Good life preporuke: Šta gledati, slušati i čitati ovog vikenda

Ne dozvolite da vam vikend prođe u skrolovanju po Instagramu i reprizama sa kablovske. Kao i uvek, imamo najbolje “soul food” preporuke u gradu. Počinjemo od nove filmske adaptacije obožavanog klasika (proverite šta je izazvalo toliku kontroverzu), zatim puštamo novi (zreliji!) album voljene tinejdž zvezde sa osvita milenijuma, i na kraju vam otkrivamo jednu knjigu koja se brzo čita, ali dugo pamti.

Gledajte: “Orkanski visovi” (CineStar bioskopi)

Najnoviju u nizu ekranizacija kapitalnog dela Emily Brontë potpisuje Emerald Fennell, u težnji da predstavi svoju verziju priče sa australijskim glumcima Margot Robbie u ulozi Catherine Earnshaw i Jacob Elordi kao Heathcliffom. Možda delimično kao odgovor na brojne kontroverze koje su prethodile filmu — oko godina i etničke pripadnosti glavnih glumaca, erotski nabijenih scena i neautentičnih kostima prikazanih u trejleru — Fennell je dodala navodnike naslovu, tvrdeći da zapravo ne adaptira roman, već pravi svoju verziju, jer je priča previše „gusta, složena i teška“. Fennell je navodnike pravdala kao znak skromnosti — priznanje da ne može obuhvatiti dubine Brontëinog remek-dela.

Da li je Fennell zajedljiva, iskrena ili oboje? Fennell popušta poznatom porivu da šokira, ili bar da nas trgne. Ona koristi stil teških uzdaha u slici i muzici, prihvata anahronizam i preuveličavanje na svakom koraku i ispunjava radnju pojačanom seksualnom otvorenošću, koja bi trebalo da prethodne verzije učini gotovo puritanskim u poređenju. Kao i druge adaptacije — uključujući one Wylera, Luisa Buñuela i Andree Arnold — obuhvata samo čuvenu prvu polovinu knjige izbegavajući ono što se kasnije odvija u romanu, gde se muke osuđene ljubavi Catherine i Heathcliffa okrutno odbijaju o njihove potomke. Ima mnogo toga da se gleda: od vetrom šibanog pejzaža do zloslutnog, oronulog imanja u kojem živi Catherineina porodica i koje romanu daje naslov.

Slušajte: “luck…or something” Hillary Duff

Prvi novi album Hilary Duff posle više od 10 godina konačno je stigao. Pevačica i glumica (38) objavila je luck…or something u petak, 20. februara, a album nadoknađuje njenu dugu pauzu u muzici nudeći slušaocima iskren pogled u njen privatni život kroz tekstove pesama — koje je uglavnom pisala zajedno sa svojim suprugom, Matthew Koma. Albumu su prethodila dva singla: Mature i Roommates. Prvi je bio fokusiran na prošlu romansu sa starijim muškarcem, dok je drugi istraživao strahove od toga da veza s vremenom postane monotona. Mnogo toga se promenilo u Duffinom životu od izlaska njenog poslednjeg albuma iz 2015. godine, Breathe In. Breathe Out.

U to vreme bila je majka jednog deteta: sina Luke (sada 13), kojeg ima sa bivšim suprugom Mike Comrie. (Par se razišao 2014. godine, a razvod je finalizovan dve godine kasnije.) Duff je upoznala Komu tokom rada na projektu iz 2015. godine. Venčali su se 2019. i od tada dobili tri ćerke: Banks (7), Mae (4) i Townes (21 mesec). „Postoji to pitanje da li žene mogu imati sve, i kroz ovaj proces sam naučila da sam morala da žrtvujem neke stvari kako bih album stavila na prvo mesto“, rekla je Duff u saopštenju povodom novog albuma. „Koliko god to bilo teško, i dalje verujem da je u redu ponekad izabrati sebe i uraditi ono što te najviše plaši“, nastavila je. „Izdvojiti vreme za snimanje albuma posle svih ovih godina bilo je izuzetno snažno iskustvo za mene i sada jedva čekam da ga podelim sa svetom.“

Čitajte: “Dovoljno hladno za sneg” Jessica Au (Laguna)

Jedna od zanimljivijih književnih inicijativa u poslednje vreme bila je The Novel Prize, gde su izdavačke kuće Giramondo Publishing (Australija), Fitzcarraldo Editions (UK) i New Directions (SAD) pozvale autore da pošalju uzbudljiva nova dela fikcije na engleskom jeziku. Nagrada za osvajanje prvog mesta među više od 1500 prijavljenih radova iznosila je 10.000 dolara, kao i objavljivanje od strane sve tri organizatorske izdavačke kuće u većini anglosaksonskog sveta. Jessica Au je dobitnica ove nagrade za kratki roman “Dovoljno hladno za sneg” koji je strukturisan oko odmora u Japanu. Narator i njena majka, koje sada žive u različitim australijskim gradovima, stižu u Tokio na opuštenu turu kroz delove Japana, nadajući se odmoru od svakodnevnog života i vremenu provedenom zajedno. Međutim, shvatiti šta majka želi nije tako jednostavno – knjiga je ispričana iz perspektive ćerke, i sve što saznajemo o starijoj ženi nužno je filtrirano kroz njene mišljenja i reči.

Na jednom nivou, roman Au je priča o povezivanju majke i ćerke tokom odmora, pri čemu mlađa žena vuče svoju majku po brojnim muzejima, galerijama i starim zgradama. Majka hrabro pristaje na planove ćerke, iako ponekad sa malo entuzijazma, a za većinu puta putovanje protiče glatko. Par se premešta iz grada u grad, uz tišinu koja ih prati tokom mnogih vožnji vozom. Ipak, čak i u relativno kratkoj knjizi, putovanja ne zauzimaju mnogo prostora. Iznenađujuće, jednako je o prošlosti koliko i o sadašnjosti. Bilo da se radi o flashbackovima u naratorovim sećanjima ili pričama koje dve žene pričaju za večerom, priča se više puta vraća na prošla iskustva. Na neki način, ovo putovanje u nepoznato predstavlja priliku naratoru da se udalji od svakodnevnog života, nadajući se da će povratiti ravnotežu i odlučiti kuda dalje.