BRISEL U BORBI PROTIV “TROJANSKIH KONJA” Iz EU stiže novi predlog za buduće članice, i Srbija u tom košu: “To je velika briga za mnoge u Evropi”

Iz Brisela predlažu da novi ugovori o pristupanju sadrže snažnije zaštitne mehanizme protiv nazadovanja u obavezama preuzetim tokom pristupnih pregovora, a postavlja se pitanje da li je to dobra ili loša vest za Srbiju? Analitičari su saglasni, ocenjuju da je to šansa za Srbiju, ali i test njene volje za usklađivanje sa politikama EU.

Ovaj predlog sada je došao iz pera komesarke za proširenje EU Marte Kos. Ona je rekla da zagovara da EU bude bez “trojanskog konja” i da sledeći ugovori o pristupanju sadrže snažnije zaštitne mehanizme protiv nazadovanja u obavezama preuzetim tokom pristupnih pregovora, kako bi se obezbedilo da nove članice nastave da održavaju rezultate u osnovnim oblastima.

– Lekcija iz 2004. je da moramo imati zaštitne mehanizme koji obezbeđuju da se novi članovi pridržavaju pravila i da integritet naše Unije bude očuvan, čak i 5, 10 ili 20 godina kasnije. To je velika briga za mnoge u Evropi. Ako ne možemo da pružimo kredibilne odgovore na to, ostaćemo bez javne podrške potrebne za proširenje – rekla je Kos.

“Snažan stimulans”

Igor Novaković, izvršni direktor ISAC centra, za “Blic” kaže da bi ovaj korak “svakako mogao biti snažan stimulans, jer kao država kandidat Srbija ima i dosta benefita od EU“.

– Ali, ključno pitanje za Beograd je da li postoji volja da se ostvari napredak pre svega u oblasti poglavlja 23, 24 I 31, odnosno vladavine prava i usaglašavanja sa spoljnom politikom EU – napominje Novaković.

Strahinja Subotić iz Centra za evropsku politiku kaže za “Blic” da je to dobra vest za Srbiju i sve druge kandidate.

– Za one koje poštuju sve reforme, ako se to nastavi sa poštovanjem i nakon pristupanja, nemaju šta da brinu. A benefit je za sve nas jer ćemo umanjiti broj članica koje će reći da postoje značajni rizici od demokratskog nazadovanja po ostvarivanju članstva. Mi onda možemo da im kažemo: “u redu, imate te klauzule, koristite ih”. Ovo je značajna prilika, mi smo to predložili još 2023. godine – napominje Subotić.

Kako bi to funkcionisalo?

– Dovoljno je da Evropska komisija predloži reakciju, da klauzule krenu da se implementiraju. Nije potrebno da se Savet izjašnjava, što je jako bitno u odnosu na ono što se sad dešava, da ceo proces zavisi od veta svih država članica. Ovde to ne bi bio slučaj – ukazao je Subotić.

Subotić kaže da je unutar EU već bilo slučajeva kada se reagovalo. Navodi Bugarsku i Hrvatsku kao primer:

• U Bugarskoj je aktivirano odmah po pristupanju, nastao je problem oko zakonskog usaglašavanja oko kompeticija vezanih za avio saobraćaj. Reakcija je bila takva da njeni avio prevoznici nisu bili prepoznati kao prevoznici iz EU, već kao da dolaze iz treće države. Vrlo brzo je Bugarska ispravila što se od nje tražilo
• Hrvatska je u “minut do 12”, tri dana pre nego što je Akt o pristupanju stupio na snagu, izmenila svoje zakonodavstvo tako da onemogući slanje u inostranstvo lica koja su optuženi za ratne zločine koji su traženi nakon 2002. Nemačkoj je to smetalo, najavila je ozbiljne sankcije, šengenske fondove, i Hrvatska je za nedelju dana unela izmene i Nemačkoj izručila tražena lica

“Uče iz prethodnih grešaka”

On objašnjava da bi se time zapravo omogućilo EU da bude u prilici da vodi računa o stanju članice i po prijemu u članstvo.

– A to je jako značajno jer sa jedne strane deluje da EU neće stići da implementira unutrašnje reforme pre nego što sledeća članica pristupi, i jer ukazuje da uče iz prethodnih grešaka. Te klauzule su postojale još 2004, odnosile su se na jedinstveno tržište i poglavlje 24 i mogle su da se aktiviraju u periodu do tri godine – napominje Subotić.

On smatra da bi taj period trebalo da se produži na 10 godina, a da se odredbe snažnije usmere ka klauzulama o kršenju vladavini prava.

– Na taj način možemo da ublažimo stavove i onih skeptičnijih država članica koje se trenutno boje da kako unija bude širila granice, da će se uvećavati i prilike za njeno disfunkcionalno delovanje – ukazao je Subotić.