.
Дан пре оснивачке Скупштине делегати су и даље већали које име да понесе спортски колектив, да би се умешали “кумови” Слободан Ћосић и Зоран Жујовић, први потпредседници клуба. Ћосић је предложио име Звезда, а Жујовић је додао: “Одлично, само кад је Звезда, нека буде црвена.”
Одређене су и боје друштва: црвено-плаво-бело са белом петокраком звездом на црвеној мајици.
Одлучено је да просторије Друштва буду у улици Краља Милутина 2, у једној соби Градског одбора УСАОС-а. За првог председника је изабран Ђорђе Паљић, за потпредседнике Зоран Жујовић и Слободан Ћосић, за секретара Љубиша Секулић, за благајника Душан Богдановић, за економа Предраг Ђајић.
Тог 4. марта 1945, прву утакмицу у историји друштва фудбалери Црвене звезде одиграли су против екипе КНОЈ-а и тријумфовали резултатом 3:0. Меч је одигран на игралишту “Студента” пред 3.000 гледалаца.
Поред фудбалске, друштво је имало још седам секција: кошаркашку, стонотениску, шаховску, пливачку, атлетску, одбојкашку и веслачку.
Фудбалерима и атлетичарима припао је терен Југославије, кошаркаши и одбојкаши добили су терене боб-клуба на Малом Калемегдану, веслачи и пливачи зграду на Ади Циганлији.
Позив на упис у Спортски клуб Црвена звезда објавио је дневни лист Политика 7. марта 1945.
Током прве године постојања, фудбалери Црвене звезда одиграли су укупно 36 мечева. Забележили су 30 победа, нерешено је било пет пута, а једини пораз доживљен је у Темишвару против Румуније.
Данас, 81 годину касније, фудбалско сазвежђе Црвене звезде саткано је од 36 титула, 29 националних купова, Купа европских шампиона, Интерконтиненталног купа, Митропа купа и још мноштва других трофеја са разних турнира.
Прва Звездина звезда Рајко Митић и чувени бомбардер Бора Костић обележили су почетну декаду, наследила их је генерација предвођена Драгославом Шекуларцем. Више од 15 година “Мараканом” је владао Драган Џајић, па затим Владимир Петровић чија генерација је играла прво велико финале Купа Уефа 1979. Највећи успех у историји клуба остварен је 1991. године када су црвено-бели у финалу у Барију поразили Олимпик Марсеј и освојили Куп европских шампиона.
Исте године подигли су и трофеј Интерконтиненталног купа након тријумфа над чилеанском екипом Коло Коло.
“Црвена звезда одавно сија на фудбалском небу Европе и света, препознатљив је бренд и свуда улива велику дозу респекта и поштовања. За све то заслужне су многе генерације које су проносиле славу клуба, били спортсмени и достојанствени људи стварајући препознатљив имиџ свуда и на сваком месту, доносећи верним навијачима највеће радости”, наведено је у рођенданском саопштењу ФК Црвена звезда.
