DRAMATIČAN PUT SRPSKOG ORLA Feliks upao u zamku krijumčara na Bliskom istoku, tražen je i OTKUP za njega, a sada se konačno vraća u Srbiju

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije nedavno je tražilo pomoć i podršku javnosti da orla krstaša Feliksa vrati u Srbiju iz Libana, gde je “uhvaćen i zatočen” tokom jesenje seobe. Sredstva su za veoma kratko vreme skupljena i više nema prepreka za Feliksov povratak.

Feliks je prvi mladunac ove vrste koji je posle sedam decenija poleteo iz okoline Bačke Topole, ali nažalost ostao je na Bliskom istoku.

Zahvaljujući saradnji Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije sa kolegama i prijateljima iz regiona Bliskog istoka, mladi orao je lociran i smešten u prihvatilište za divlje ptice severno od Bejruta.

“Otkako smo pre dva meseca objavili da je naš orao krstaš Feliks uhvaćen i zatočen u Siriji, javili su se naši prijatelji i kolege koje rade u regionu Bliskog istoka. Nakon intenzivnih razgovora i pregovora lokalnih stručnjaka za divlje ptice i nekoliko udruženja, Feliks je pronađen i sada se nalazi u Libanu. Na bezbednoj je lokaciji, u prihvatilištu za divlje ptice, severno od Bejruta. Feliks je u odličnom stanju, vitalan i bez zabeležnih povreda. Svakog dana je sve snažniji i pokazuje da želi da napusti kavez”, piše na Fejsbuk stranici Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

“Puštanje u prirodu na Bliskom istoku nije opcija”

Dodaju da “puštanje Feliksa u prirodu na Bliskom istoku, sa nadom da se vrati u Srbiju – nije opcija, jer bi to značilo da ga prepuštamo na milost i nemilost švercerima i lovcima na ptice grabljivice, što je tamo svakodnevna praksa strahovito velikih razmera. Jedino rešenje jeste bilo da Feliks dođe kući i da neko drugi leti umesto njega, a to bi bio avio-prevoz”.

Napominju da su “saradnici iz Libana pronašli kompaniju voljnu da transportuje Feliksa do Beograda, s tim što taj let mora da ide preko neko druge države, najverovatnije preko Turske. Potrebno je da pronađemo nekog ko dolazi iz Bejruta za Beograd i ko je voljan da bude pratilac ptici jer će se u tom slučaju cena avio-karte značajno smanjiti”, piše u objavi.

U međuvremenu, prikupljena su novčana sredstva. I više od potrebnog.

“Sav višak uplaćenog novca biće iskorišćen za preglede i analize ako budu potrebne kada se vrati u Srbiju, za kupovinu nove telemetrije i organizaciju akcije postavljanja. Ako i dalje bude preostalog novca, biće usmeren na aktivnosti praćenja populacije krstaša jer gnezdeća sezona uskoro počinje”, navode u objavi.

Napominju da će biti još dosta posla i prepreka koje treba rešiti da bi Feliks opet poleteo ka nebu iznad naše zemlje.

Nakon decenije, orao krstaš se vraća

Kako piše “Gardijan”, orao krstaš, odnosno istočni carski orao (lat. Aquila heliaca), veliki i ranjivi grabljivac, počinje da se vraća u Srbiju nakon što je skoro čitavu deceniju bio na ivici potpunog nestanka iz zemlje. Na početku svake prolećne sezone, pre nego što drveće olista u severnoj Srbiji, ornitolozi obilaze ravnice Vojvodine, proveravaju stare i potencijalne nove lokacije gnežđenja i tragaju za znakovima da se orlovi krstaši ponovo nastanjuju.

Pre manje od deset godina u Srbiji je ostao samo jedan par koji se razmnožavao. No, na osnovu poslednjih terenskih podataka Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (BPSSS), prošle godine je zabeleženo 19 parova koji se gnezde, od kojih je 10 uspešno izleglo mlade.

Zašto su iščezli iz Srbije

• Nestanak šuma i staništa – intenzivna poljoprivreda u Vojvodini značajno je smanjila broj drveća pogodnih za gnezda.
• Nedostatak hrane – glavni plen, tekunica, nestao je kad su pašnjaci napušteni i pretvoreni u oranice.
• Progon ljudi – raketiranje ptica iz “zabave“, ubijanje zbog straha da napadaju stoku i istorijske kampanje trovanja protiv velikih predatora dramatično su smanjili populaciju.

Iako situacija u Srbiji nije bila najpovoljnija, orlovi su u našu zemlju dolazili iz susedne Mađarske, gde organizacije za zaštitu životinja decenijama čuvaju i uspešno povećavaju populaciju ove vrste. Iako je obnova populacije ohrabrujuća, oporavak je još uvek neizvestan: drveća je malo, orlovi se sporo prilagođavaju veštačkim gnezdima, a problemi poput trovanja i sudara sa dalekovodima i dalje prete.