“DOK FORMALNO POSTOJI VETO, NEMAMO ŠANSU ZA PROŠIRENJE” FAZ piše o mogućnosti primanja novih članica u EU bez prava veta, Vučić: “Za Srbiju je to prihvatljivo”; Rama već SPREMAN DA POTPIŠE

Nakon Albanije, i Srbija sada signalizira otvorenost da potencijalno odustane od prava veta pre pristupanja EU, navodi u svom tekstu za “Frankfuter algemajne cajtunga” (FAZ) poznati nemački novinar Mihael Martens.

On podseća na izjavu predsednika Srbije Aleksandar Vučić koju je dao za FAZ

– Za Srbiju je članstvo u EU bez prava veta prihvatljivo. Najvažniji aspekt za nas je jedinstveno tržište, kao i slobodno kretanje robe, ljudi i kapitala. To su centralne vrednosti koje želimo da ostvarimo kroz članstvo u EU – rekao je Vučić.

Martens dalje primećuje da se Vučić tako uskladio sa albanskim premijerom Edijem Ramom, koji je više puta izjavio da bi njegova zemlja odustala od prava veta koje se svakom članu daje prilikom pristupanja EU.

Ukazuje da u Nemačkoj, između ostalih, Anton Hofrajter (Zeleni) podržava ideju širenja EU bez prava veta. Predsednik odbora Bundestaga za EU pitanja rekao je FAZ-u, pozivajući se na stavove Francuske i drugih država EU:

“Dok veto formalno postoji, nemamo šanse za proširenje”.

Martens dalje navodi Hofrajterov stav da da među kandidatima postoji razumevanje za ovu ideju. Javnost, navodi Hofrajt, “vidi vlade koje to odbacuju sa gađenjem i besom”. U privatnosti, situacija je drugačija: “Alternativa odricanju prava veta je da te zemlje uopšte ne postanu članice EU“.

Nemački novinar navodi i da je portparol za spoljnopolitička pitanja poslaničke grupe SPD u Bundestagu Adis Ahmetović izrazio otvorenost za ovaj put. U kontekstu ruske agresije, značaj “obavezujuće perspektive pristupanja regionu je dodatno porastao“. Potrebni su pragmatizam i kreativnost da se šest zemalja zapadnog Balkana primi u EU.

– Odricanje od prava veta moglo bi biti kompromis za ubrzanje pristupanja – rekao je Ahmetović FAZ- u.

Kos protiv

Komesarka za proširenje EU, Marta Kos, se nije složila.

– Svako proširenje mora da jača Evropu i ne sme da ograničava sposobnost delovanja EU. Međutim, svako ko poštuje sva pravila EU ne bi trebalo da se suočava sa nepravdom. U ugovorima EU nije predviđeno članstvo drugog reda – rekla je Kos.

Martens kaže i da je “nemačko Ministarstvo spoljnih poslova reagovalo oprezno”.

Ne žele svi da postanu nova Mađarska

On je dalje razradio temu proširenja, i u tekstu pod naslovom “Ne žele svi da postanu druga Mađarska“ postavio pitanje “kako EU može da raste, a da ostane sposobna za delovanje”?

Ukazao je da je jedna ideja da novi članovi pristupaju bez prava veta, i da nisu svi kandidati protiv toga.

Martens ocenjuje da je rat Rusije protiv Ukrajine pokrenuo proces proširenja EU koji je prethodno bio u zastoju, i da su Ukrajina i Moldavija proglašene kandidatima 2022. godine, i da je sledeće godine i Gruzija dobila ovaj status.

– Bez pokušaja ruske invazije na Ukrajinu, to bi bilo nezamislivo. Pored toga, tu su i šest “stalnih“ kandidata sa Zapadnog Balkana i, formalno, Turska. Međutim, Turska i Gruzija su uglavnom kandidati “na papiru”. Pregovori sa Turskom, zemljom sa političkim zatvorenicima i bez funkcionalnog pravnog sistema, su zamrznuti. U Gruziji postoji snažna javna podrška pristupanju, ali vlada sistematski udaljava zemlju od EU. Evropska komisija je nedavno oštro kritikovala Srbiju. U Srbiji više ne postoji većinska podrška članstvu u EU – opisuje Martens.

Četiri države sa ozbiljnim nadama

On dalje kaže da “ostaje sedam kandidata čije vlade i stanovništvo stvarno žele članstvo u EU: pored Ukrajine i Moldavije, to su Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora i Severna Makedonija, iako perspektive nisu jednake.

Podseća da Kosovo nije priznato od strane pet od 27 država EU, a da u BiH srpski političar Milorad Dodik, sada podržan od SAD, “pokušava da uruši državu”.

– Severna Makedonija je blokirana od strane Bugarske. Četiri države ostaju sa ozbiljnim nadama za pristup. Crna Gora se vidi kao vodeći kandidat, a vlada spekuliše o pristupanju do 2030. ili čak 2028. Ekonomski, EU bi lako integrisala ovu malu državu sa tek oko 650.000 stanovnika. Ovo važi i za Ukrajinu u poljoprivredi, ali i za ostale članove kvarteta – navodi Martens.

Ozbiljna prepreka: Pravo veta i funkcionalnost EU

Međutim, dodaje on, postoji ozbiljna prepreka koja nije vezana za veličinu kandidata: pravo veta i funkcionalnost EU. Emanuel Makron je to često isticao. Podseća na reči koje je još u aprilu 2018. predsednik Francuske rekao Evropskom parlamentu.

– Ne želim Balkan koji se okreće Turskoj ili Rusiji, ali ne želim ni Evropu koja već ima problema sa 28, pa sutra sa 27 članica, a zatim odlučuje da može da ide na 30 ili 32 po istim pravilima – rekao je Makron.

Martens dalje navodi da su se geopolitičke okolnosti od tada fundamentalno promenile zbog rata u Ukrajini i distanciranja SAD od transatlantskog posleratnog poretka, ali da upozorenja o funkcionalnosti EU nisu postala irelevantna.

Zamislite EU…

Naprotiv, efikasna EU je važnija nego ikad, napominje on i postavlja pitanje “koliko bi funkcionalna bila Unija koja je već više puta ograničena vetom ili pretnjom vetom, često iz Budimpešte, ponekad iz Bratislave, Nikozije ili drugih prestonica?”

– Zamislite EU u kojoj i Kišinjev, Kijev, Tirana ili Podgorica imaju blokirajuća ovlašćenja a, da ne pominjemo Beograd, Sarajevo ili Tbilisi. Nova Mađarska se može pojaviti bilo gde. Ako ne danas, onda sutra. Kako EU da ispuni geopolitičke potrebe i ostane sposobna za delovanje? – navodi Martens.

Pošto je ukidanje konsenzusa malo verovatno, jer bi samo to zahtevalo konsenzus, ideja koja se već nekoliko godina razmatra nedavno je dobila na značaju: EU bi mogla primiti nove članice, ali im uskratiti pravo veta.

Martens ponovo podseća da je albanski premijer Edi Rama je već pristao za svoju zemlju:

– Uvedite nas u Evropu, i spreman sam da potpišem sporazum u kojem jasno stoji da ne želimo pravo veta – rekao je u januaru.

Martens dalje kaže da bi ovo umirilo postojeće članice EU da “neki ludak sa Balkana“ ne može doći sa pravom veta i nameće svoju volju drugima, i da je Rama predložio da se nove države prime kao “članovi sa drugačijim statusom“, i da je Vučić takođe je pokazao otvorenost za uslovno pristupanje.

I u ovom tekstu se Martens poziva na Antona Hofrajtera, predsednika odbora Bundestaga za EU pitanja koji je od 2021. koji je detaljno proučavao ideju, i ukazuje da Hofrajter odbacuje predloge različitih evropskih think – tankova da se pravo veta suspenduje privremeno i automatski dodeli nakon, na primer, deset godina. Kako objašnjava, to ništa ne bi postiglo ako se do tada ne reformišu pravila o konsenzusu. Suspendovanje mora biti neograničeno dok se reforma uspešno ne završi, mada niko ne zna da li će to ikada doći. Ovo nosi rizik da EU trajno ima zemlje bez prava veta.

– Ali alternativa je da te zemlje nikada ne postanu članice EU ili da im se ponude druge opcije sa još manje uticaja – kaže Hofmajer.

Nekompatibilno sa zakonima EU?

Da li bi trajno isključenje iz prava veta bilo kompatibilno sa zakonima EU predmet je spora. Nemačko Ministarstvo spoljnih poslova sumnja, pozivajući se na jednakost članica u članu 4. Ugovora EU.

Martens navodi da Hofrajter odgovara da proširenje automatski uključuje izmene ugovora, što omogućava uključivanje odricanja prava veta u pristupne ugovore, i da su mu pravnici to potvrdili. Neki članovi CDU/CSU i SPD takođe smatraju da je pristupanje bez prava veta izvodljivo.

– Otpor među kandidatkinjama da pristupe kao članovi drugog reda ne bi opstalo ako pristupanje bez veta postane realno. Voleo bih da vidim državu kojoj se nudi spreman pristupni ugovor sa svim ogromnim prednostima članstva i samo jednim ograničenjem, i ona odbija – predviđa Hofrajter.

Martens dalje navodi da, ako kandidat na kraju treba da bira između pristupanja bez prava veta ili trajnog ostajanja izvan EU i gubitka svih drugih privilegija, uključujući ekonomske, odluka ne bi bila teška. Rešenje nije savršeno i stvorilo bi dve klase članica, ali situacija je takva:

“Jedan od glavnih razloga za oklevanje oko proširenja, posebno u Francuskoj i Holandiji, uvek je bio da niko ne želi više igrača sa pravom veta. Postoje i drugi argumenti, ali u osnovi je uvek veto. Dok formalno postoji veto, nemamo šanse za proširenje”.