Ustašu zatekli sa 2 kilograma ljudskih očiju, nosio ih na poklon Paveliću! Čerčilov izveštaj otkrio užas NDH: Unakažene devojčice same sebi kopale grobove!

Britanska obaveštajna služba “Ultra” beležila je nezamislive zverske podvige ustaškog režima – od trudnica koje su rasporene, do dece koja su živa spaljivana u plastu sena.

Profesorka i stručnjak za međunarodno pravo Smilja Avramov u delu “Genocid u Jugoslaviji 1941-1945, 1991” otkrila je jezivu dokumentaciju koja dokazuje da je istrebljenje Srba u NDH bio “originalni ustaški poduhvat” toliko surov, da su čak i italijanski fašisti bili zgroženi.

Prenosimo vam delove iz njene knjige:

“U svetskoj literaturi dvadeseti vek nazvan je vekom “megasmrti”. Među mnoštvom oblika masovnih umorstava u dvadesetom veku, centralno mesto pripalo je genocidu.

Samo u Drugom svetskom ratu, od 55 miliona ljudskih života stradalih u direktnoj borbi, ili od bombardovanja, epidemije i gladi, 10 miliona bile su žrtve genocida: Jevreji, Jermeni, Romi, Rusi, Ukrajinci i oko milion Srba.

Čerčilov tajni kanal “Ultra”

Dramatične izveštaje o stanju na okupiranim delovima Jugoslavije primao je predsednik SAD Ruzvelt i premijer Velike Britanije Čerčil, direktno od strane svojih obaveštajnih službi i te informacije su razmenjivali.

Čerčil je za obaveštajni kanal iz Jugoslavije, u prepisci sa Ruzveltom, upotrebljavao nazive “Ultra” i “Boniface”.

“Ultra” je bila oznaka za informacije koje je britanska obaveštajna služba sticala prodorom u sistem nemačke obaveštajne službe.

Pismo koje je Čerčil uputio Ruzveltu 13. avgusta 1943. sadrži u dodatku F inventar zločina počinjenih u Hrvatskoj. Izveštaj je sačinjen na bazi podataka koje je dostavio jedan oficir, službenik u Pavelićevim snagama.

U izveštaju se opisuju masovna ubistva, bacanja u jame unakaženih, poluživih ljudi.

Jedan ustaša je zatečen sa dva kilograma ljudskih očiju, ističe se u izveštaju, koje je nameravao da kao svoj poklon da Paveliću.

Decu vezivali za plast sena i onda palili

“Fotografije pokazuju usmrćivanje dece udarom o zid, ljude sa odsečenim ušima, izvađenim noktima, trudnu ženu rasporenu, decu vezanu za plast sena koji je potom zapaljen. Sveštenik je živ zapaljen u Brinju.”

Devojčice, unakažene kopale su svoje sopstvene grobove.

“Naš oficir za vezu tvrdi da je sistematsko paljenje gradova i sela i cele žetve beznačajno, u odnosu na široko rasprostranjene brutalnosti o kojima postoji obilje dokaza.”

Stizale su na adresu vlade i individualni izveštaji i izjave. Tako fotograf iz Zenice Derviš Imamović, kao očevidac, opisuje stanje u svojoj neposrednoj okolini:

“Ustaški stan je bio na obali u Prosvjetnom konviktu, iz toga stana nije niko živ izlazio. Od 8 do 18 samo kroz moju sobu prodefilovalo je 420 osoba. Tu su kopali oči, parali uši, noseve, obrtali prste, vadili nokte… Naročito se dojmilo kada su doveli sedam Lopatića iz sela više Sarajeva – među njima dva dječaka od oko 14 godina i starca od 80 godina… Boli su ih kamama, kopali oči… naveče kada počinje otpremanje u ‘Raj’ – vezali su ih žicama i skupa sa drugih valjda 150 do 200 osoba, koliko su ih odvozili svako veče, negdje u pravcu Vijećnice, i bacali ih u neku provaliju.”

Prve vesti o masovnim umorstvima Jevreja u koncentracionom logoru Mauthauzenu izneo je decembra 1941. nemački književnik Tomas Man.

Sledili su zatim iscrpni izveštaji poljske vlade u Londonu o zločinima u koncentracionom logoru Treblinki. Svetski jevrejski kongres u Bernu imao je svoju obaveštajnu mrežu, a i preko vrhunskih privrednika u Švajcarskoj dobijao je informacije “iz prve ruke” o “fabrikama smrti”.

Rihard Lihtenštajn, delegat jevrejske organizacije u Ženevi, u svom izveštaju o položaju Jevreja u Hrvatskoj nakon uspostavljanja ustaške vlasti, upućenom 27. avgusta 1941. u Jerusalim, pored ostalog navodi:

“Situacija u odnosu na Jevreje u Hrvatskoj je dešperantna… Italijani se ponašaju mnogo humanije u svojoj okupacionoj zoni, nego ostali nemački saveznici; međutim, Hrvati su izvesno među najgorima.”

Jakob Rozenhajm, predstavnik Svetskog jevrejskog kongresa za Evropu, u svom izveštaju navodi:

“Tela umorenih žrtava se upotrebljavaju za proizvodnju sapuna… Molimo vas učinite sve da dođe do američke intervencije.”

Svi listovi u slobodnom svetu objavljivali su brojne reportaže o zločinima u Jugoslaviji:

Nezavisna francuska agencija (AFI) iz Ankare, Njujork Tajms, Britanska ujedinjena štampa, švedski list Aftonbladet, Diario Carioca iz Rio de Žaneira, kanadska štampa i štampa niza drugih zemalja. Čak i italijanska štampa donosila je napise i fotografije o zverstvima ustaša.

Fašistički senatori u Rimu skretali su nekoliko puta pažnju na događaje u susedstvu, na civilizacijski nivo zemlje, na čiji presto treba da stupi jedan član italijanske kraljevske kuće.

Novine na svim kontinentima bile su pune potresnih reportaža o stradanju Srba, a vladi u Londonu stizali su izrazi saosećanja od istaknutih ličnosti iz sveta.

Kragujevački đaci oplakani u Rio de Žaneiru

Vest o streljanju srednjoškolske omladine u Kragujevcu stigla je i do Brazila, gde su 30. decembra profesori i đaci Rio de Žaneira organizovali pomen, u najvećoj crkvi ovog grada.

“Ovaj religiozni akt predstavlja počast, koju želimo da ukažemo, u ime brazilskih đaka, svojim drugovima jedne gimnazije u Jugoslaviji… koji su streljani zajedno sa profesorom, kao žrtve talasa zverstava koji se širi svetom, uništavajući nemilosrdno tekovine civilizacije.”

Genocid nad Srbima u NDH sprovođen je po nekoliko paralelnih linija: sinhronizovanim masovnim ubistvima u kućama i na otvorenim prostorima, upućivanjem u koncentracione logore, prevođenjem pravoslavnog življa u katolicizam i iseljavanjem.

Razrađenom strategijom kroz četiri napred navedena oblika, NDH je planirala integralni genocid nad srpskim narodom.

Ubijanje Jevreja i Roma vršeno je u okviru planirane nacističke politike, istrebljenje Srba bio je originalni poduhvat ustaštva.

Krvoproliće

Među prve akte NDH spada naredba da se odmah sastave spiskovi “najuglednijih i najbogatijih Srba”.

Sprovedeno je to na terenu “po najhitnijem postupku”.

I dok se za “viđenije i bogate” pripremao jedan kvaziregularni proces, na terenu je otpočela hajka na srpski živalj.

Krvoproliće na području Starog Petrovog Sela dogodilo se već 17. aprila 1941. Na livadi je ostalo “25 poubijanih i noževima unakaženih leševa u dobu između 35 i 40 godina”.

Sinhronizovana masovna ubistva Srba otpočela su u Sremu, Slavoniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Dalmatinskoj zagori, odmah nakon proglašenja NDH. I pre no što je počela da funkcioniše ustaška vlast, talas terora i genocidni mentalitet širio se Hrvatskom.

Akcije su otpočele grupe ustaša, potpomognute Hrvatskom seljačkom stražom, a tek potom su usledili organizovani oblici terora.

Komanda Druge italijanske armije izvestila je Rim da je hrvatsko stanovništvo podeljeno u dve političke stranke: Pavelićevu i Mačekovu. Ali, dodaje se u izveštaju, “u akciji odmazde prema Srbima dve frakcije deluju dogovorno”.

Učešće Mačekove Hrvatske seljačke straže u masakrima nad Srbima potvrđuje i šef nemačke obaveštajne službe za jugoistočnu Evropu.

Italijanski generali u šoku: “Tela plove Dravom”

Talas terora zahvatio je najpre Slavoniju, da bi se odmah zatim proširio na Kordun, Baniju i Liku. U Grubišino Polje stigle su iz Zagreba ustaše 24. aprila, predvođene Eugenom Didom Kvaternikom. Plan pogroma nad Srbima sačinjen je na sastanku u stanu katoličkog sveštenika Pere Siljakovića.

Za hapšenje Srba i izvođenje akcije pozvani su u pomoć meštani Hrvati. Nekoliko dana kasnije, 27/28. aprila, Dido Kvaternik sa grupom ustaša izvršio je masakr u okolini Bjelovara, u selima Gudovac, Brezovac, Klokočevac, Bale i Tue ubijeno je tom prilikom 250 Srba.

Iste noći bačeno je u Dunav, nedaleko od Vukovara, 180 Srba. Ustaše iz Petrinje poubijale su 3. maja Srbe iz okoline “a leševe ostavili na putu”, kako to izveštava Oružnička pukovnija NDH.

Sledio je zatim tokom maja 1941. masovni pokolj srpskog stanovništva u Blagaju na Kordunu, u Vojniću i okolini, u Vrgin Mostu i okolini.

Komandant 4/DžI korpusa italijanskih okupacionih snaga izveštavao je tih dana svoju komandu o progonu Srba u Slavoniji, obrazlažući da NDH time želi “da totalno progna iz države pravoslavnu religiju”.

Po njegovom mišljenju, “ovaj problem nije lako rešiv, jer u najplodnijem delu teritorije koja je pripojena Hrvatskoj živi oko 500.000 pravoslavaca”.

Italijanski oficir koji se prvih dana postojanja NDH našao na terenu, izvestio je svoje pretpostavljene, pored ostalog, i o tome da Drava nosi mnoga tela Srba, ponaosob obeležena natpisima: “Putuje besplatno za Beograd”.

“Reke su pune leševa, hvataju se na žbunje”

Zapovednik Stožera hrvatske legije, potpukovnik Najberger, podneo je iz Bosanskog Novog izveštaj zapovedniku hrvatske kopnene vojske o zbivanjima na terenu koji su kontrolisale jedinice pod njegovom komandom.

U izveštaju navodi da “članovi raznih organizacija, od vojske dotjerane seljake, i predane političkim vlastima radi odvođenja u koncentracione logore, žive sijeku u komade, vade im oči nožem, odsijecaju razne udove, bacaju ih u vodu, pa gađaju puškom sa po sto naboja”.

U selima, stoji dalje u izveštaju, “požnjeto žito propada, lješevi leže nezakopani, rijeke su pune lješeva, koji se hvataju na žbunje i truju okolinu, iako za to nema nikakvog razloga“.

Potpukovnik smatra da se sve to može “civilizovano” izvesti u koncentracionim logorima. Veoma precizne izveštaje o stanju u NDH i progonu Srba dostavljale su sve italijanske okupacione jedinice svojoj Vrhovnoj komandi.

Tako, na primer, Komanda divizije “Lombardija” izveštava o stradanju Srba u Plaškom, Ogulinu, Drežnici i drugim mestima, o panici koja je zavladala među srpskim stanovništvom koje traži zaštitu od Italijana.

“Naše trupe”, naglašava komandant, “dovedene su u jednu delikatnu situaciju”.