Južni Kavkaz je prvi put eksplicitno stavljen u dugoročne američke ekonomske, tehnološke i bezbednosne okvire. Koliki je presedan ovaj potez govori činjenica da nijedan američki predsednik ili potpredsednik ranije nije boravio u zvaničnoj poseti ni Jerevanu ni Bakuu. Poseta dolazi neposredno nakon sporazuma između Vašingtona i Jerevana o implementaciji Trampovog sporazuma za međunarodni mir i prosperitet (TRIPP). Projekat predviđa novu trgovinsku rutu od Azerbejdžana ka Centralnoj Aziji, pod upravljačkom kontrolom kompanije iz SAD. Drugim rečima, Vašington pokušava da institucionalizuje svoje prisustvo na prostoru koji je decenijama smatran ruskom interesnom sferom. U Jerevanu je potpisan paket ekonomskih i strateških sporazuma, uključujući i nuklearni aranžman koji bi omogućio američkim kompanijama da preuzmu licenciranje tehnologije, snabdevanje gorivom i održavanje jermenske nuklearne elektrane Mecamor.
Investicija vredna devet milijardi dolara predstavlja direktan udar na ruski Rosatom, koji je jedan od bitnih instrumenata spoljnopolitičkog uticaja Kremlja. Jermenski premijer Nikol Pašinjan je to opisao kao „novo poglavlje“, ali u geopolitičkom prevodu to znači diverzifikaciju bezbednosnog oslonca i postepeno udaljavanje od Moskve.
Već sledećeg dana u Bakuu, Vens potpisuje s predsednikom Ilhamom Alijevim strateško partnerstvo, uključujući proširenu odbrambenu saradnju i isporuke brodova za zaštitu teritorijalnih voda. Azerbejdžan, koji već ima bliske bezbednosne veze sa Izraelom i Turskom, time dobija još jedan balansirajući stub. Institucionalizovane bezbednosne konsultacije s Vašingtonom uvode novi vektor u spoljnopolitičku arhitekturu Azerbejdžana.
Sve to se paralelno odvija s postepenom normalizacijom odnosa između Jerevana i Bakua. Pod američkim pokroviteljstvom, bivše linije fronta pretvaraju se u tranzitne koridore. Azerbejdžan je ukinuo tranzitna ograničenja i započeo isporuke naftnih proizvoda Jermeniji. TRIPP bi, ako zaživi, mogao da poveže Aziju i evropska tržišta zaobilazeći Rusiju i Iran. Time Južni Kavkaz prestaje da bude tampon zona i postaje energetski i logistički čvor.
Za Moskvu je to loša vest. Rat u Ukrajini je iscrpio ruske političke i finansijske resurse potrebne za održavanje dominacije nad postsovjetskim prostorom. Ugled Rusije u Jermeniji je ozbiljno narušen nakon drugog rata u Nagorno-Karabahu i ofanzive Azerbejdžana 2023. godine, kad Moskva nije demonstrirala spremnost da zaštiti svog formalnog saveznika. Baku je, s druge strane, iskoristio rusku preokupiranost Ukrajinom da učvrsti partnerstvo sa Ankarom i dodatno smanji energetsku zavisnost od Kremlja.
Vensov odlazak u Jerevan i Baku potkopava ruska nadanja da će Vašington pristati na novu podelu sfera uticaja po modelu Jalte. Umesto implicitnog priznanja ruske dominacije na tom području, Vašington demonstrira spremnost da ekonomski i bezbednosno uđe u prostor koji je Moskva decenijama smatrala svojim.
Ključno pitanje, međutim, ostaje otvoreno: da li je ovo strateški zaokret ili samo faza u američkoj tranzicionoj politici? TRIPP može preoblikovati regionalne tokove trgovine, ali samo ako američka finansijska i geopolitička posvećenost bude dugoročna. Poseta Džej Di Vensa je signal da postsovjetski prostor više nije ekskluzivna ruska zona uticaja, već poprište novog nadmetanja čije će posledice oblikovati širi balans moći u Evroaziji.
