петак, 27.02.2026, 16:43 -> 17:50
Извор: РТС
Аутор: Душан Милетић
Феликс, орао крсташ из Србије, ког су у октобру заробили кријумчари дивљих птица на Блиском истоку, у недељу коначно креће пут Србије. Његов повратак омогућила је вишемесечна сарадња Друштва за заштиту птица Србије са агентом за њихово спасавање из Либана, али и донације грађана, које су подмириле трошкове откупа, смештаја и пута птице са националног грба.
Када су стручњаци за проучавање птица обележили Феликса и затим га из родне Бачке Тополе пустили у авантуру, нико није ни слутио да ће млади орао летети све до Сирије, а затим постати главни јунак напетог акционог трилера, који се само срећом није завршио трагично.
Вукашин Карталовић, стручњак за податке у Друштву за заштиту и проучавање птица Србије каже: „Он једно време уопште није емитовао локацију где се налази, а онда је почео да показује тачке које су врло размакнуте једна од друге и на које не може да стигне једним норалним кретањем птице. Онда смо схватили да вероватно има неког удела човека који је, или птицу ухватио или је трансмитер спао са птице па се сад он налази…нисмо знали док нисмо добили потврду тачно да је он ухваћен.
“Птица је ухваћеа у Сириј, наравно Телеметрија је одмах искуључена и уништена, али на основу прстења које је он носио, они су дошли до нас, односно видели су да је птица прстенована у Србији, ко ју је прстеновао и тражили су откуп за птицу“, наводи Кристина Милошевић, стручњак за проучавање и заштиту птица.
Свесни да се новац од откупа често користи за друге криминалне активности или тероризам, и да на тај начин и сами могу постати део опасног криминалног ланца шверца животиња, првобитна одлука је била да одбију плаћање откупа, међутим, уз разговоре са агентом из Либана, уследио је нови ризични покушај.
“Агент из Либана није хтео да одустене и успео је да кажем са својим удружењем и пословним пријатељима, успео је да пређе из Либана у Сирију, и поред тога успео је да поред наше птице спасе још неколико птица и да их пребаци у Либан где су сад налазе у прихватилишту”, каже Кристина Милошевић, стручњак за проучавање и заштиту птица.
Нажалост, овакве акције кројумчара су честе на блиском истоку, кажу у удружењу, а неке од њих имали су прилике да виде на снимцима које су окачене на друштвеним мрежама.
“Неким квадовима и џиповима кроз пустињу терају птицу док она не буде потпуно изнемогла и онда лети тачно ниско изнад земље, да могу лако да је ухвате и да је заробе јер и они знају да су велике птице, птице грабљивице, лешинари и тако даље – вредне, има доста приватних колекционара на блиском истоку, тако да, онда они њих хватају јер знају да могу да добију добру цену за њихов откуп, док рецимо неке друге птице које им нису толико значајне- убијају”, наводи Јелена Гудураш из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.
Феликс је имао среће- тиме је оправдао и симболику свог имена, а Србија је успела да спасе птицу која краси хералдичке мотиве наше државе. Осим тога, 2015. у Србији је остао свега један гнездећи пар орлова Крсташа, али је њихова популација, напорним радом стручњак и волонтера, временом порасла на 19 гнезда. Према садашњем плану, Феликс који у Србију стиже у недељу, и привремено ће бити смештен у прихватилишту за птице на Палићу, могао би додатно попоравити ту слику, надају се орнитолози.
